Корисник:CrniBombarder!!!/ФиФ

Текст који се налази испод је преузет са мултимедијалног ЦеДеа „Косово и Метохија,Лице Европе“ издатог јуна 2006.године.

Да би се овај текст могао укључити у Википедију неопходно га је препричати и повезати викивезама.

Уколико се неко прихвати препричавања везивања целокупног текста,замолио бих га да напомену о томе остави на почетку странице(испод ове напомене),да се не би радио исти посао два пута. Црни Бомбардер!!! (†) 08:16, 20. септембар 2006. (CEST)

Природа и национални паркови

Природа

Флора и фауна

Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских масива Копаоника, Проклетија и Шар-планине. Они су испресецани кланцима и широким долинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима.

Међусобна географска одељеност Метохије и Косова условила је и разлику у биљном и животињском свету, тако да је за Метохију карактеристичан утицај Медитерана, па је то регија са највише примера медитеранске флоре и фауне у целој Србији, док се Косово по томе не разликује од остатка Србије. У основи клима је континентална и планинско континентална, На подручју Метохије са медитеранским утицајима који доспевају долином Белог Дрима.

Биљке: питоми кестен (Castanea sativa), приморска смрдљика (Pistachia terebinthus), руј (Cotinus cogigria), макљен (Acer monospesulanum), црни јасен (Fraxinus ornus), храст сладун, цер (Quercion frainetto – ceris), буква (Fagus moesiaca), смрча (Picea excelsa), јела (Abies alba), борова муника (Pinus heldreichii), молике (Pinus peuce), клека (Juniperus nana), боровнице (Vaccinum myrtyllus), чувени су нарциси из Сиринића

Сисари: срна (Capreolus capreolus), дивља свиња (Sus scrofa), јазавац (Meles meles), вук (Canis lupus), медвед (Ursus arctos), шарени твор (Vormela peregusna), видра (Lutra lutra),

У категорију „рањивих врста“ на простору Метохије спадају: дивокоза (Rupicarpa rupicarpa), јелен (Cervus elaphus) , балкански рис (Lynx lynx martinoi) који је ограничен само на делове Албаније, сев. Грчке и Македоније и најугроженија је подврста риса, орао крсташ (Aquila heliaca), Белонокта ветрушка (Falco naumanni).

Ендемити

Простор Косова и Метохије је уточиште многим ендемичним и реликтним врстама биљака. Посебно је занимљиво то да су овде нашле уточиште како биљке глацијалног и арктичког порекла, тако и терцијарни ендемореликти. Прве насељавају хладније више крајеве, док су друге прилагођене на влажну и топлу климу и погодују јој топли медитерански утицаји. Што се тиче стеноендемита (врсте веома уског распрострањења које су просторно ограничене на неколико хектара или ари) присутне су:

Шар-планина: Achillea aleixsandri-regis, Bornmuelleria dieckii, Cerastium neoskardicum, Шар-планински шафран (Crocus scardicus), (Dianthus scardicus), Дерфлерова петопрста (Potentilla dorfleri)

Проклетије: Centaurea jurasini, Centranthus slavnicii, Draba bertisacea, Edraianthus vesovicii, Pedicularis ernesti – mayer, Silene macrantha, Wulfenia blecicii…

Копаоник: Viola kopaonikensis — љубичица, Tulipa serbica — лала — Рогозна, Косовска Митровица.

Поред ових присутни су и бројни други ендемити ширег распрострањења (локални ендемити, еуендемити и субендемити).

Посебни значај имају природне састојине шума борова, Pinus heldraichii — муника, Pinus peuce – молика, Наталијина рамонда, македонски храст, које представљају терцијарне ендемореликте и ендемичне су за простор Балканског полуострва. Ове шуме су присутне на Проклетијама и Шари у вишим планинским подручјима.

Што се тиче животиња присутни су следећи ендемити: Мосорски гуштер (Lacerta mosorensis), Динарска волухарица (Dynaromys bogdanovi), Слепа кртица (Talpa ceca), Даждевњак (Salamandra atra), куна златица, куна белица, видра, дивља мачка, рис, медвед, дивокоза

Национални парк Шар-планина

На југу Србије, дуж границе са Македонијом, налази се Национални парк Шар-планина (39000 ха).

Шар планина има око 2000 биљних врста и 20 локалних ендемита (Наталијина рамонда, молика, муника, македонски храст). Са 147 врста лептира, Шар-планина је најбогатије подручје Европе, а са преко 200 врста птица (орао брадан, белоглави суп, сури орао, тетреб), она је стециште 60% орнитофауне бивше Југославије. Такође постоје ендемичне и реликтне врсте ситних глодара: динарска волухарица, куна златица, куна белица, видра, али и дивља мачка, рис, медвед и дивокоза. По овој планини је добила име једна од врста паса са срчаним и лојалним карактером, чувени илирски овчар: Шарпланинац.

Са бројним језерима и разноврсним облицима, Шар-планина је „природни музеј глацијалног рељефа под отвореним небом“.