Конгрес потлачених народа Аустроугарске
Конгрес потлачених народа Аустроугарске монархије одржан је крајем Првог светског рата у Риму у Краљевини Италији, између 8. и 10. априла 1918. године.[1] Скупу су присуствовале чехословачка, пољска, италијанска, југословенска и румунска делегација из Аустроугарске, након објављивања Вилсонових 14 тачака. Конгрес је представљао почетак стварне подршке покретима за независност у периоду распада Аустроугарске.[2][1][3] Украјинске или русинске делегације нису биле позване на Конгрес због приговора које су изнели пољски представници.[2]
Одлука о одржавању овог догађаја донета је након што су председници влада Италије Виторио Емануеле Орландо и Никола Пашић у име Краљевине Србије изразили забринутост поводом раније изјаве Дејвида Лојд Џорџа да распад Аустроугарске није један од ратних циљева његове алијансе. Орландо и Пашић су одлучили да дају предност праву народа на самоопредељење пре разматрања будућих граница на Јадранском мору око којих су се ове две земље потенцијално спориле.[4] Конгрес је одбацио аустрофилске предлоге о наставку постојања монархије као гаранта против насилног и искључивог национализма у региону, те је уместо тога рат представљен као сукоб демократије и аутократије.[5]
Поред представника потлачених народа, све земље Антанте и Сједињене Америчке Државе послале су своје амбасадоре. Конгрес је закључио да сви народи који су у потпуности или делимично били потчињени Аустроугарској имају право на пуну независност.[6] Церемонијалну одлуку направио је председник владе Италије Виторио Емануеле Орландо, који је одлучио да прими делегацију будуће суседне југословенске државе пре било које друге делегације на Конгресу. Чехословачку делегацију предводили су Едвард Бенеш и Милан Растислав Штефаник, при чему су сви словачки и чешки делегати били део делегације Чехословачког националног савета.[7] Учесници су се сложили да одложе било какве међусобне спорове који би могли да помогну ратним напорима Централних сила или да негативно утичу на јавно мњење Савезника.[8]
Важан предуслов за италијански пристанак на организацију Конгреса постигнут је током састанака одржаних 14. и 18. децембра 1917. у дому Викама Стида, где се Југословенски одбор начелно сложио да прихвати каснији споразум Торе-Трумбић (7. марта 1918) о принципима разграничења између Италије и будуће југословенске државе.[9] 29. маја 1918. године, Стејт департмент Сједињених Америчких Држава изразио је снажно интересовање владе САД за рад Конгреса и искрене симпатије према чехословачким и југословенским националним циљевима.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Mary Heimann (2011). Czechoslovakia: the State That Failed. Yale University Press. стр. 33. ISBN 978-0-300-17242-3.
- ^ а б Matějček, Petr (4. 4. 2021). „Kongres utlačovaných národů rakousko-uherských, v dubnu roku 1918 v Římě”. Military History Institute Prague. Приступљено 1. 10. 2022.
- ^ Andrea Carteny (2010). „After the Wilson's 14 Points: the Oppressed Nationalities at the Congress of Rome (April 1918)”. Историјски записи (3): 123—135.
- ^ Zoran Bajin (2018). „Никола Пашић и Италија уочи стварања југословенске државе (1917–1918)” [Nikola Pašić and Italy Ahead of the Formation of the Yugoslav State (1917–1918)]. Дан вредан века – 1. децембар 1918. [The Day Worthy of the Century – 1 December 1918]. Музеј Југославије. стр. 33—48.
- ^ „Das "Selbstbestimmungsrecht der Völker" – Die Patentlösung für ethnische Konflikte?”. Schloß Schönbrunn Kultur- und Betriebsges.m.b.H. n.d.
- ^ Marina Cattaruzza (n.d). „Great Britain, Italy, the "oppressed nationalities," and the dissolution of Austria-Hungary in the First World War”. n.t. (PDF). стр. 1—19.
- ^ Jancura, Vladimír (24. 4. 2018). „Jar 1918: nádej prichádzala z Ríma”. Правда (Словачка).
- ^ „The Ambassador in Italy ( Page) to the Secretary of State”. Office of the Historian. 4. 4. 1918.
- ^ Carteny, Andrea (јануар 2010). „All Against One: The Congress of Oppressed Nationalities of Austria-Hungary (1918)”. academia.edu. Приступљено 3. 10. 2020.
- ^ Livija Kardum (1991). „Geneza jugoslavenske ideje i pokreta tijekom prvog svjetskog rata” [The Genesis of the Yugoslav Idea and the Movement During World War I]. Политичка мисао. 28 (2): 65—88.