Комерцијална дипломатија
Комерцијална дипломатија је дипломатија која се фокусира на развој пословања између две земље.[1][2] Има за циљ генерисање комерцијалне добити у облику трговине и улазних и спољних инвестиција путем промоције пословања и предузетништва и активности олакшавања у земљи домаћину.[3] Комерцијална дипломатија се води са циљем стицања економске стабилности, благостања или конкурентске предности.[4]
Као појам, комерцијална дипломатија се појавила у другој половини двадесетог века (нпр. Џозеф, 1965;[5] Корбе 1972[6]), али је тај концепт свакако постојао и у претходним вековима.[7] У литератури се концепти економске дипломатије и комерцијалне дипломатије често користе наизменично.[4] Дефиниције оба концепта варирају, па се сходно томе и однос између њих различито описује. Неки аутори тврде да је комерцијална дипломатија подскуп економске дипломатије. Извесно је, међутим, да су обе врсте дипломатије „неопозиво испреплетене“ и стога „различите [али] очигледно блиско повезане [међусобно]“.[8]
Активности
[уреди | уреди извор]Активности традиционалне комерцијалне дипломатије укључују омогућавање, преговарање, промовисање и арбитражу међународне трговине, инвестиција, интелектуалне својине и трговине, и заговарање одговорне комерцијалне дипломатије (РЦД), заједно са умрежавањем, изградњом капацитета, обавештајним подацима, кампањама имиџа и подршком.[9][10] Ове активности су приказане у табели испод.
Мрежне активности | Интелигенција | Имиџ кампање | Подршка |
---|---|---|---|
Развијање пословних и владиних контаката | Прикупљање и ширење комерцијалних информација | Промовисање робе и услуга | У преговорима; спровођење уговора и решавање проблема |
Државне посете | Истраживање тржишта | Учешће на сајмовима, представљање потенцијалних извозника | Прикупљање података о извозном маркетингу |
Састанци купца и продавца | Јављање у матичну земљу | Сензибилизација потенцијалних страних инвеститора | Надзор над кршењем права интелектуалне својине и уговора |
Мечмејкинг | Консултант за обе земље | Прикупљање података о извозном маркетингу | Адвокатура |
Тражите партнере, дистрибутере, инвеститоре, адвокате | Студије слика, заједничка научна истраживања | Промоција туризма | Координација правне радње |
Лична мрежа | Кампање подизања свести |
Остале активности за комерцијалну дипломатију и образложења која су компанијама потребна су: потреба за приступом поузданим и неутралним пословним информацијама; кредибилитет и подршка имиџу на иностраним тржиштима; тражење партнера; решавање сукоба; подршка делегацијама матичних земаља (државних мисија); стратешка питања (нпр. енергија).[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Naray, O. (2008). "Commercial Diplomacy: A Conceptual Overview." Conference paper for the 7th World Conference of TPOs – The Hague, The Netherlands.
- ^ Stoddard, Edward (2016-06-08). „Tough times, shifting roles: examining the EU's commercial diplomacy in foreign energy markets”. Journal of European Public Policy. 24 (7): 1048—1068. ISSN 1350-1763. doi:10.1080/13501763.2016.1170190 .
- ^ Ruel, H. J. M. and Visser, R. (2012). "Commercial Diplomats as corporate entrepreneurs: explaining role behavior from an institutional perspective", International Journal of Diplomacy and Economy.
- ^ а б Reuvers, S. and Ruel, H. J. M., "Research on Commercial Diplomacy: Review and Implications" in Commercial Diplomacy and International Business: a conceptual and empirical exploration, Ruel, H. J. M., ed. (Advanced series in Management, Emerald, 2012).
- ^ Curzon, Gerard (1965). Multilateral commercial diplomacy; the General agreement on tariffs and trade, and its impact on national commercial policies and techniques. Praeger. OCLC 239350.
- ^ Corbet, Hugh (1972). „Australian commercial diplomacy in a new era of negotiation”. Australian Outlook. 26 (1): 3—17. ISSN 0004-9913. doi:10.1080/10357717208444425.
- ^ Otte, T. G. (2016), „"A Kind of Black Hole"?: Commercial Diplomacy Before 1914”, The Foreign Office, Commerce and British Foreign Policy in the Twentieth Century, London: Palgrave Macmillan UK: 25—68, ISBN 978-1-137-46580-1, doi:10.1057/978-1-137-46581-8_2
- ^ Berridge, G. J. (2001). A Dictionary of Diplomacy. Basingstoke: Palgrave. стр. 128.
- ^ а б Kostecki, M., and Naray, O. (2007). Commercial Diplomacy and international business (Den Haag: Nederlands Instituut voor Internationale Betrekkingen Clingendael, April 2007) p. 41.
- ^ A Guide to Commercial Diplomacy. www.un-ilibrary.org (на језику: енглески). United Nations. 2019. ISBN 9789210041096. doi:10.18356/61e64df4-en. Приступљено 2020-08-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Berridge, G. J. (2001). A Dictionary of Diplomacy. Basingstoke: Palgrave. стр. 128.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Kopp, Harry (2004). Commercial Diplomacy and the National Interest. American Academy of Diplomacy. ISBN 9780967910826.
- Ruël, H., ур. (2012). Commercial Diplomacy in International Entrepreneurship. Emerald Group Publishing. ISBN 9781780526744.
- United Nations (2019). A Guide to Commercial Diplomacy. United Nations Publications. ISBN 9789210041096. S2CID 240650817. doi:10.18356/61e64df4-en..