Пређи на садржај

Комацу Кијокадо

С Википедије, слободне енциклопедије
Комацу Кијокадо
Комацу Кијокадо
Датум рођења(1835-12-03)3. децембар 1835.
Место рођењаКагошимаСацума, Јапан
Датум смрти16. август 1870.(1870-08-16) (34 год.)
Место смртиКагошимаЈапан

Комацу Кијокадо (小松 清廉, 3. децембар 183516. август 1870) био је јапански самурај касног Едо периода, који је служио клану Шимазу области Сацума поставши један од владиних званичника раног Меиџи периода. Познат је и под именом Комацу Татеваки (小松帯刀). Комацу је управљао феудалним поседом Јошитоши која је била део области Сацума. Добивши 1862. године титулу кароа држао је високу позицију у Сацума хану све до одбацивања феудалног система.[1] Комацу је такође био потомак самураја Неџиме Шиненаге из Сенгоку периода.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Комацу је рођен као Кимоцуки Канешиге, четврти син Кимоцуки Канејошија који је био високо котирани вазал Сацуме са стипендијом од 5500 кокуа.[3] Касније је усвојен од стране Комацу Кијомичија и оженивши његову сестру - Комацу Очику, постаје глава породице и добија ново име.

Касније постаје каро и 1862. године ради у служби Шимазу Тадајошија, даимјоа Сацуме. Постављен је за званичног медијатора између висококласних самураја и ниско рангираних попут Окубо Тошимичија. Такође је заслужан и за пружање склоништа Сакамото Рјоми по његовом рањавању у сукобу са снагама присталица шогуната.

У првим годинама Меиџи ере, Комацу је служио као званичник у царској влади.[4]

Док је боравио у Кагошими, разболео се а затим и умро 1870. године.

Пре смрти написао је писмо Окото (његовој конкубини из Кјота) у коме јој упућује захтев да њиховог сина, Комацу Кијонаоа преда његовој жени Очики како би био одгајан као наследник породице Комацу. Сахрањен је у породичној гробници/храму Коматсу где ће почивати заједно са Очиком и Окотом. Данас се тај храм налази у граду Хијоки у садашњој префектури Кагошима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Beasley, The Meiji Restoration. стр. 243.
  2. ^ О предаку Неџимеу на сајту Harimaya.com (15. август 2008.) (језик: јапански)
  3. ^ Beasley, стр. 243
  4. ^ J. Morris, Makers of Japan. стр. 274.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Beasley, William G. (1972). The Meiji Restoration. Stanford: Stanford University Press.
  • Black, John R. (1881). Young Japan: Yokohama and Yedo. London: Trubner & co.
  • Morris, J (1907). Makers of Japan. London: Methuen & Co.
  • О предаку Неџимеу на сајту Harimaya.com (15. август 2008.) (језик: јапански)