Козник (планина)
| Козник | |
|---|---|
 Козник под снегом, јануар 2010. године | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Црни крш (Бајрак) |
| Ндм. висина | 1.006 m |
| Координате | 42° 30′ 15″ С; 20° 35′ 09″ И / 42.504161° С; 20.585854° И 42° 30′ 15″ С; 20° 35′ 09″ И / 42.504161° С; 20.585854° И |
| Географија | |
  Козник | |
| Државе |  Србија |
| Покрајине | Косово и Метохија |
| Регије | Метохија |
| Област | Подримље |
| Масив | Милановац |
| Група | Метохијске планине, Динариди |
Козник (алб. Mali Koznik), планина у средишњем делу Метохије, у Подримљу, североисточно од Ђаковице и северно од Ораховца. Представља најсевернији гребен масива планине Милановац. Налази се на крајњем југоистоку Динарског планинског подручја. Северну границу планине чини кањон који је усекла река Мируша, са језерима и водопадима. Козник се у потпуности налази на територији општине Ораховац, а по тренутној администрaтивној подели уведеној од власти у Приштини коју Република Србија не признаје, делимично се простире и кроз општину Малишево.
Положај
[уреди | уреди извор]Североисточну границу чини долина реке Мируше, а северну њен кањон. На истоку, суподина Козника се спушта ка долини Белог Дрима. На југу га два масива раздвајају од средишњег масива Милановца: на југоистоку је масив Градиште, висок 1.038 м, а на југозападу масив Дело, са 1.042 м највиша тачка планине Милановац.[1][2][3][4][5]
Географија
[уреди | уреди извор]Читав милановачки масив се уздиже са дна метохијске котлине, у средишњем делу Метохије, које се налази на надморској висини од 450 метара, у правцу северозапад-југоисток. Козник је на северу раздвојен од Гајрак планине епигенетском кречњачком клисуром коју је усекла река Мируша.[2][3][4]
Највиши врх планине је Црни Крш, са 1.006 м,[3] који се негде наводи под именом Бајрак, и висином од 1.005 м.[1][4]
Воде
[уреди | уреди извор]Река Шошница извире на југозадапној падини планине, код Дреновца, тече на југ и улива се у Римник, који извире северно од Ораховца. Шошница се улива у Римник непосредно пре него што се он сам улије у Бели Дрим. Код села Козник извире река Шаварина (или Сарош), која се такође улива у Бели Дрим.[1][2][4]
Североисточну и северну границу Козника формирала је река Мируша. На путу ка ушћу у Бели Дрим, Мируша је усекла кањонску долину између Козника и Гајрака. Кањон је дугачак 10 км а у проширењима река је формирала 13 језера, повезаних водопадима. Највиши водопад је висок 22 м, а читав комплекс се популарно назива Метохијске Плитвице и налази се по заштитом као Предео изузетних одлика Мируша.[2][4][6]
Насеља
[уреди | уреди извор]У средишњем делу налазе се села Затрић и Козник. На југоистоку су Острозуб, Јовић и Црноврана, а на југозападу и западу Сановац, Пусто Село, Полужа, Петковић, Чифлак и Крамовик. На североистоку, у долини Мируше, налазе се Малишево, Мируша, Љубижда, Турјак, Доманек и Бубље. На крајњем северу, јужно од кањона Мируше а паралелно са њим, налазе се села Мрасор, Лабучево, Понорац и Горачево.[1][2][4]
Економија
[уреди | уреди извор]Подручје је претежно пољопривредно-сточарско, уз претежно гајење оваца и коза. На јужном ободу Козника има разних метала, пре свега хрома (села Козник, Дреновац и Затрић), али се не експлоатишу. У истом подручју налази се и каменолом код Острозуба у коме се прозводи украсни камен (полумермер).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Србољуб Ђ. Стаменковић, ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, III том, M-Р, чланак Ораховац. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду. стр. 152—165.
- ^ а б в г д Бранко Шоштарић, ур. (1979). Ауто атлас Југославија-Европа, 11. издање. Загреб: Југославенски лексикографски институт "Мирослав Крлежа". стр. 34—35.
- ^ а б в Јован Ђ. Марковић (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије (чланак Козник). Сарајево: Свјетлост. стр. 119. ISBN 86-01-02651-6.
- ^ а б в г д ђ Денис Шехић, Дамир Шехић, ур. (2007). Атлас Србије. Београд: Monde Neuf. стр. 36. ISBN 978-86-86809-05-6.
- ^ „Планинарско друштво Каблар”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2023. г. Приступљено 28. 06. 2023.
- ^ Јован Ђ. Марковић (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије (чланак Мируша). Сарајево: Свјетлост. стр. 150. ISBN 86-01-02651-6.