Корисник:Саша Стефановић/Тест4


	Добро дошли на Википедију, слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете!	Претражите 701.349 чланака на Википедији:
		Претражите 701.349 чланака на Википедији:
Регистрација · Упутства · НПП · Садржај Песак · Трг · Речник · Донације уреди Изабрани чланак План битке за Врање Ослобођење Врања 1878. године представља једну од завршних етапа ослобођења српских земаља од османске власти. После почетка Другог српско-турског рата, војска кнежевине Србије је покренула офанзиву на територији данашње јужне Србије. После Грделичке битке је успела да провали у Масуричку котлину, чиме јој се пут за Врање практично отворио. Истовремено су букнули бројни устанци широм јужне Србије, па и у самој околини Врања, а српска команда је, да би се повезала са устаницима у Пољаници, послала потпоручника Степу Степановића са задатком да оснује устанички батаљон, који је одиграо веома важну улогу у ослобођењу. Српским снагама је командовао генерал Јован Белимарковић и биле су распоређене дуж десне стране Јужне Мораве, док је османским снагама командовао дивизијски генерал Асаф-паша. Његове снаге биле су распоређене дуж леве стране Јужне Мораве. Борба за ослобођење је званично почела 26. јануара, када су српске снаге почеле да се пребацују на леву страну Мораве и кулминирала је великом битком 31. јануара, у којој је учествовало око 22.000 војника, а завршила се српском победом и заплењивањем бројне османске опреме. У борби се поред Степе Степановића, истакао и потпоручник Стојичевић који је погинуо у борбама на Девотину, као и мајор Радомир Путник, који је био задужен за потеру за османским војницима који су после битке бежали према Прешеву и Бујановцу. После Санстефанског споразума, Врањанци су, уплашени да не потпадну под управу кнежевине Бугарске, послали писмо српском кнезу Милану Обреновићу с молбом да не повлачи српску војску из Врања. Међутим, после Берлинског конгреса Врање је и званично постало део Србије. уреди Вести 28. јануар — Милош Вучевић (на слици) поднео оставку на функцију председника Владе Србије. 20. јануар — У пожару у старачком дому у Великом Борку код Барајева страдало је 8 особа, а 7 повређено. 20. јануар — Доналд Трамп је инаугурисан за 47. председника САД. 7. јануар — У низу шумских пожара [en] у јужној Калифорнији (САД), 24 особа је страдало и 7005180000000000000♠180000 је евакуисано. 7. јануар — Најмање 126 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7 степени по Рихтеру погодио Тибет, Кина. 1. јануар — У нападу камионетом [en] на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 15 људи а 35 је рањено. 1. јануар — У масакру на Цетињу убијено је 13 људи (укључујићи починиоца који је извршио самоубиство), а 3 је тешко рањено. Актуелно: Светско првенство у рукомету Протести у Србији Криза на северу КиМ Инвазија Русије на Украјину Рат Израела и Хамаса Недавне смрти: Дражен Далипагић Архиепископ тирански Анастасије Маурисио Фунес Џоун Плаурајт Денис Лоу уреди На данашњи дан 1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат. 1648 — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске. 1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, потонуо је у Балтичком мору након напада совјетске подморнице. Погинуло је око 9.500 особа, што је највећа поморска несрећа. 1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс” у Лондону. 1972 — Пакистан напустио Комонвелт нација у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. 1972 — Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. Оближњи датуми: 29. јануар 30. јануар 31. јануар уреди Јесте ли знали ... Жаба „отровна стрела” … да жаба названа отровна стрела има довољно отрова у себи да усмрти око 2.200 људи? … да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору? … да џиновска сипа има највеће очи на свету, а пречник им је око 40 центиметара? … да се текила прави од корена биљке агаве која не спада у породицу кактуса, иако личи? … да у америчкој савезној држави Јута, птице имају првенство пролаза на свим ауто-путевима? … да рециклажа једне тоне папира штеди око две и по тоне уља, 26 тона воде и око три кубних метара депоније? … да je авокадо воће а не поврће?		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Шаблон:Главна страна/Подела
		Сродни пројекти
		Википедија је део Задужбине Викимедије, која осим Википедије има још неколико других пројеката:
		Вики речник Речник и тезарус
		Вики књиге Приручници и упутства
		Вики цитати Сакупљени цитати
		Вики изворник Документи у јавном власништву
		Вики врсте Регистар врста
		Вики вести Извор вести
		Вики остава Мултимедијална остава
		Мета Вики Координација свих вики пројеката
		Односи са јавношћу · Контакт