Корисник:Dn369503/песак
Бетмен (енгл. Batman) је амерички суперхеројски филм из 1989. године редитеља Тима Бертона[1].Мајкл Услан и Бенџамин Мелникер су откупили права на филм о Бетмену од Ди-Си комикса 1979. године, па су ангажовали Тома Манкевица да напише сценарио.У главним улогама наступили су:Мајкл Китон,Џек Николсон,Ким Бејсингер,Роберт Вул,Пет Хингл,Били Ди Вилијамс,Мајкл Гоф и Џек Паланс.Филм је први наставак из филмског серијала о Бетмену Варнера Броса који прати Бруса Вејна како почиње везу с Вики Вејл. Али, главна преокупација филма је успон моћног зликовца познатог као Џокер.Снимање је обављено у Пајнвуд студију од октобра 1988. до јануара 1989., где је сценограф Антон Фарст дизајнирао Готам Сити, са разним архитектонским стиловима како би избегао идентификацију са разним америчким мегаполисима. 3амишљени буџет од 30 милиона долара убрзо је пробијен до 48, док је штрајк Америчког удружења сценариста из 1988. присилио сценаристу Сема Хема да напусти сет. 3а непотписане прераде су се побринули Ворен Скарен, Чарлс Мекеон и Џонатан Гемс, а из сценарија је избачен лик Дика Грејсона.
Радња филма
[уреди | уреди извор]Са доласком 200. годишње параде, Готам Сити је у чврстом стиску криминалног боса Карла Грисома. Упркос великим напорима тек изабраног окружног тужиоца Харвија Дента и полицијског начелника Џејмса Гордона, полиција остаје корумпирана. Новинар Александар Нокс и фоторепортерка Вики Вејл почињу са истраживањем истине иза гласина о тајновитом осветнику одевеном у костим слепог миша, Бетмену који је почео да застрашује криминалце у граду.
Вејл и Нокс одлазе на добротворну приредбу на имање милијардера Бруса Вејна, којег осваја Викин шарм. Исте ноћи Грисомова десна рука, Џек Напијер, бива послат у фабрику хемикалија како би уклонио доказе о умешаности свог шефа. Након што полиција добије анонимну дојаву о провали у фабрику и дође да га ухапси, Напијер схвати да му је шеф сместио због афере са његовом љубавницом. Усред обрачуна стиже Бетмен и онеспособљава Напијерове плаћенике; покуша да ухвати Напијера, али он пада у отровни отпад. Преживљава, али хемикалије га доживотно деформишу док му се лице замрзло у вечни осмех, постаје Џокер.
Након што је убио Грисома, Џокер преузима његово царство и почиње да контролише град. У својој немилости мења сваки дан хемијски састав производа за хигијену тако да коришћење одређене комбинације може довести до смрти. Бетмен, за кога публика открива да је алтер его Бруса Вејна, покуша да ухвати Џокера који постаје заинтересиран за Вики. Открива се да је Напијер као млади криминалац убио Брусове родитеље.
Џокер одржава параду кроз Готам, мамећи грађане на улице бацајући им новац, док у исто време намерава да их убије смртоносним гасом. Бетмен прозире његов план, али Џокер отима Вики и одводи је на врх готамске катедрале. Након обрачуна са Бетменом, Џокер пада у смрт са звоника. Након што полицајци окруже Џокерово тело, зачују звук смеха. Испоставља се да је то играчка у његовом џепу. На крају филма, начелник Гордон открива Бет-Сигнал заједно са поруком од Бетмена у којој обећава како ће бранити Готам кад год опет запрети криминал.
Улоге
[уреди | уреди извор]Главне улоге
[уреди | уреди извор]Улога | Глумац |
---|---|
Бетмен(Брус Вејн) | Кандидати за ову улогу су били многи глумци са А-листе, али је она ипак припала Мајклу Китону[2]. |
Џокер(Џек Напијер) | Џек Николсон је прихватио ову улогу под разним строгим условима који су диктирали висину хонорара, постотак од укупне зараде и његов распоред снимања[3]. |
Вики Вејл | Ким Бејсингер[4] |
Александар Нокс | Роберт Вул[5] |
Џејмс Гордон | Пет Хингл[6] |
Харви Дент | Били Ди Вилијамс[7] |
Алфред Пениворт | Мајкл Гоф[8] |
Карл Грисом | Џек Паланс[9] |
Критике
[уреди | уреди извор]Бетмен су неки критиковали као "превиша мрачан". Многи критичари сматрају да је Буртон био више заинтересован за Џокера, а не Бетмана у погледу карактеризације и времена на екрану. Фанови стрипова негативно су реаговали на сценарио да Џокер убија Томаса и Марту Вајн. У стриповима је одговоран Џо Чил. Прајнсове песме су критиковане као "неадекватне". Док је Буртон рекао да му нису сметале његове песме, није био превише одушевљен њиховом употребом у филму. После разматрања коначне верзије филма, Буртон је приметио: "постоје делови који ми се свиђају, али с времена на време је било досадно." Критичари су генерално оциенили филм као "гледљивим".
Награде
[уреди | уреди извор]Бетмен је био комерцијални и критички успех и други најуспешнији филм снимљен према Ди-Си стриповима. Филм је био номинован за многе награде на 62. додели Оскара, 47. додели Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму, Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму, Златних глобуса и Награди Сатурн. Према филму су настале анимирана и филмска серија. Продуценти Услан и Мелникер 1992. године су поднели судску тужбу будући да нису добили свој део од укупне зараде филма на тржишту. Филм прате три наставка: Повратак Бетмена (1992), Бетмен заувек (1995) и Бетмен и Робин (1997)[10].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Бетмен 7989.”. Batman(1989). Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Majкл Китон”. Mајкл Kитон. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Џек Николсон”. Џек Николсон. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Ким Бејсингер”. Ким Бејсингер. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Роберт Вул”. Роберт Вул. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Пет Хингл”. Пет Хингл. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Били Ди Вилијамс”. Били Ди Вилијамс. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Мајкл Гоф”. Мајкл Гоф. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Џек Паланс”. Џек Паланс. Приступљено 9. 12. 2018.
- ^ „Batmen”. Приступљено 9. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Batman in film( википедија, језик:енглески)
Batman Returns( википедија, језик:енглески)
Повратак Бетмена(језик:енглески)
Batman Forever(википедија,језик:енглески)