Пређи на садржај

Колиформне бактерије

С Википедије, слободне енциклопедије

Колиформне бактерије су примарно непатогени микроорганизми који нормално живе у доњим партијама интестиналног тракта (дебелом цреву) човека и топлокрвних животиња, и имају улогу у процесу правилног варања хране. Оне се свакодневно из организма човека и животиња излучују столицом, у спољашњу средину и зато се сматрају извором фекалног загађења земљишта и вода. Неке од њих живе и размножавају се у природној средини. Међу нефекалним примерима колифорних бактерија наводе се: Klebsiella sp., Citrobacter sp., Enterobacter sp.[1]

Излучивање колиформних бактерија

[уреди | уреди извор]

Колиформне бактерије се свакодневно из организма човека и животиња излучују столицом, из које потом доспијевају у отпадне воде, а преко њих у природне воде реципијенте отпадних вода и друга станишта. Уколико су у столици са напатогеним бактеријама нађу и патогене бактерије, оне ће заједно са колиформним бактеријама доспети у отпадне и природне воде.[2]

Уколико су природне воде (потоци, реке, језера) оптерећени фекалијама, патогене бактерије, вируси и паразити такође могу бити у њима присутни, и тада представљају опасност за здравље људи, понекад и епидемијског карактера, који долазе у контакт са водом зараженом овим узрочницима.

Од патогених бактерија излучених фекалијама могу настати следеће болести:[3]

Индикатори фекалног загађења

[уреди | уреди извор]

Како су многе патогене бактерије присутне у природи у ниским концентрацијама, њихово откривање је тешко. И док се раздвајање фекалних од нефекалних колифорнмних бактерија врши при температури од 44.5°C, за њихово откривање користе се индикаторске бактерије за откривање вероватне присутности патогених бактерија.[5] Индикаторске бактерије су примарно непатогене и природно се излучују у великом броју из људског и животињског интестиналног тракта. За ту намену од колиформних бактерија и фекалних стрептококока или ентерокока најподобнијаје група индикаторских бактерија за процену хигијенског квалитета воде.

Врсте Слика Карактеристике
Род Citrobacter
  • Опортунистички патогени
  • C. diversus може изазвати неонатални менингитис.
Род Enterobacter
  • E. cloacae, E. sakazakii, E. aerogenes, E. agglomerans, E. gergoviae.
  • Опортунистички патогени који могу узроковати infekcije urinarnog trakta, septikemiju i meningitis.
Род Escherichia

Припада породици Enterobacteriaceae и нормални је становник цревног тракта људи и животиња.

И док се у хуманом гастроинтестиналном систему Escherichia coli понаша као микроорганизам безопасна по здравље људи, у другим деловима тела она може да изазове тешке интестиналне и екстраинтестиналне инфекције.

На основу механизама патогених процеса разликује се пет типова интестиналних инфекција:

  • Први тип — ентеротоксигена Escherichia coli (ETEC) позната као путничка дијареа;
  • Други тип — ентеропатогена Escherichia coli (EPEC) која изазива дијареју код деце;
  • Трећии тип — ентерохеморагична Escherichia coli (EHEC) која напада ћелије дебелог црева у коме излучује ендотоксин егзотоксин (веротоксин или шига-лике токсин) изазивајући неколико форми крвне дијареје (хеморагични колитис);
  • Четврти тип — ентероагрегативне Escherichia coli (EAEC) изазивају акутну и хроничну дијареју (која траје дуже од 14 дана),
  • Пети тип — ентероинвазивне Е. Escherichia coli (EIEC) i изазива синдром сличан дизентерији са температуром и крвавим столицама и/или путничку дијареју нарочито код млађе деце.[6]

Често изазивају инфекције мокраћних путева, болничке инфекције, септикемију и менингитис.

Род
Hafnia
  • Опортунистички патогени мокраћног система.
Род Klebsiella
  • Опортунистички патогени који могу узроковати бактеријемију, пнеумонију, инфекције мокраћног система и болничке инфекције.
Род Morganella
  • Опортунистички патогени који могу узроковати бактеријемију, инфекције мокраћног и респираторног система.

Доказивање присуства у води

[уреди | уреди извор]
Колиформне бактерије на подлози

Присутност колиформних бактерија у води доказује се на високо селективној хромогеној подлози EC X-GLUC агару инкубацијом на 35,0±0,5°C/48 h (укупни колиформи) или на44,5±0,2°C/24 h (фекални колиформи).[7]

Раст Грам-позитивних бактерија је инхибиран жучним солима у саставу подлоге. Подлога садржи X-GLUC (5-бромо-4-хлоро-3-индолил β-D-глукоронид) за доказивање присутности ензима β-глукоронидазе.

Од колиформних бактерија само Escherichia coli (и неки сојеви Salmonella i Shigella) поседују β-глукуронидазу, која може разградити X-GLUC о плаво обојених продуката. Зато порасле колоније E. coli добијају плаву боју, а колиније других колиформних бактерија (Citrobacter, Enterobacter, Klebsiella, Proteus) белу до жућкасту боју.

Због присуства триптофана у подлози директно се могу доказати индол-позитивне колоније. Додатком пар капи Kovatz-евог реагенса за доказивање индола на плочи, око индол-позитивних колонија E. colli стварају се црвени прстенови, што их разликује од евентуално пораслих плавих колонија из рода Salmonella и Shigella.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Д.А. Ђукић, Славка Гајин, М. Матавуљ, Л. Мандић. Микробиологија вода. Просвета, Београд, 2000.
  2. ^ V., Kljujev, I., Nikšić, M., Lalević, B., & Klaus, A. [2006]. Koliformne bakterije u vodama O.Š.D. 'Radmilovac'. Zemljište i biljka. 55 (3): 187—194.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  3. ^ В. Јемцев, Д.А. Ђукић. Микробиологија. Војноиздавачки завод, Београд, 2000.
  4. ^ „Gastroenteritis - simptomi, lečenje”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  5. ^ Vukić Lušić, Darija ; Pešut, Denis ; Pružinec-Popović, Blanka Microbial indicators of water quality / Mikrobiološki indikatori kvalitete vode // Međunarodni stručno-znanstveni simpozij "Sanitarno inženjerstvo Sanitary ingineering" / Lušić D., Krulec A., Glad M., Bilajac M., Babić P., Pirizović N. (ur.). Rijeka: Hrvatska udruga za sanitarno inženjerstvo (HUSI), 2006. str. 127-132
  6. ^ Berger-Jekić O., Jovanović K.M., Kocić B., Kulauzov M., Nedeljković R.M., Otašević M., Pecić J., Švabić-Vlahović, Specijalna bakteriologija, IŠP "Savremena administracija", Beograd, 1997.
  7. ^ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ 42/98), Tabela 3, Lista III a.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Марија Шкрињар. Микробиолошка контрола животних намирница. Технолошки факултет, Нови Сад, 2001.
  • Б. Каракашевић и сар. Микробиологија и паразитологија. Медицинска књига, Београд – Загреб, 1987.
  • T.J. Montville, K.R. Matthews. Food microbiology, an introduction. ASM Press, Washington, D.C., USA, 2005.
  • J.M. Jay, M.J. Loessner, D.A. Golden. Modern Food Microbiology, 7th ed. Springer Science + Buisness Media, Inc., USA, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колиформне_бактерије&oldid=28433377”