Пређи на садржај

Коптски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Коптски
Говори се уЕгипат
Етничка припадностКопти
Ера
Афро-Азијатски
Ранији облици
Коптско писмо
Језички кодови
ISO 639-2cop
ISO 639-3cop
Глотологcopt1239[5]
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.
Коптски натпис на камену

Коптски језик је назив за египатски језик писан грчким писмом, уз неколико слова за звукове које Грци нису употребљавали.[6] Коптски језик потиче од старог египатског, био је говорни језик 3-7 века када га је потиснуо арапски. Копти су потомци старих Египћана, има их око 3 милиона раштрканих по градовима у Горњем и Доњем Египту. Данас Копти говоре арапским језиком, а религија им је хришћанство.

Коптски језик је једини члан египатске породице језика, поријеклом од староегипатског, којим су се служили Копти, потомци старих Египћана који нису хтели да прихвате муслиманску веру арапских освајача. Коптски језик имао је шест дијалеката, који негде до 16. стољећа, нестају један за другим продором муслиманских Арапа, који су им наметнули арапски језик. Коптски се писао прилагођеним грчким алфабетом (коптско писмо),[7] а најпознатији су преводи Јованова еванђеља и Дјела апостолских написана на асјутском дијалекту. Од шест коптских дијалекта четири су се говорила у Горњем, а два у Доњем Египту. Данас је бохајирски дијалект литургијски језик Коптске оријентално-православне цркве.

Коптски језик потекао је из старог египатског језика те се, приликом изучавања, на темељу њега могао реконструисати стољећима заборављен језик хијероглифских споменика.

Име

[уреди | уреди извор]

Родно име за језик је ϯ ⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛⲭⲏⲙⲓ / ти-метʰ-рем-ен-кʰеː-ми / . Префикс ме(н)т- из глагола ⲙⲟⲩ ϯ моути ("говорити") формира све апстрактне именице на Коптику (не само оне које се односе на "језик"). Термин ременкхеми који значи "египатски", буквално "лице Египта", је саставни део рем-а, што је конструктивно стање коптске именице ⲣⲱⲙⲓ / ⲣⲱⲙⲉ, "човек, људско биће", + генитивна предуслова (е) н- 'оф' + реч за 'Египат', ⲭⲏⲙⲓ / ⲕⲏⲙⲉ кхеми / кеме (види Кемет). Дакле, читав израз буквално значи "језик народа Египта", или једноставно "египатски језик".

Многа велика имена градова у модерном Египту су арапске адаптације њихових бивших коптичких имена:

  • Танта - ⲧⲁⲛⲧⲁⲑⲟ (Тантато)
  • Асиут-ⲥⲓⲟⲟⲩⲧ (Сиовт)
  • Фајум - ⲡⲉⲓⲟⲙ (Пеиом)
  • Думиат - ⲧⲁⲙⲓⲁ ϯ (Тамиати)
  • Асван - ⲥⲟⲩⲁⲛ (Суан)
  • Даманхур - ϯ ⲙⲓⲛ ϩ ⲱⲣ (Тиминхор)

Систем писања

[уреди | уреди извор]

Копти користе писани систем готово у потпуности изведен из грчке абецеде, уз додатак великог броја слова које имају своје порекло у демотичком египатском. (То га чини упоредивим са исландском латинском абецедом, која укључује ружичасто писмо трња.) Постоје неке варијације у броју и облицима ових знакова у зависности од дијалекта. Неке од слова на Коптској абецеди која су грчког порекла обично су резервисане за речи које су саме Грчке.

Књижевност

[уреди | уреди извор]

У коптској књижевности сачуван је у народном, радикално модификованом облику последњи одјек старог египатског језика из доба фараона. Преко ње је средњовековна Европа упознала тек извесне основе књижевности и резултате знаности из старог Египта. У раним коптским нехришћанским књигама сачувани су и трагови религиозне кризе коју је преживљавао хеленистички свет на прагу хришћанизације. Коптски књижевни језик и писмо настали су у раздобљу од 3. до 7. века из народног (демотског) египатског говора, преузимањем делимично прилагођеног грчког алфабета.


Књижевност се може поделити на пет периода:

  1. у првом (2-4век)сачувани су важни гностички и манихејски списи извесних секти у долини Нила. важан извор за проучавање текста је била библиотека из 4. века нађена у Хенобоскиону, са 43 рукописа који досад нису издати. У њима су апокалипсе, списи приписани митској личности Сету, апокрифи о Адаму, Тајна Јованова књига и др. Из тог доба су и манихејски списи пронјађени у Фајуму и превод Старог завета са хебрејског.
  2. други период обухвата књижевност 3-5 века, њен златни век. Одликује се значајним преводом Новог завета на коптски и првом књижевношћу која је настала у хришћанским манастирима. Из тог доба су и бројни апокрифи нпр. Паблово узнесење. Многи апокрифи инспирисани су мотивима из фараонских гробница. Друга дела као Јованова и Прохорова, имају забаван карактер, изгледа да је чувени црквени писац Атанасиј написао на коптском живот св.Антонија, једну од првих хришћанских хагиографија. Макарије из Пахомије, оснивач "ксенобитске школе" , износи учење анахорета, калуђера-пустињака.
  3. у трећем периоду , по карактеру византијском, који траје до 11. века, кад у долину Нила долазе Арапи, нестаје стара књижевност која је до тада била превођена, а коптска црква се после црквеног сабора у Халкидону год.одваја због византијске због монофизитске шизме.Књижевност се снажно развија у манастирима, али под јаким утицајем византијских црквених писаца. Најбројније су биографије светаца, а главне личности су Хенути, калуђер сељачког порекла, командант војске црноризаца који су рушили паганске храмове и Писенциос, владика из Коптоса и писац многих сачуваних посланица и писама.
  4. У четвртом периоду, који почиње у 11. веку у Доњем Египту, дотле доминантан тебански или сахидијски дијалект замењује се бохаирским, којим се говорило у области Нилове делте.Књижевност се углавном развија у манастиру св.Макарија у Вади Ноструму.На бохаирски дијалект преведени су многи списи са сахидијског, а књижевност се ширила ван египатских граница, нарочито у Етиопију
  5. У петом периоду, арапски све више улази у хришћанску коптску цркву и коптски као живи језик ишчезава негде у 14. веку. Доцније се одржао само литургијски језик, док се на арапском стварала нова црквена књижевност. Из тог доба су Књига мрака Абул Бараката и збирка легенди везаних за доба египатских фараона : Књига о скривеним бисерима, О чудима и др.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Richter, Tonio Sebastian (2009). „Greek, Coptic and the ‘language of the Hijra’: the rise and decline of the Coptic language in late antique and medieval Egypt” (PDF). Hellenism to Islam: Cultural and Linguistic Change in the Roman Near East. Cambridge University Press. стр. 404. „The most long-lived genres of Coptic texts, composed until the thirteenth and even fourteenth century in the Upper Egyptian dialect, are scribal colophons, inscriptions and graffiti.” 
  2. ^ P. Allen, James (2020). Coptic: A Grammar of Its Six Major Dialects. Penn State Press. стр. 1. ISBN 9789042918108. „Coptic is the name of the final stage of the Egyptian language, spoken and written from the third century AD until perhaps sometime in the seventeenth century.” 
  3. ^ The language may have survived in isolated pockets in Upper Egypt as late as the 19th century, according to James Edward Quibell, "When did Coptic become extinct?" in Zeitschrift für ägyptische Sprache und Altertumskunde, 39 (1901), p. 87. In the village of Pi-Solsel (Az-Zayniyyah or El Zenya north of Luxor), passive speakers were recorded as late as the 1930s, and traces of traditional vernacular Coptic reported to exist in other places such as Abydos and Dendera, see Werner Vycichl, Pi-Solsel, ein Dorf mit koptischer Überlieferung in: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo, (MDAIK) vol. 6, 1936, pp. 169–175 (in German).
  4. ^ P. Allen, James (2020). Coptic: A Grammar of Its Six Major Dialects. Penn State Press. стр. 1. ISBN 9789042918108. „It [Coptic] is still used today in the rituals of the Coptic (Egyptian Christian) Church.” 
  5. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Коптски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  6. ^ „Coptic Encyclopedia”. 
  7. ^ Reintges, Chris H. (2004). Coptic Egyptian (Sahidic Dialect). Cologne: Rüdiger Köppe. ISBN 978-3-89645-570-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Reintges, Chris H. (2004). Coptic Egyptian (Sahidic Dialect). Cologne: Rüdiger Köppe. ISBN 978-3-89645-570-3. 
  • „Мала енциклопедија Просвета” (4. изд.). Београд: Просвета. 1986. [мртва веза]
  • „The Coptic Alphabet” (PDF). 
  • Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. стр. 2. ISBN 978-1-139-48635-4. 
  • Wolfgang Kosack: Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz 1974.
  • Wolfgang Kosack: Der koptische Heiligenkalender. Deutsch - Koptisch - Arabisch nach den besten Quellen neu bearbeitet und vollständig herausgegeben mit Index Sanctorum koptischer Heiliger, Index der Namen auf Koptisch, Koptische Patriarchenliste, Geografische Liste. Christoph Brunner. . Berlin. 2012. ISBN 978-3-9524018-4-2. 
  • Wolfgang Kosack: Schenute von Atripe De judicio finale. Papyruskodex 6 IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2013. 3000. ISBN 978-3-9524018-5-9.
  • Wolfgang Kosack: Koptisches Handlexikon des Bohairischen. Koptisch - Deutsch - Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel. 2013. ISBN 978-3-9524018-9-7.
  • Westendorf, Wolfhart. 1965/1977. Koptisches Handwörterbuch. Heidelberg: Carl Winter.
  • Abel, Carl (1855). „On the Coptic Language”. Transactions of the Philological Society (5). 
  • Emmel, Stephen. 1992. "Languages (Coptic)". In The Anchor Bible Dictionary, edited by David Noel Freedman. Vol. 4 of 6 vols. New York: Doubleday. 180–188.
  • Gessman, A. M. (1976). „The Birth of the Coptic Script”. University of South Florida Language Quarterly 14. 2—3. 
  • Gignac, Francis Thomas. 1991. "Old Coptic". In The Coptic Encyclopedia, edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. New York and Toronto: Macmillan Publishing Company and Collier Macmillan Canada. 169–188.
  • Kasser, Radolphe. 1991. "Dialects". In The Coptic Encyclopedia, edited by Aziz Suryal Atiya. Vol. 8 of 8 vols. New York and Toronto: Macmillan Publishing Company and Collier Macmillan Canada. 87–96.
  • Wolfgang Kosack. Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke, Graz 1974.
  • Loprieno, Antonio. 1995. Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Polotsky, Hans Jakob. 1971. "Coptic". In Afroasiatic: A Survey, edited by Carleton Taylor Hodge. (Jana Linguarum: Series Practica; 163). 's Gravenhage and Paris: Mouton. 67–79.
  • Chaîne, Marius. 1933. Éléments de grammaire dialectale copte: bohairique, sahidique, achmimique, fayoumique. Paris: Paul Geuthner.
  • Eberle, Andrea, & Regine Schulz. 2004. Koptisch – Ein Leitfaden durch das Saïdische. LINCOM Languages of the World/Materials 07. Munich: LINCOM Europa.
  • Jernstedt, Peter V. 1927. Das koptische Präsens und die Anknüpfungsarten des näheren Objekts. 'Comptes rendus de l'Academice des Sciences de l'Union République Soviétique Socialistes. 2, 69–74.
  • Lambdin, Thomas Oden (1983). Introduction to Sahidic Coptic. Macon: Mercer University Press. 
  • Layton, Bentley. 2000. A Coptic Grammar (Sahidic Dialect): With a Chrestomathy and Glossary. (Porta linguarum orientalium; N.S., 20). Wiesbaden: Harrassowitz.
  • Layton, Bentley. 2007. Coptic in 20 Lessons: Introduction to Sahidic Coptic with Exercises and Vocabularies. Peeters Publishers, ISBN 90-429-1810-1.
  • Mallon, Alexis. 1956. Grammaire copte: bibliographie, chrestomathie et vocabulaire. 4th edition. Beyrouth.
  • Mattar, Nabil. 1990. A Study in Bohairic Coptic. Pasadena: Hope Publishing House.
  • Plumley, John Martin (1948). Introductory Coptic Grammar. London: Home & Van Thal. 
  • Polotsky, Hans Jakob. 1987. Grundlagen des koptischen Satzbaus. American Studies in Papyrology 28. Decatur, Ga.: Scholars Press.
  • Reintges, Chris H. (2010). „Coordination, converbs, and clause-chaining in Coptic Egyptian typology”. Ур.: Bril, Isabelle. Clause linking and clause hierarchy. Studies in Language Companion Series. 128. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 978-90-272-0588-9. 
  • Shisha-Halevy, Ariel. 1988. Coptic Grammatical Chrestomathy: a course for academic and private study. Orientalia lovaniensia analecta 30. Leuven: Peeters.
  • Shisha-Halevy, Ariel. 1986. Coptic Grammatical Categories: Structural Studies in the Syntax of Shenoutean Sahidic. Analecta Orientalia 53. Roma: Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 88-7653-255-2.
  • Shisha-Halevy, Ariel. 2007. Topics in Coptic Syntax: Structural Studies in the Bohairic Dialect. Orientalia Lovaniensia Analecta 160. Leuven – Paris – Dudley, MA: Peeters. ISBN 978-90-429-1875-7.
  • Tattam, Henry, A compendious grammar of the Egyptian language as contained in the Coptic, Sahidic, and Bashmuric Dialects (London 1863)
  • Till, Walter C. 1994. Koptische Dialektgrammatik. Berlin: Walter De Gruyter.
  • Vergote, Jozef. 1973–1983. Grammaire copte. Leuven: Peeters.
  • Younan, Sameh. 2005. So, you want to learn Coptic? A guide to Bohairic Grammar. Sydney: St.Mary, St.Bakhomious and St.Shenouda Coptic Orthodox Church.
  • Černý, Jaroslav. 1976. Coptic Etymological Dictionary. Cambridge and New York: Cambridge University Press.
  • Crum, Walter Ewing. 1939. A Coptic Dictionary. Oxford: Clarendon Press. Reprinted by Sandpiper Books Ltd, London & Powells Books, Chicago, 2000.
  • Wolfgang Kosack: Koptisches Handlexikon des Bohairischen. Koptisch – Deutsch – Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel 2013. ISBN 978-3-9524018-9-7..
  • Vycichl, Werner. 1983. Dictionnaire étymologique de la langue copte. Leuven: Éditions Peeters.
  • Westendorf, Wolfhart. 1965/1977. Koptisches Handwörterbuch. Heidelberg: Carl Winter.
  • Allen, James P. (2020). „Coptic”. Ancient Egyptian Phonology. Cambridge University Press. ISBN 978-1108485555. 
  • Depuydt, Leo. 1993. "On Coptic Sounds," Orientalia 62 (new series): 338–75.
  • Greenberg, Joseph H (originally published 1962). "The interpretation of the Coptic vowel system," On Language: Selected Writings of Joseph H. Greenberg, eds., K Denning & S Kemmer. Stanford: Stanford University Press, 1990: 428–38.
  • Grossman, Eitan and Martin Haspelmath. 2015. "The Leipzig-Jerusalem Transliteration of Coptic," Egyptian-Coptic Linguistics in Typological Perspective, eds., Eitan Grossman, Martin Haspelmath & Tonio Sebastian Richter. Berlin/Munich/Boston: Walter de Gruyter. 145–56.
  • Isḥāḳ, Emile Māher. 1975. "The phonetics and phonology of the Boḥairic dialect of Coptic and the Survival of Coptic Word in the Colloquial and Classical Arabic of Egypt and of Coptic Grammatical Constructions in Colloquial Egyptian Arabic". University of Oxford. 32-671.
  • Loprieno, Antonio. 1997. "Egyptian and Coptic Phonology," Phonologies of Asia and Africa (Including the Caucasus), vol. 1, ed., Alan S. Kaye. Winona Lake: Eisenbrauns. 431–60.
  • Peust, Carsten (1999). Egyptian Phonology: An Introduction to the Phonology of a Dead Language. Peust & Gutschmidt. ISBN 3933043026. 
  • Kammerer, Winifred (compiler), A Coptic Bibliography, Ann Arbor: University of Michigan Press, 1950. (Reprint New York: Kraus Reprint Co., 1969)
  • Wolfgang Kosack: Der koptische Heiligenkalender. Deutsch – Koptisch – Arabisch nach den besten Quellen neu bearbeitet und vollständig herausgegeben mit Index Sanctorum koptischer Heiliger, Index der Namen auf Koptisch, Koptische Patriarchenliste, Geografische Liste. Christoph Brunner, Berlin 2012. ISBN 978-3-9524018-4-2..
  • Wolfgang Kosack: Schenute von Atripe De judicio finale. Papyruskodex 63000.IV im Museo Egizio di Torino. Einleitung, Textbearbeitung und Übersetzung herausgegeben von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2013. ISBN 978-3-9524018-5-9..
  • Wolfgang Kosack: Basilios "De archangelo Michael": sahidice Pseudo – Euhodios "De resurrectione": sahidice Pseudo – Euhodios "De dormitione Mariae virginis": sahidice & bohairice : < Papyruskodex Turin, Mus. Egizio Cat. 63000 XI. > nebst Varianten und Fragmente. In Parallelzeilen ediert, kommentiert und übersetzt von Wolfgang Kosack. Christoph Brunner, Berlin 2014. ISBN 978-3-906206-02-8..
  • Wolfgang Kosack: Novum Testamentum Coptice. Neues Testament, Bohairisch, ediert von Wolfgang Kosack. Novum Testamentum, Bohairice, curavit Wolfgang Kosack. / Wolfgang Kosack. neue Ausgabe, Christoph Brunner, Basel 2014. ISBN 978-3-906206-04-2..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Коптски језик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коптски_језик&oldid=28061285”