Корисник:Манастир Јања/Pesak

Манастир Јања налази се у селу Рутоши, које територијално припада општини Нова Варош а граничи се у близини манастира са селима Сеништа и Радоиња. Манастир је посвећен Праведним родитељима Пресвете Богоматере Јоакиму и Ани.

У оквиру пројекта На светим водама Лима, екипа научника из Народног музеја у Ужицу започела је 5.јула 1993.године истраживање више локалитета и сместила се у засеоку Клак, села Сеништа, одакле су почеле акције рекогносцирања и сондажна археолошка истраживања у оквиру редовне програмске делатности музеја у Ужицу. Након извршеног рекогносцирања терена, одлучено је да се започне са сондажним радовима на цркви Манастирине у подножју Јањине Стијене у имању Сретена и Петронија Гордића – Пињевића, тавуисаном месту, зараслом и обраслом у леску, граб, клен, јавор, крушку и јасен. Корење дрвећа, које је у приличној мери оштетило зидове цркве,отежавало је извођење археолошких радова као и примењену археолошку методологију.

Примењен је широк ископ на простору на коме су били видљиви остаци рушевина репрезентованих гомилом камења и остацима „лучевих греда“ где су мештани излазили на заветину на Видовдан и том приликом давали послужење за напредак и сваки бољитак и остављани намењене дарове у новцима и стварима. Ископом је обухваћена северна половина наоса омање цркве грађене од три врсте камена:кречњака, који се може вадити на лицу места, сиге и пешчаног седимента окер боје, већих димензија притесаног или потпуно обрађеног, зависно од положаја у који је уграђен – у фасадна зидна платна, елементи допрозорника или довратника, решење подних партија припрате и наоса, и партија „полуобличастог свода“. Овај грађевински материјал је уједно допуњавао естетски доживљај грађевине малих размера, али складне, одајући утисак полихромије. Камен је везиван кречним малтером, а кров на две воде покривен шиндром. Црква је плитко фундирана,но унутрашњи део је нешто дубљи и у њега се улази преко једног степеника.Зидови су сачувани у висини од 1,5 метара. Сама црква представља једнобродну грађевину димензија око 10,30 x 6,00 метара. Зидови су широки 0,75до 0,80 метара. Грађени од великих камених блокова, са западне стране има улаз ширине 0,65 метара. Профилисан према унутра, поред елемената довратника и прага, сачуван је у највећем делу масивни блок надвратника димензија око 0,75 x0,50 метара. Са северне и јужне стране на зиду цркве сачувани су монолитни блокови надпрозорника или капители, односно профилисане конзоле, остављајући простора за размишљање да су се баш ту налазили прозори. По осовини цркве,уочени су елементи постојања апсидалног прозора. Апсида је на полукружна на полигоналном ( петоугаоном ) темељу који испада из северног и јужног периметралног зида цркве, само са северне стране на споју брода и апсиде, зид апсиде прави лук, кога нема на јужној страни по осовини. У олтарском простору откривени су делови Часне Трпезе, постамент носећи профилисани четвороугаони, односно осмоугаони стубац са отвором и клином на горњој и доњој страни за спајање са постаментом и самом Часном Трпезом. Сама глава Часне Трпезе решена је у виду зарубљене профилисане четвороугаоне пирамиде.

Јужно од Часне Трпезе, у истој линији нађен је суд за освећену водицу са постаментом уграђеним у под, решеним у виду октогена. Од другог црквеног мобилијара, нађени су делови мермерног чирака, постамент и фрагмент октогоналне колонете од мермера, високе техничке израде, и мермерни октогонални „тасови“ у фрагментима који имају рупу у срединина којима су фиксирани клинови на које су се убадале свеће. Од покретних налаза,гвоздени ковани ексери, клинови, кламфе...Међу њима издвајају се фрагменти полијелеја од кованих листова гвожђа и крстови – украсни за полијелеје.

Са западне стране цркве откривена је и припрата површине око 15 квадратних метара поплочана мањим правоугаоним плочама, док је у самој цркви под изведен од већих обрађених камених плоча. Припрата има темељ од сувозида и надградњу од дрвене конструкције. На целом простору су интензивни трагови горења. Према остацима фреско-живописа који се срећу у подним партијама и партијама сокла или парапетана сачуваним зидовима унутар цркве, закључује се да је била богато живописана и да је имала богатог ктитора. Одређене инсуле живописа са нивоа парапета су превентивно конзервиране и одстрањене. Традиција

О самој цркви, њеном патрону, ктитору и времену настанка мало се зна. Извори такође ћуте. Анализа архитектуре и црквеног мобилијара дозвољава претпоставку да је настала вероватно средином или крајем XV-ог века, а да је страдала крајем XVII – ог века. Објекат је стављен под заштиту а Народни музеј у Ужицу, планирајући конзервацију објекта и његову реализацију, на цркви је извршио превентивну заштиту, подигавши изнад остатака настрешницу с кровом на две воде.

Благословом епископа милешевског Филарета, уз Свету Литургију 02.10.2008.године почиње обнова манастира Јања, посвећеног Праведним родитељима Јоакиму и Ани. Убрзо након тога,по благослову епископа Филарета у манастир долази монахиња Јустина ( Петковић) из манастира Светог Николе у Бањи код Прибоја, која започиње интензиван молитвени и мисионарски рад на обнови манастира. Без крова над главом,у помоћ су јој притекли верници околних села и породица Гордић,који јој уступају своју кућу на привремено коришћење, док се не уради монашка кућа а најкасније до пролећа 2014. године. Уз новчану помоћ Небојше Грујовића,предузетника из села Рутоши урађен је највећи део радова на манастирској цркви.Цркви је враћен претпостављени изглед претходног храма, уз коришћење савременијих материјала изградње а услед ограничених средстава која су била на располагању.

На Богојављење 2011. године подигнути су и освештани крстови манастирског храма, чиме се завршава прва фаза обнове. У другој фази обнове кренуло се са извођењем завршних радова на фасади храма и уређењу ентеријера. Мисионарски рад по благослову монахиње Јустине, који се проширио на друштвене мреже преко верних поклоника и пријатеља манастира Јања, уродио је плодом па су са разних страна почели да стижу скромни али за ову сиромашну обитељ, смештену далеко од очију јавности јако важни материјално-новчани прилози.Како је новац стизао монахиња Јустина је исти с љубављу уграђивала у уређење унутрашњости храма и куповину црквених реликвија. У том периоду обнове, јако потребна помоћ је пристигла и од локалних самоуправа општина Нова Варош и Прибој. Пред сам дан освећења манастир Јања прикључен је на мрежу електричне енергије а нешто раније,добио је и власништво над земљом, на којој је црква и обновљена. Дана 22.јула 2012.године освећен је манастир Јања у Староме Влаху, посвећен Праведним родитељима Пресвете Богородице Јоакиму и Ани,уз саслужење епископа милешевског Филарета и мноштво верујућег народа.Након 400 година поново је зазвонило црквено звоно на радост и спасење народу Сеништа, Рутоша и Радоиње.

Као манастирска слава установљен је Празник Светих и Праведних родитеља Јоакима и Ане, на који се сакупља велики број верника и пријатеља манастира Јања из Србије, Црне Горе и Републике Српске, које несебична љубав Пресвете Богородице сабира и благосиља. Трећа и предстојећа фаза радова на обнови манастира Јања требала би да обухвати изградњу монашке куће, за смештај сестринства манастира Јања које мора до пролећа 2014.године да напусти оближњу кућу која им је дата на коришћење. Недостатак новчаних средстава и предстојећа зима онемогућили су рад на томе. Манастиру је потребно обезбедити и воду, за чији је пројекат потребно такође обезбедити средства. Тренутни извор воде малог капацитета, смештен испод манастира у шуми једино је решење за предстојећи период након исељења из привременог смештаја, за сестринство манастира Јања.

Манастир Јања географски налази се у области Старог Влаха, окружен прелепим језерима и пашњацима,шумом и планинским врховима Златибора и Златара.Језера на реци Увац дају посебну лепоту овога краја. Манастир Јања окружен је прелепим српским православним манастирима од којих се посебно по лепоти издвајају манастир Увац, манастир Дубрава, манастир Бања код Прибоја и манастир Мажићи . Развој туризма околине манастира Јања потенцијално је условљен лепотама језера Кокин Брод и Радоињског језера на реци Увац, која се налазе у непосредној близини. Обиље плодова природе, уз молитву,рад и сусрете са драгим људима омогућавају манастирском сестринству додатну радост живота. Кад јесен прође са својим плодовима,у крајолик манастира долази зима која колико је лепа, толико је је и опасна за оне који је најбоље не познају.Далеко од очију, у молитви својој Господу манастир Јања чека пролеће.