МиГ-23 (по НАТО класификацији енгл.Flogger) је совјетскифронтовскиловац-бомбардер, с променљивом геометријом крила. Подешавање геометрије је, с механизованом изменом, у три могућа положаја угла стреле крила у лету, у распону од 16° до 72°. МиГ-23 је развијен шездесетих година 20. века, у ОКБ Микојан. То је први совјетски борбени авион треће генерације. МиГ-23 је био и први совјетски авион с радаром, који може да осветли и открије циљеве према земљи (енгл.look down). С њим је прекинута традиција, код ловачких авиона из породице МиГ-ова, да су са пито усисником. Овде су правоугаони усисници, с променљивом геометријом, постављени бочно на трупу, пошто је носни део заузет радаром.
Развој и производњу авиона МиГ-23 је много успоравало кашњење развоја и производње планираних мотора. Тај проблем је посебно имао негативни утицај на динамику усавршавања авиона. Од 1970. године, у већем броју варијанти, укупно је произведено 5 047 авиона МиГ-23. Коришћени су у многим државама, а у некима су још увек у оперативној употреби. МиГ-23 се користио у више ратних сукоба, а највише на Блиском истоку.
Добар чланак
F-22 раптор (енгл.F-22 Raptor) је тренутно једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби, и то у америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брже од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У томе режиму може дуготрајно да крстари, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарне су му дејство по циљевима на тлу (земља / море) и електронско ратовање.
Раптора карактерише способност летења на изузетно великим висинама и брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак / маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања са сензорима, са земље и из ваздуха.
Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе, по часу лета.
Неколико држава попут, Јапана, Аустралије и Израела је показало жељу за куповином Раптора. Амерички Конгрес је ставио забрану на његов извоз, чак и својим поузданим савезницима.
Укупно је поручено 187, а до сада је испоручено 145 авиона Раптор. Председник Барак Обама је потписао овлашћење за пословну 2010. годину, 28. октобра2009. године, у коме нису предвиђена срества за његову даљу производњу.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
До сада је на Википедији на српском језику 372.701 корисник отворио налог, а од тога је 1.420 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.