Корисник:Bonč/Pobeda
.jpg)
Pobeda je uspeh, povoljan ishod u ratu. Kasnije je pojam proširen i na druge oblasti, te pobeda znači i osvajanje prvog mesta na nekom takmičenju ili konkursu.
Pojmovi
[уреди | уреди извор]Vojna pobeda može biti:
- Strateška pobeda - to je pobeda koja pobedniku daje dugotrajnu prevagu i remeti neprijateljevu sposobnost za vođenje rata. Kad istoričari govore uopšteno o pobedi, misle na stratešku pobedu.
- Primer je Prva bitka kod El Alamejna - borbe su završene pat pozicijom, ali je zaustavljeno napredovanje Sila osovine prema Aleksandriji.
- Taktička pobeda - to je pobeda u kojoj su gubici neprijatelja veći od vlastitih.
- Primjer je Bitka u Koralnom moru - bitka se smatra Japanskom taktičkom pobedom (imali su manje gubitke), ali Američkom strateškom pobedom, jer je zaustavljeno Japansko napredovanje prema jugu.
- Odlučujuća pobeda - to je neosporiva vojna pobeda koja odlučuje ili značajno utiče na konačni ishod sukoba. Ne poklapa se uvek s krajem rata.
- Na primer, Bitka kod Midveja smatra se odlučujućom bitkom u Ratu na Pacifiku, iako je sam rat završio više od 3 godine kasnije.
Pobedničko ponašanje
[уреди | уреди извор]Za pobedu je karakteristično "pobedničko ponašanje". Pobeda se redovno slavi. Prate je snažne emocije, pevaju se pobedničke pesme, izvikuju se bojni pokliči i pokliči podrške vođi i državi. Organizuju se slavljeničke povorke u kojima se pokazuju trofeji (zarobljeno oružje, odsečene glave ili se vode zarobljenici). U ratu se osvećuje pobeđenom neprijatelju paljenjem dobara, zarobljavnjem boraca i porobljavanjem stanovništva.
Obeležavanje pobede
[уреди | уреди извор]Primeri pobedničkog ponašanja potiču još od davnina. Na primer, u Rimskoj republici pobede su slavljene trijumfalnim ceremonijama i slavolucima ili spomenicima kao što su npr. Konstantinov slavoluk i Trajanov stub.
Pobede se obeležavaju i nakon bitke, na razne načine. Podižu se spomenici istaknutim vojskovođama ili žrtvama rata, memorijalna groblja, bolnice i škole. Države, gradovi, ulice, trgovi itd. dobijaju nazive po osobama ili događajima vezanim uz rat: Bolivija po Simonu Bolivaru, Aleksandrija po Aleksandru Velikom, Trijumfalna kapija u Parizu u čast borcima za Francusku, Beogradski Pobednik za pobedu srpske vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine. Veće pobede se obeležavaju i proslavom godišnjica, kao što je u Srbiji državni praznik 9. maj - Dan pobede.
U mitologiji
[уреди | уреди извор]
U mitologiji, pobeda je podizana na nivo božanstva, pa su se tako javile boginje pobede Nika u grčkoj i Viktorija u rimskoj mitologiji.
Nika je krilata boginja trijumfa i pobede. Često se u umetnosti prikazuje kao boginja koja vozi bojna kola. Letela je po bojnim poljima i nagrađivala pobednike slavom. Prikazivana je i kako kao boginja brzine ovenčava pobednike u atletskim igrama.
Viktorija je rimska verzija Nike. Bila je važan deo Rimskog društva. U njenu čast podignuti su mnogi hramovi. Generali koji su se iz ratova vraćali kao pobednici, redovno su joj odavali počast. Viktorija je bila simbol pobede i odlučivala je ko će biti uspešan u ratu.
Pobeda dobra nad zlom, svetla nad tamom itd. su ponavljajuće teme u mitologiji i bajkama. Pobednik je heroj, često prikazan u borbi prsa u prsa s čudovištem (Sveti Đorđe ubija zmaja).
Druge oblasti
[уреди | уреди извор] |
 |
Pobeda je pojam koji se, osim u ratu, koristi u čitavom nizu ljudskih aktivnosti. Najčešće se koristi u sportu, vrlo slično terminologiji koja se koristi za pobedu u ratu (strateška pobeda, odlučujuća pobeda).
U drugim oblastima pod pobedom se najčešće podrazumeva osvajanje prvog mesta ili prve nagrade:
- Pobeda na političkim izborima;
- Pobeda na festivalima (muzičkim, filmskim, pozorišnim...)
- Pobeda na takmičenju u znanju (školska takmičenja, kviz...)
- Pobeda na raznim oblicima konkursa (u privredi, za dobijanje zapošljenja...) itd.