Корисник:Djordjevic.Mina/песак

Хронологија појаве рудника од XIII до XVI века у Србији

Хронологија појаве рудника од XIII до XVI века у Србији дата је у следећој табели:

Појава појединих рудника по раздобљима

XIII век	XIV век (1300-1350)	XIV век (1350-1400)	XV век (1400-1450)	XV век (1450-1500)	XVI век
Рудник	Трешњица	Црнча/Грачаница	Крупањ	Вареш (Мајдан)	Кучајна
Брсково (Грачаница)	Липник	Сребреница	Зајача	Чајниче	Мајданпек
	Плана	Глухавица	Бохорина	Себешић
	Беласица/Каменица	Олово	Дежевица	Даштанско
	Копорићи	Остружница	Дусина	Злетово
	Трепча	Фојница	Ковачи
	Јањево	Крешево	Запланине
	Ново Брдо	Железник	Бело Брдо
	Рогозна	Остраћа	Кратово
			Рудишта
			Ливађе

Имена рудничких јамa

Данас знамо и имена многих рудничких јама чији су делови били углавном власништво трговаца и предузетника, које су такође биле и цехови. Имена су добијале на различите начине, без одређених правила. На нека имена су утицали локални топоними као на пример Миројев поток у Сребреници, Селца у рудничком комплексу, или нека појединост са терена као Оскоруша и Цвет у околини Новог Брда, Подкупус у сребреничком крају. Нека имена јављају се у облику присвојног придева, као Вишетина на Церу, али и као лична имена или занимања: Славомир и Славна у подручју Трепче, Радован и Божидар код Новог Брда, Репонић на Церу, Клобучар код Трепче, док се за нека тешко налазе објашњења. Оно што је занимљиво јесте то што нема светачких имена, која су честа у средњоевропским рударским басенима. Често се дешавало и обрнуто, да су називи рупа и цехова утицали на настанак месних имена да би се имена рудника и рудара сачувала од заборава.

Литература

Ћирковић Сима; Ковачевић-Којић Десанка; Ћук Ружа. Старо српско рударство. Нови Сад: „Прометеј”. 2002.

Види још

• Рударство у Србији