Загреб (мађ.Zágráb, нем.Agram) главни је и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Град је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске зоне, што је омогућило да постане мост између средњоевропског и јадранског подручја. Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве. Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи.
Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште земље. Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град. Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. У Загребу делује око 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија. У граду такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.
Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитсконалазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.
Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.
Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.
Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.
… да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
… да је Велики кањон реке Колорадо у Северној Америци на појединим местима дубок 2 км, а широк између 7 и 30 км? Кањон је настао усецањем реке током више стотина хиљада година.
… да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 сг.
… да је прву енциклопедију на свету написао РимљанинПлиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе” и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.