Пређи на садржај

Корисник:Aleksandarsmiljanovic1919/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Трговина људима у Србији[уреди | уреди извор]

Трговина људима значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације.

Узмах трговине људима у Србији[уреди | уреди извор]

Многи друштвени (пораст незапослености и сиромаштва, јаче маргинализовање жена, општи пораст насиља ) и психолошки фактори утичу на то да неко постане жртва трговине људима. Распад земље, економски слом система, оружани сукоби, долазак страних војних трупа, условили су пораст броја жртава трговине људима, при чему Србија постаје превасходно земља транзита. Србија у том периоду постаје у великој мери земља порекла жртава трговине људима. већину жртва трговине људима у Србији чине жене и девојчице. Женски пол је далеко подложнији сексуалној експлоатацији док се мушкарци радно експлоатишу(најчешће на градилиштима у иностранству). Због свог географског положаја, Србија је погодна за транзит жртава из Бугарске, Молдавије, Румуније и Русије ка Босни, Македонији или Косову. Из Македоније и Косова се жртве углавном пребацују у Грчку, одакле се шаљу у земље блиског истока.[1]

Анализа доступних података о жртвама[уреди | уреди извор]

У Србији је забележен велики пораст интерне трговине људима. 77.5% жртава које су јуна 2013 идентификоване у земљи Србији, чине српски држављани и држављанке. то је пад, у поређењу са 2010. кад су српски држављани и држављанке чинили 95% идентификованих жртава тррговине људима. Забележен је пораст удела деце у ланцу трговине људима. 2002/03 10% укупних жртава били су малолетници. 2004-05 тај број расте на 46.51% односно 40.38% 2008/09. од 2002-2013, организацијТа АСРА је забележила да су деца 36% укупних жртава трговине људима. Сви наведени податци о жртвама су из једне организације (Астра) и из тог разлога треба разумети да нису идеалан приказ реалног стања ствари. такође, жртве трговине људима су међу најзаштићенијим људима у свету, па се информације о њима не објављују тек тако. Прави проценти када су у питању жртве трговине људима, нама морају остати непознати.

[2]

Механизми помоћи[уреди | уреди извор]

Усвајањем закона о социјалној заштити арила 2011. стекнути су сви услови да се у Републици Србији оснује установа која се бави искључиво пружањем помоћи и зашстите жртвама трговине људима. то се дешава 13. априла 2012, када је основан центар за заштиту жртава трговине људима.

најзначајнији послови центра за заштиту жртава трговине људима су коначна идентигфикација жртава трговине, израда процене ризика по жртву, процена стања, снага жртве, процена других значајних особа у њеном окружењу, израда индивидуалних планова, пружање услуга и заштите жртви, координација заштите жртава у циљу њихове реинтеграције.

[3]

  1. ^ „Trgovina ljudima u Srbiji”. Astra (на језику: српски). Приступљено 2019-06-17. 
  2. ^ „Trgovina ljudima u Srbiji”. Astra (на језику: српски). Приступљено 2019-06-17. 
  3. ^ „Trgovina ljudima u Srbiji”. Astra (на језику: српски). Приступљено 2019-06-17.