Пређи на садржај

Корисник:AndjMil/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Афера Фејсбук-Кембриџ аналитика представља скуп догађаја који су проузроковани илегалним прикупљањем личних података Фејсбукових корисника ради лакшег политичког циљања.

Током 2010-их личне податке милиона корисника Фејсбука је британска консалтинг фирма Кембриџ аналитика узимала без њиховог пристанка, претежно за коришћење у политичким рекламама.[1] Подаци су сакупљени преко апликације „This Is Your Digital Life", коју је 2013. креирао Александар Коган заједно са својом компанијом „Global Science Research”. Апликација се састојала од серије питања чији су се одговори користили за изградњу психолошког профила корисника, а апликација је и сакупљала личне податке корисникових Фејсбук пријатеља преко Фејсбукове Open Graph платформе. На овај начин су прикупљени подаци од око 87 милиона Фејсбук профила.[2] Кембриџ аналитика је користила податке да би обезбедила аналитичку помоћ председничким кампањама Теда Круза и Доналда Трампа у 2016.[3][4] Кембриџ аналитика је такође оптужена за мешање у Брегзит референдум , иако званична истрага признаје да компанија није била умешана  „изван неких почетних оптужби” и да „ни до каквих значајних прекршаја” није дошло.[5][6]

Информацију о злоупотреби података открио је 2018. Кристофер Вајли, бивши радник Кембриџ аналитике, у интервјуима за Гардијан и Њујорк Тајмс. Као одговор, Фејсбук се јавно извинио за своју улогу у прикупљању података, а њихов извршни директор Марк Закерберг сведочио је пред Конгресом.[7] У јулу 2019. године објављено је да ће Федерална трговинска комисија Фејсбуку прописати казну у износу од 5 милијарди долара због нарушавања приватности.[8]  У октобру 2019, Фејсбук је пристао да плати казну од 500 000 фунти Канцеларији комесара за информације у Уједињеном Краљевству због откривања података својих корисника које је могло довести до наношења велике штете.[9] У мају 2018. Кембриџ аналитика је поднела захтев за стечај због банкрота.[10]

Друге рекламне агенције већ годинама примењују различите облике психолошког циљања, а Фејсбук је патентирао сличну технологију 2012. Ипак, Кембриџ аналитика је отворено говорила о својим методама и калибру својих клијената, укључујући Трампову председничку кампању и кампању за гласање о напуштању ЕУ у Великој Британији, што је довело до психолошког циљања о којем су стручњаци упозоравали јавност.[11] Скандал је изазвао повећано интересовање јавности за приватност и утицај друштвених мрежа на политику. На интернету се појавио покрет #DeleteFacebook који је био актуелан на Твитеру.[12]

Преглед[уреди | уреди извор]

Александра Когана, научника на Универзитету у Кембриџу, ангажовала је Кембриџ аналитика, огранак СЦЛ групе, да креира апликацију под називом „Ово је ваш дигитални живот“ („This Is Your Digital Life").[13] [14] Кембриџ аналитика је затим организовала процес давања пристанка за истраживање у којем би неколико стотина хиљада корисника Фејсбука пристало да попуни плаћену анкету која је требало да се користи искључиво у академске сврхе.[15] Међутим, Фејсбук је дозволио овој апликацији, не само да прикупља личне податке испитаника, већ и податке њихових Фејсбук пријатеља. На овај начин, Кембриџ аналитика је прикупила податке милиона корисника Фејсбука.[13]

Скуп личних података које је Кембриџ аналитика сакупила први пут је у децембру 2015. пријавио Хари Дејвис, новинар Гардијна. Он је изјавио да Кембриџ аналитика ради за сенатора Сједињених Америчких Држава Теда Круза користећи податке прикупљене са милиона Фејсбук налога без дозволе корисника.[16] Након овога уследили су и даљи извештаји, у новембру 2016. Мекензи Функ дао је извају за недељни преглед Њујорк Тајмса[17], у децембру 2016. Ханес Грасегер и Микаел Крогерус за швајцарску публикацију Дас Магазин[18], у фебруару 2017.  Керол Кадваладер за Гардијан[19], и у марту 2017. Матијас Шварц за Интерсепт[20].  Према ПолитиФекту, Трамп је у својој председничкој кампањи 2016. године платио Кембриџ аналитици у септембру, октобру и новембру за податке о Американцима и њиховим политичким опредељењима.[21]

Ситуација о илегелном коришћењу података постала је алармантна у марту 2018. када се појавио узбуњивач, бивши радник Кембриџ аналитике Кристофер Вајли. Био је анонимни извор за чланак који је написала Керол Кадваладер 2017. за  Обзервер, под насловом „Велика британска пљачка Брегзита“.[15] Кадваладер је годину дана покушавала да наговори Вајлија  да иступи као узбуњивач.[22] Каније је поделила причу у вестима Канала 4 у Уједињеном Краљевству  и Њујорк Тајмсу због правних претњи које је Кембриџ аналитика поднела против Гардијана и Обзервера.[23] Коганова промена имена у Александар Спектр је довела до злослутног надимка „Др Спектр”. Овај надимак је додатно заинтригирао јавност и довео до раста популарности приче.[24][25]

Гардијан и Њујорк Тајмс су истовремено објавили чланке 17. марта 2018. године.[26][27] Фејсбук је изгубио на тржишној вредности више од 100 милијарди долара у неколико дана[28], а амерички и британски политичари су захтевали одговоре од извршног директора Фејсбука Марка Закерберга. Негативна реакција јавности на медијску репортажу на крају је довела до Закерберговог пристанка да сведочи пред Конгресом САД-а.[29] Меган Мекејн је повукла паралелу између злоупотребе података коју је вршила Кембриџ аналитика и председничке кампање Барака Обаме из 2012. године.[30][31] Међутим, ПолитиФект је навео да ови подаци нису коришћени на неетички начин, с обзиром да их је Обамина кампања користила како би његове присталице контактирале своје пријатеље, да би их убедили да и они гласају, за разлику од Фејсбука који је директно користио личне податке како би персонализовао веб рекламе за своје кориснике.[32]  

Карактеристике података[уреди | уреди извор]

Бројке[уреди | уреди извор]

Вajeрд, Њујорк Тамјс и Обзервер су објавили да је скуп података укључивао информације о 50 милиона корисника Фејсбука.[33][34] Док је Кембриџ аналитика истицала да је прикупила само 30 милиона Фејсбук корисничких профила[35], Фејсбук је касније потврдио да има податке о преко 87 милиона корисника[36], од којих је 70,6 милиона људи из Сједињених Америчких Држава.[37] Фејсбук је проценио да су подаци највећим делом прикупљени од корисника из Калифорније, чак 6,7 милиона, затим из Тексаса 5,6 милиона и Флориде 4,3 милиона.[38] Прикупљени су подаци о најмање 30 милиона корисника, а само је њих 270 000 који су преузели апликацију.[33]

Информације[уреди | уреди извор]

Фејсбук је послао поруку оним корисницима за које се верује да су им узети подаци, у којој наводи да узете информације укључују корисников јавни профил, лајковане странице, рођендан и пребивалиште.[39] Неки од корисника су апликацији дозволили да приступи њиховим вестима, временској линији и порукама.[40] Подаци су били довољно детаљни да Кембриџ аналитика направи психографске профиле људи од којих су подаци узети. Подаци су такође укључивали локације сваке особе.[34] За дату политичку кампању, информације са сваког профила су сугерисале која би врста рекламе била најефикаснија за убеђивање одређеног корисника на одређеној локацији за одређени политички догађај.[41]

Коришћење података[уреди | уреди извор]

Кампања Теда Круза[уреди | уреди извор]

Кампања Теда Круза
Кампања Теда Круза

Амерички сенатор Тед Круз је 2016. године ангажовао Кембриџ аналитику да помогне његовој председничкој кампањи. Федерална изборна комисија је објавила да је Круз компанији платио 5,8 милиона долара за услуге. Иако Кембриџ аналитика у то време није била општепозната, још тада је почела да прави индивидуалне психографске профиле. Ови подаци су затим коришћени за креирање прилагођених реклама за сваку особу како би их подстакли да гласају за Круза.[42]

Кампања Доналда Трампа[уреди | уреди извор]

Кампања Доналда Трампа
Кампања Доналда Трампа

Председничка кампања Доналда Трампа 2016. користила је прикупљене податке за изградњу психографских профила, одређујући особине личности корисника на основу њихове активности на Фејсбуку.[43] Тим кампање је користио ове информације за технику микро-циљања, приказујући прилагођене поруке о Трампу различитим америчким бирачима на различитим дигиталним платформама.[44] Рекламе су биле сортиране у различите категорије, углавном на основу тога да ли су појединци подржавали Трампа или су били само потенцијални гласачи.[44] Како је описао извршни директор Кембриџ аналитике, кључ је био да се идентификују они који би могли бити намамљени да гласају за њиховог клијента или обесхрабрени да гласају за његовог противника.[45] Трампове присталице су добиле његове слике на којима је он представљен као победник избора, заједно са информацијама о бирачким местима. Неопредељеним бирачима су уместо тога показиване слике Трампових утицајних присталица, као и негативне идеје и статистика о његовој противници Хилари Клинтон.[44] На пример, организација „Make America Number 1 Super PAC” је користила прикупљене податке како би напала Клинтонову кроз конструисане рекламе које су је оптуживале за корупцију и то је био начин да се Трамп прикаже као бољи председнички кандидат.[21]  

Међутим, Британи Кајзер, бившој радници Кембриџ аналитике, било је постављено питање да ли је у потпуности доказано да се Трампова кампања ослањала на податке који су незаконито прикупљени преко Фејсбука. Њен одговор је био следећи: „Није доказано, зато што је потешкоћа у доказивању овакве ситуације то што је потребно извршити комплетну форензичку анализу читаве базе података."[46]

Потенцијална употреба[уреди | уреди извор]

Русија[уреди | уреди извор]

Парламент Уједињеног Краљевства је 2018. испитао директора СЦЛ групе Александра Никса на саслушању о везама Кембриџ аналитике са руском нафтном компанијом Лукоил. Никс је изјавио да он нема додирних тачака са две поменуте компаније, упркос сумњама да је нафтна компанија била заинтересована за начин на који је Кембриџ аналитика искористила податке од Фејсбук корисника у политичке сврхе. Кембриџ аналитика је све чешће била тема у политичким круговима од свог учешћа у Трамповој кампањи. Демократски званичници су истакли да је потребно значајно побољшање истраге која се тицала руских веза са Кембриџ аналитиком. Касније је Кристофер Вајли потврдио да је Лукоил био заинтересован за податке компаније коришћене за политичко циљање.[47]

Брегзит[уреди | уреди извор]

Током 2016. године Кембриџ аналитика је наводно ангажована као консултантска компанија за политичку кампању Лив.ЕУ(Leave.EU) и Партију независности Уједињеног Краљевства, као покушај да се убеде људи да подрже Брегзит.[48] Ове гласине су резултат интерних мејлова који су процурели у британски парламент.[49] Британи Кајзер је изјавила да је скупове података које је Лив.ЕУ користио за креирање база података обезбедила Кембриџ аналитика.[50] За ове скупове података, састављене од података добијених од Фејсбука, је речено да су били иницијални посао који је додељен Кембриџ аналитици. Иако је Арон Банкс, суоснивач Лив.ЕУ, првобитно негирао било какву везу са компанијом, касније је изјавио: „Када смо рекли да смо ангажовали Кембриџ аналитику, избор речи је можда требало да буде бољи."[51] Званична истрага Комесара за информације Уједињеног Краљевства открила је да Кембриџ аналитика није била умешана „изван неких почетних оптужби“ и да регулатор није идентификовао ниједно „значајно кршење“ закона о заштити података или прописа о приватности или маркетингу „који су испунили праг за формалну регулаторну акцију”.[5][6]

Одговори[уреди | уреди извор]

Фејсбук и друге компаније[уреди | уреди извор]

Извршни директор Фејсбука Марк Закерберг
Извршни директор Фејсбука Марк Закерберг

Извршни директор Фејсбука Марк Закерберг се прво извинио на Си-Ен-Ен-у за читаву ситуацију везану за Кембриџ аналитику,[52] назвавши то „проблемом” , „грешком” и „кршењем поверења”. Објаснио је да је реаговао на забринутост Фејсбук заједнице и да је првобитни фокус компаније преусмерен са преносивости података на закључавање података. Такође је кориснике платформе подестио на њихово право приступа личним подацима.[53] Други званичници Фејсбука су се противили оптужби која их је окривила за „кршење поверења” нагласивши да су корисници који су урадили тест личности првобитно пристали да одају своје податке.[54] Закерберг је обећао да ће извршити промене и реформе у политици Фејсбука како би спречио слична кршења.[55] У разним новинама је 25. марта 2018. објављено писмо Марка Закерберга у којем се он лично извињава у име Фејсбука.[56] У априлу Фејсбук је одлучио да примени Општу уредбу ЕУ о заштити података у свим областима пословања, али не само у ЕУ.[57]

У априлу 2018. Фејсбук је основао „Social Science One” као одговор на читаву ситуацију.[58] Фејсбук је 25. априла 2018. објавио свој први извештај о заради од како је скандал настао. Приходи су опали од последњег квартала, али то је уобичајено јер је извештај уследио одмах после сезоне празника. Квартални приход је био највећи у односу на претходне прве квартале, а други највећи у односу на остале.[59]

Компанија Амазон је Кембриџ аналитици суспендовала коришћење Амазон веб услуга када је 2015. сазнала да поменута компанија те услуге користи за прикупљање личних података.[60] Италијанска банкарска компанија УниКредит прекинула је рекламирање и маркетинг на Фејсбуку у августу 2018.[61]

Владине акције[уреди | уреди извор]

Владе Индије[62][63] и Бразила[64][65] захтевале су да Кембриџ аналитика пријави ко је и како користио недозвољено сакупљене податке у политичим кампањама, а многе регионалне владе у Сједињеним Америчким Државама имају у својим судским системима тужбе које су поднели људи који су били жртве крађе података.[66]

Почетком јула 2018. године, Канцеларија комесара за информације Уједињеног Краљевства објавила је да намерава Фејсбуку да пропише казну у износу од 500 000 фунти (односно 663 000 долара) због цурења података, говорећи да је Фејсбук прекршио закон јер није заштитио информације својих корисника.[67]

Судски поднесак америчког државног тужиоца задуженог за дистрикт Колумбију из марта 2019. наводи да је Фејсбук знао за „неправилну праксу прикупљања података” Кембриџ аналитике месецима пре него што је први пут јавно пријављена у децембру 2015.[68]

У јулу 2019. године, Федерална трговинска комисија гласала је и одобрила кажњавање Фејсбука са око 5 милијарди долара како би се коначно решила истрага о повреди података.[8] Ова рекордна крајња одлука била је једна од највећих казни које је америчка влада икада изрекла за било какав прекршај.[69]

Поново, у јулу 2019. године, Фејсбук је пристао да плати 100 милиона долара за намирење са америчком Комисијом за хартије од вредности због „обмањивања инвеститора о ризицима са којима се суочава због злоупотребе корисничких података”. У жалби Комисија наводи да Фејсбук није учинио ништа поводом својих открића о злоупотреби података више од две године, упркос томе што је злоупотеба откривена 2015.[70]

Утицај на Фејсбукове кориснике и инвеститоре[уреди | уреди извор]

Од априла 2018. године број лајкова, објава и дељења на платформи смањио се за скоро 20% , и од тад се смањује, а поменута активност само се тренутно повећала током лета и америчких средњорочних избора 2018.[71] Упркос томе, број корисника сајта је порастао у периоду повећане медијске покривености, повећавши се за 1,8% током последњег квартала 2018. године.[72]

У марту 2018. године, отприлике недељу дана након што је прича првобитно објављена , акције Фејсбука су пале за око 24%, што је негде око 134 милијарде долара. Вол стрит је објавио да је компанија до 10. маја надокнадила своје губитке.[73]

#DeleteFacebook покрет[уреди | уреди извор]

Британи Кајзер
Британи Кајзер

Јавност је на нарушавање приватности реаговала покретањем кампање #DeleteFacebook чији је циљ био потпуни бојкот Фејсбука. Суоснивач WhatsApp- а, који је у власништву Фејсбука, придружио се покрету изјавивши да је време да се платформа избрише.[12] Хештег је искоришћен скоро 400 000 пута на Твитеру у периоду од 30 дана након вести о повреди података.[74] Око 93% помињања хештега се заправо појавило на Твитеру, што га чини главном платформом друштвених мрежа које су се користиле за његово дељење.[75] Међутим, истраживање инвестиционе фирме „Рејмонд Џејмс” показало је да иако је око 84% корисника Фејсбука забринуто због тога како апликација користи њихове податке, око 48% испитаника изјавило је да заправо не планира да смањи коришћење ове друштвене мреже. Поред овога, 2018. године, Марк Закерберг је прокоментарисао да не мисли да је компанија видела значајан број корисника који су заправо озбиљно реаговали на покрет брисања Фејсбука.[76]

Додатну кампању и хештег, #OwnYourData покренула је Британи Кајзер.[77] Хештег је креирала Кајзерова као Фејсбук кампању која се залагала за повећање транспарентности на платформи.[78] #OwnYourData је такође коришћен у Кајзериној петицији да Фејсбук промени своју политику и да корисницима обезбеди већу контролу и моћ над њиховим подацима, које она назива имовином корисника.[77] Поред овога, Кајзерова је такође створила и Фондацију Own Your Data која промовише повећано образовање о дигиталној интелигенцији.[79]

Велики хак („The Great Hack”)[уреди | уреди извор]

Фејсбук – Кембриџ аналитика скандал такође је добио медијску покривеност у виду Нетфликсовог документарца Велики хак („The Great Hack") из 2019. Ово је први дугометражни медијски прилог који наративно повезује различите елементе скандала.[80] У документарцу су приказане основне информације и догађаји везани за Кембриџ аналитику, Фејсбук и изборе из 2016. који су проузроковали цео скандал.[81] Кроз докуметарац преносе се и лична искуства појединаца који су били укључени у догађај на различите начине и кроз различите односе.[80][81] У поменуту групу појединаца спадају Дејвид Керол, Британи Кајзер и други. Дејвид Керол је њујоршки професор у области медија који је покушао да се креће кроз правни систем како би открио које податке Кембриџ аналитика поседује о њему, док је Британи Кајзер бивша радница компаније Кембриџ аналитика која је на крају постала узбуњивач читавог скандала.[81]

Сведоци и сведочења стручњака[уреди | уреди извор]

Правосудни комитет Сената Сједињених Америчких Држава је позвао сведоке да сведоче о повреди података и општој приватности података.[29][82] Одржали су два саслушања, једно које се фокусирало на улогу Фејсбука у кршењу приватности на друштвеним мрежама, а друго на улогу Кембриџ аналитике и њеног утицаја на приватност података. Прво је одржано 10. априла 2018. године, где је сведочио Марк Закерберг, а изјаве су дали сенатор Чак Грасли и сенаторка Дајeн Фајнстајн.[83] Друго се одиграло 16. маја 2018. године, где су сведочили професор Итан Херш, др Марк Џејмисон и Кристофер Вајли, док су Сенатори Грасли и Фајнстајн поново дали изјаве.[84]

Марк Закерберг[уреди | уреди извор]

Док је сведочио пред Конгресом 19. априла 2018. године, Закерберг је рекао да је његова лична грешка то што није учинио довољно да спречи да се Фејсбук користи за наношење штете. „То важи и за лажне вести, инострано мешање у изборе и говор мржње.” Током сведочења, Марк Закерберг се јавно извинио за повреду приватних података: „То је била моја грешка, жао ми је. Ја сам основао Фејсбук, ја га водим и ја сам одговоран за оно што се дешава овде.”[85]

Закерберг је рекао да је 2013. године Александар Коган направио апликацију за квиз личности, коју је инсталирало 300 000 људи.[86] Апликација је тада могла да прикупи информације са Фејсбука, укључујући и информације корисникових пријатеља, које су затим прослеђене Когану. Закерберг је тек 2015. сазнао да је Коган поделио информације о овим корисницима са Кембриџ аналитиком. Накнадно је од Кембриџ аналитике затражено да уклони све податке. Касније су Гардијан, Њујорк Тајмс и британски Канал 4 открили да подаци заправо нису избрисани.[87]

Итан Херш[уреди | уреди извор]

Професор Итан Херш је 2015. године објавио дело “Хаковање бирачког тела: Како кампање перцепирају гласаче”,[88] које је анализирало базе података коришћене за кампање између 2008. и 2014. Дана 6. маја 2018, Итан Херш, професор политичких наука на Универзитету Тафтс сведочио је пред Конгресом као стручњак за циљање бирача.[89]

Херш је тврдио да то што је Кембриџ аналитика циљала бираче није претерано утицало на исход избора 2016. јер су технике које је Кембриџ аналитика користила биле сличне онима у председничким кампањама много пре 2016. Даље, он је тврдио да је корелација између „лајкова“ корисника и његових особина слаба, а самим тим и психолошко профилисање корисника.[89]

Марк Џејмисон[уреди | уреди извор]

Др Марк Џејмисон, директор и професор Центра за истраживање јавних комуналних делатности на Универзитету Флорида, сведочио је пред Конгресом 6. маја 2018. као стручњак.[90] Џејмисон је поновио да није необично да председничке кампање користе податке попут Фејсбука података за профилисање бирача; Председници Барак Обама и Џорџ В. Буш такође су користили моделе за микроциљање гласача.[91] Џејмисон је критиковао Фејсбук да није „јасан и искрен са својим корисницима“, јер корисници нису били свесни у којој мери ће њихови подаци бити коришћени. Џејмисон је завршио своје сведочење рекавши да ако савезна влада регулише циљање бирача на сајтовима попут Фејсбука, то би нашкодило корисницима, јер би било превише рестриктивно и погоршало би ситуацију регулаторима.[92]

Кристофер Вајли[уреди | уреди извор]

Кристофер Вајли
Кристофер Вајли

Дана 16. маја 2018, Кристофер Вајли, који се сматра узбуњивачем Кембриџ аналитике, а који је такође био и директор истраживања Кембриџ аналитике 2013. и 2014. године,[93] сведочио је пред Правосудним комитетом Сената Сједињених Америчких Држава.[94] Сматрало се да је сведок како британских тако и америчких власти, и он тврди да је одлучио да иступи како би „заштитио демократске институције од лажних актера и непријатељског страног мешања, као и да би обезбедио безбедност Американаца на интернету“.[82] Тврдио је да у Кембриџ аналитици „све може“ и да је Кембриџ аналитика „корумпирана сила у свету“. Он је Конгресу детаљно изложио како је Кембриџ аналитика користила податке Фејсбука да категорише људе у групе према политичкој идеологији.[95] Он је такође тврдио да је Итан Херш противречио „обилној количини рецензиране литературе у врхунским научним часописима, укључујући Зборник радова Националне академије наука Сједињених Америчких Држава, Психолошка наука, и Часопис о личностима и индивидуалним разликама", рекавши да је Фејсбукова категоризација људи била лоша.[96]

Кристофер Вајли је такође сведочио о руском контакту са Кембриџ аналитиком и кампањом, неангажовању бирача и својим размишљањима о одговору Фејсбука.[96]

Последице[уреди | уреди извор]

Након пада Кембриџ аналитике, људи који су претходно били повезани са њом су основали компаније као што су Емердејта Лимитед и Ауспекс Интернационал.[97] У почетку је Џулијан Витланд, бивши извршни директор Кембриџ аналитике и бивши директор многих СЦЛ-повезаних фирми, изјавио да они не планирају да поново оснују ове две компаније. Уместо тога, директори и власници Кембриџа и његове матичне СЦЛ групе са седиштем у Лондону су се стратешки позиционирали како би компаније биле купљене уочи стечајних процедура и тужби. Док су запослени обе фирме расули по фирмама наследницама, Кембриџ и СЦЛ је купила Емердејта Лимитед, компанија за обраду података. Витланд је одговорио на вест о овој причи и нагласио да Емердејта неће наследити постојеће податке или имовину СЦЛ компанија и да те информације припадају администраторима задуженим за банкрот СЦЛ компанија. Дејвид Керол, амерички професор који је тужио Кембриџ, изјавио је да Емердејта има за циљ да прикрије скандале и минимализује даље критике.[98] Керолови адвокати су тврдили да су судски администратори Кембриџа поступали противзаконито тако што су запленили имовину компаније пре него што је спроведена потпуна истрага. Док су ови администратори оптужили СЦЛ групу за кршење кривичног закона и прописали јој казну од 26 000 долара, суд у Уједињеном Краљевству је одбио Керолову тужбу, дозвољавајући СЦЛ-у да се распадне без предаје података.

У октобру 2021. године, након што је Френсис Хауген, која је била запослена у Фејсбуку јавно изнела све активности Фејсбука, НПР се поново осврнуо на скандал са подацима Кембриџ аналитике приметивши да Фејсбук није нити преузео одговорност за своје понашање нити су корисници на било који начин профитирали од реформе.[99] У августу 2022, Фејсбук је пристао да реши тужбу и плати одштету у износу који није јавно откривен.[100] У децембру 2022, Мета Платформс је пристала да плати 725 милиона долара за решавање приватних тужби у вези са неправилним дељењем корисничких података са Кембриџ аналитиком и другим компанијама.[101][102]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chan, Rosalie. „The Cambridge Analytica whistleblower explains how the firm used Facebook data to sway elections”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  2. ^ Meredith, Sam. „Facebook-Cambridge Analytica: A timeline of the data hijacking scandal”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  3. ^ Confessore, Nicholas (2018-04-04). „Cambridge Analytica and Facebook: The Scandal and the Fallout So Far”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  4. ^ Smith, Allan. „There's an open secret about Cambridge Analytica in the political world: It doesn't have the 'secret sauce' it claims”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  5. ^ а б Kaminska, Izabella (2020-10-07). „Cambridge Analytica probe finds no evidence it misused data to influence Brexit”. Financial Times. Приступљено 2023-04-26. 
  6. ^ а б „Cambridge Analytica 'not involved' in Brexit referendum, says watchdog - BBC News”. web.archive.org. 2020-10-09. Приступљено 2023-04-26. 
  7. ^ Gilbert, Alexandra Ma, Ben. „Facebook understood how dangerous the Trump-linked data firm Cambridge Analytica could be much earlier than it previously said. Here's everything that's happened up until now.”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  8. ^ а б Wong, Julia Carrie (2019-07-12). „Facebook to be fined $5bn for Cambridge Analytica privacy violations – reports”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  9. ^ „Facebook agrees to pay Cambridge Analytica fine to UK - BBC News”. web.archive.org. 2019-10-30. Приступљено 2023-04-26. 
  10. ^ „Cambridge Analytica files for bankruptcy in U.S. following Facebook debacle”. Reuters (на језику: енглески). 2018-05-18. Приступљено 2023-04-26. 
  11. ^ Matz, Sandra (2020). Current Opinion in Psychology. стр. 116—121. 
  12. ^ а б Chen, Brian X. (2018-03-21). „Want to #DeleteFacebook? You Can Try”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  13. ^ а б Cadwalladr, Carole; Graham-Harrison, Emma (2018-03-17). „Revealed: 50 million Facebook profiles harvested for Cambridge Analytica in major data breach”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  14. ^ „Facebook says 300,000 Australians may have had their data 'improperly shared'”. ABC News (на језику: енглески). 2018-04-04. Приступљено 2023-04-26. 
  15. ^ а б Cadwalladr, Carole (2017-05-07). „The great British Brexit robbery: how our democracy was hijacked”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  16. ^ Davies, Harry (2015-12-11). „Ted Cruz using firm that harvested data on millions of unwitting Facebook users”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  17. ^ Funk, McKenzie (2016-11-19). „Opinion | Cambridge Analytica and the Secret Agenda of a Facebook Quiz”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  18. ^ „The Data That Turned the World Upside Down”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  19. ^ Cadwalladr, Carole (2017-02-26). „Revealed: how US billionaire helped to back Brexit”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2023-04-26. 
  20. ^ SchwartzMarch 30 2017, Mattathias SchwartzMattathias; P.m, 6:01. „Facebook Failed to Protect 30 Million Users From Having Their Data Harvested by Trump Campaign Affiliate”. The Intercept (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  21. ^ а б Washington, District of Columbia 1800 I. Street NW; Dc 20006. „PolitiFact - Trump campaign used Cambridge Analytica in final months of campaign”. @politifact (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  22. ^ „British investigative journalist Carole Cadwalladr sticks it to the gods of Silicon Valley in Vancouver TED talk”. The Georgia Straight (на језику: енглески). 2019-04-17. Приступљено 2023-04-26. 
  23. ^ Judah, Ben (2019-09-19). „Britain’s Most Polarizing Journalist”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  24. ^ „Who is Dr Aleksandr Kogan, the Cambridge academic accused of misusing Facebook data?”. Varsity Online (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  25. ^ Cush, Andy (19. mart 2018). „Cambridge Analytica' s shady professor "Dr. Spectre" is a perfect Trump villain”. Spin. Приступљено 26. 4. 2023. 
  26. ^ Rosenberg, Matthew; Confessore, Nicholas; Cadwalladr, Carole (2018-03-17). „How Trump Consultants Exploited the Facebook Data of Millions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  27. ^ Cadwalladr, Carole; Graham-Harrison, Emma (2018-03-17). „Revealed: 50 million Facebook profiles harvested for Cambridge Analytica in major data breach”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  28. ^ Neate, Rupert; correspondent, Rupert Neate Wealth (2018-07-26). „Over $119bn wiped off Facebook's market cap after growth shock”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  29. ^ а б Watson, Chloe (2018-04-11). „The key moments from Mark Zuckerberg's testimony to Congress”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  30. ^ „Facebook Data Scandal: When Obama Harvested Facebook Data On Millions To Win In 2012, Everyone Cheered | Stock News & Stock Market Analysis - IBD”. web.archive.org. 2019-02-20. Приступљено 2023-04-26. 
  31. ^ Leetaru, Kalev. „Why Are We Only Now Talking About Facebook And Elections?”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  32. ^ Washington, District of Columbia 1800 I. Street NW; Dc 20006. „PolitiFact - Comparing Facebook data use by Obama, Cambridge Analytica”. @politifact (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  33. ^ а б Lapowsky, Issie. „Facebook Exposed 87 Million Users to Cambridge Analytica”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-04-26. 
  34. ^ а б Rosenberg, Matthew; Confessore, Nicholas; Cadwalladr, Carole (2018-03-17). „How Trump Consultants Exploited the Facebook Data of Millions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  35. ^ „Facebook to send Cambridge Analytica data-use notices to 87 million users today”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  36. ^ Kozlowska, Hanna (2018-04-04). „The Cambridge Analytica scandal affected nearly 40 million more people than we thought”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  37. ^ Horwitz, Josh (2018-04-05). „Outside the US, the Philippines saw the most Facebook user data go to Cambridge Analytica”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  38. ^ „Most Facebook users hit by Cambridge Analytica scandal are Californians”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  39. ^ Coulter, Martin (2018-04-10). „Find out if your Facebook data was shared with Cambridge Analytica”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  40. ^ Lapowsky, Issie. „Cambridge Analytica Could Have Also Accessed Private Facebook Messages”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-04-26. 
  41. ^ Katyal, Sonia K. (2019). „Artificial Intelligence, Advertising, and Disinformation”. Advertising & Society Quarterly. 20 (4). ISSN 2475-1790. doi:10.1353/asr.2019.0026. 
  42. ^ Samsel, Patrick Svitek and Haley (2018-03-20). „Ted Cruz says Cambridge Analytica told his presidential campaign its data use was legal”. The Texas Tribune (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  43. ^ Rosenberg, Matthew; Confessore, Nicholas; Cadwalladr, Carole (2018-03-17). „How Trump Consultants Exploited the Facebook Data of Millions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  44. ^ а б в Lewis, Paul; Hilder, Paul (2018-03-23). „Leaked: Cambridge Analytica's blueprint for Trump victory”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  45. ^ Isaak, Jim (август 2018). „User Data Privacy: Facebook, Cambridge Analytica, and Privacy Protection”: 56—59. 
  46. ^ „The Future of Cyber Security Conference 24/9/20- Brittany Kaiser on Cambridge Analytica and Trump”. youtube.com. Приступљено 26. 4. 2023. 
  47. ^ Hakim, Danny; Rosenberg, Matthew (2018-03-17). „Data Firm Tied to Trump Campaign Talked Business With Russians”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-26. 
  48. ^ „What are the links between Cambridge Analytica and a Brexit campaign group?”. Reuters (на језику: енглески). 2018-03-21. Приступљено 2023-04-26. 
  49. ^ Hern, Alex (30. 7. 2019). „Cambridge Analytica did work for Leave.EU , emails confirm”. theguardian.com. Приступљено 27. 4. 2023. 
  50. ^ Weaver, Matthew (2018-04-17). „Cambridge Analytica: ex-director says firm pitched detailed strategy to Leave.EU”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  51. ^ „Cambridge Analytica did work for Brexit groups, says ex-staffer”. POLITICO (на језику: енглески). 2019-07-30. Приступљено 2023-04-26. 
  52. ^ Daily, Investor's Business (2018-03-26). „Facebook Stock Flashes Multiple Sell Signals Amid Cambridge Analytica Data Scandal | Stock News & Stock Market Analysis - IBD”. Investor's Business Daily (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  53. ^ „Mark Zuckerberg in his own words: The CNN interview”. CNNMoney. 2018-03-21. Приступљено 2023-04-26. 
  54. ^ „Facebook Just Doubled the Number of People Exposed in Data Breach”. Money (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  55. ^ „Facebook's Zuckerberg speaks out over Cambridge Analytica 'breach'”. BBC News (на језику: енглески). 2018-03-21. Приступљено 2023-04-26. 
  56. ^ McKenzie, Sheena (2018-03-25). „Facebook's Mark Zuckerberg says sorry in full-page newspaper ads”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  57. ^ Rahman, Mishaal (2018-04-04). „Amidst data scandal, Facebook will voluntarily enforce EU's new privacy rules "everywhere"”. XDA Developers (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  58. ^ „Our Facebook Partnership”. socialscience.one (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  59. ^ Kozlowska, Hanna (2018-04-25). „Facebook steamrolled over the Cambridge Analytica scandal, posting another record quarter”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  60. ^ SchwartzMarch 30 2017, Mattathias SchwartzMattathias; P.m, 6:01. „Facebook Failed to Protect 30 Million Users From Having Their Data Harvested by Trump Campaign Affiliate”. The Intercept (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  61. ^ „UniCredit has stopped using Facebook for advertising: CEO”. Reuters (на језику: енглески). 2018-08-07. Приступљено 2023-04-26. 
  62. ^ Standard, Business (2018-03-28). „Cambridge Analytica whistleblower: 'believe' Congress was Cambridge Analytica clients in India”. www.business-standard.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  63. ^ Hebbar, Prajakta (2018-03-29). „Cambridge Analytica Controversy: IT Ministry Issues Notice To Facebook”. Analytics India Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  64. ^ „Brazil prosecutors open investigation into Cambridge Analytica”. Reuters (на језику: енглески). 2018-03-21. Приступљено 2023-04-26. 
  65. ^ „Cambridge Analytica’s Brazil Partner Asks to Suspend Deal”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2018-03-21. Приступљено 2023-04-26. 
  66. ^ Farivar, Cyrus (2018-03-25). „Facebook accused of massive fraud in new lawsuit filed by Cook County”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  67. ^ „Facebook is slapped with first fine for Cambridge Analytica scandal”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-04-26. 
  68. ^ Wong, Julia Carrie (2019-03-22). „Facebook acknowledges concerns over Cambridge Analytica emerged earlier than reported”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  69. ^ „FTC’s $5 billion Facebook settlement: Record-breaking and history-making”. Federal Trade Commission (на језику: енглески). 2019-07-24. Приступљено 2023-04-26. 
  70. ^ „SEC.gov | Facebook to Pay $100 Million for Misleading Investors About the Risks It Faced From Misuse of User Data”. www.sec.gov. Приступљено 2023-04-26. 
  71. ^ Hern, Alex; editor, Alex Hern Technology (2019-06-20). „Facebook usage falling after privacy scandals, data suggests”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  72. ^ Gartenberg, Chaim (2019-01-30). „Facebook keeps growing despite scandals and privacy outrage”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  73. ^ „Facebook stock recovers all $134B lost after Cambridge Analytica data scandal”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  74. ^ „Despite All the #DeleteFacebook Talk, Data Shows We're Using It More, Not Less”. 
  75. ^ „Google трендови”. Google Trends (на језику: српски). Приступљено 2023-04-26. 
  76. ^ Molina, Brett. „How to delete Facebook: Take these steps to permanently delete or deactivate an account”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  77. ^ а б Dwilson, Stephanie Dube (2019-07-24). „Brittany Kaiser Now: Where Is She Today & How Old Is She?”. Heavy.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  78. ^ Murdock, Jason (2018-04-17). „Cambridge Analytica: Whistleblower Warns of Huge Breach”. Newsweek (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  79. ^ leaflet_jp. „Homepage”. ownyourdata.foundation (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  80. ^ а б Cadwalladr, Carole (2019-07-20). „The Great Hack: the film that goes behind the scenes of the Facebook data scandal”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2023-04-26. 
  81. ^ а б в „Documentary: 'The Great Hack'”. 
  82. ^ а б „Download File: 05-16-18 Wylie Testimony | United States Senate Committee on the Judiciary”. www.judiciary.senate.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  83. ^ „Location Change: Facebook, Social Media Privacy, and the Use and Abuse of Data | United States Senate Committee on the Judiciary”. www.judiciary.senate.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  84. ^ „Cambridge Analytica and the Future of Data Privacy | United States Senate Committee on the Judiciary”. www.judiciary.senate.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  85. ^ „Location Change: Facebook, Social Media Privacy, and the Use and Abuse of Data | United States Senate Committee on the Judiciary”. www.judiciary.senate.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  86. ^ Salinas, Sara. „Zuckerberg on Cambridge Analytica: 'We have a responsibility to protect your data, and if we can't then we don't deserve to serve you'”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  87. ^ Mark Zuckerberg's Written Testimony to the House of Representatives (PDF). 
  88. ^ „Hacking the electorate : how campaigns perceive voters | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  89. ^ а б Eitan Hersh's Written Testimony to the Senate (PDF). 
  90. ^ „Getting to Know Mark Jamison, President-elect Trump’s FCC Transition Team Co-Leader”. Benton Foundation (на језику: енглески). 2016-12-02. Приступљено 2023-04-26. 
  91. ^ „AEI Tech Scholar Mark Jamison Testifies Today on Cambridge Analytica and the Future of Data Privacy”. American Enterprise Institute - AEI (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  92. ^ Mark Jamison's Written Testimony to the Senate (PDF). 
  93. ^ Cadwalladr, Carole (2018-03-18). „‘I made Steve Bannon’s psychological warfare tool’: meet the data war whistleblower”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-26. 
  94. ^ Lapowsky, Issie. „Senators Grill Whistleblower on Cambridge Analytica's Inner Workings”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2023-04-26. 
  95. ^ Wylie, Christopher (2019-10-04). „How I Helped Hack Democracy”. Intelligencer (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  96. ^ а б Christopher Wylie's Written Testimony to the Senate (PDF). 
  97. ^ „Cambridge Analytica staff set up new firm”. BBC News (на језику: енглески). 2018-07-12. Приступљено 2023-04-26. 
  98. ^ Arora, Nikhil; Zinolabedini, Darius (децембар 2019). „The Ethical Implications of the 2018 Facebook-Cambridge Analytica Data Scandal”. doi:10.26153/tsw/7590. 
  99. ^ „Facebook's new whistleblower is renewing scrutiny of the social media giant”. 
  100. ^ Townsend, Mark (2022-08-27). „Facebook-Cambridge Analytica data breach lawsuit ends in 11th hour settlement”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2023-04-26. 
  101. ^ Kharpal, Arjun. „Facebook parent Meta agrees to pay $725 million to settle privacy lawsuit”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
  102. ^ Schechner, Sam. „Meta to Pay $725 Million to Settle Cambridge Analytica Lawsuit”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:AndjMil/песак&oldid=25703637”