Контекст-слободни језик
У формалној теорији језика, контекстно слободни језик је језик који генерише нека контекстно-слободна граматика. Скуп свих контекстно слободних језика је идентичан скупу језика које прихватају потисни аутомати.
Примери
[уреди | уреди извор]Класичан пример контекстно слободног језика је , језик свих непразних ниски парне дужине, чије ја прва половина састављена од слова , а друга половина је састављена од слова . је генерисан граматиком , а прихвата га потисни аутомат где је дефинисано на следећи начин:
where је почетни симбол стека а представља акцију скидања са стека.
Контекстно слободни језици имају многе примене у програмским језицима; на пример, језик свих исправно упарених заграда је генерисан граматиком . Такође, већина аритметичких израза су генерисани контекстно слободним граматикама.
Својства затворења
[уреди | уреди извор]Контекстно слободни језици су затворени у односу на следеће операције. То јест, ако су L и P контекстно слободни језици, а D је регуларан језик, онда су и следећи језици контекстно-слободни:
- Клинијева звезда од L
- слика φ(L) од L за хомоморфизам φ
- конкатенација (дописивање) језика L и P
- унија језика L и P
- пресек (са регуларниим језиком) језика L и D
Контекстно слободни језици нису затворени за комплемент, пресек и разлику.
Незатвореност у односу на пресек
[уреди | уреди извор]Контекстно слободни језици нису затворени за пресек. Ово се може видети ако се узму језици и , који су оба конетксно слободна. Њихов пресек је , за шта се може показати да није контекстно слободан језик пампинг лемом за контекстно слободне језике.
Својства одлучивости
[уреди | уреди извор]Следећи проблеми су неодлучиви за произвољне контекстно слободне граматике A и B:
- Еквиваленција: да ли је ?
- да ли је ?
- да ли је ?
- да ли је ?
Следећи проблеми су одлучиви за произвољне контекстно слободне граматике:
- да ли је ?
- да ли је коначан?
- Припадност: за сваку дату реч , да ли је ? (проблем припадности је чак одлучив у полиномијалном времену - видети алгоритам CYK)
Својства контекст-слободних језика
[уреди | уреди извор]- Језик обратан контекстно слободном језику је контекстно слободан, али његов комплемент не мора да буде.
- Сваки регуларан језик је контекстно слободан јер може да се опише регуларном граматиком.
- Пресек контекстно слободног језика и регуларног језика је увек контекстно слободан.
- Постоје контекстно сензитивни језици који нису контексткно слободни.
- У доказивању да неки језик није контекстно слободан може да се користи пампинг лема за контекстно слободне језике.
Литература
[уреди | уреди извор]- Seymour Ginsburg (1966). The Mathematical Theory of Context-Free Languages. New York, NY, USA: McGraw-Hill, Inc.
- Michael Sipser (1997). „Context-Free Languages”. Introduction to the Theory of Computation. PWS Publishing. стр. pp—91—122. ISBN 978-0-534-94728-6.