Корисник:Domatrios/Писменост на Балкану

Вероватно најстарији писани документ о писменој комуникацији можемо наћи у Илијади. Тој чињеници првенствено морамо захвалити сексуално исфрустрираној Антији, жени арголидског владара Прета. Поруку Прет шаље у Ликију (по неким теоретичарима северно од Скадарског језера) свом зету. Преносилац ове поруке је Белерофонт, који се након разних перипетија ожени ћерком ликијског владара, која му роди троје деце: Исандра, Хиполоха и Лаодамеју.

Ову Лаодамеју "мудру" обележи Див и она роди оклопника Сарпедона подобног богу. О овом Сарпедону нећемо овај пут, јер мало излази из теме.

“Антија дивна, Претова љуба, живо пожеле

да му се потајно даде облежат', ал' на то не може

наговорити храброг и честитог Белерофонта.

Она измисли лаж и краљу прозбори Прету:

"Умри, о Прете, или погуби Белерофонта,

који ме потајно хтеде облежат', ал' нисам се дала!"

Тако рече, - а срџба владара освоји кад је то чуо,

али га не хте погубит', јер тога се у срцу бој'о,

но га у Ликију посла, и погубне даде му знаке

што их на сложеној даски смртоносних нацрта много;

да их његову тасту предаде нека га смакне.

Он у Ликију оде с божанском беспрекорном пратњом;

а кад у ликијску земљу до реке стиже од Ксанта,

широке Ликије владар љубазно дочека њега.

Девет га гостио дана и девет му говеда закл'о.

А кад десета вече ружопрста освану Зора,

тада он упита госта и затражи знаке да види

што их је носио њему од Прета, његова зета.”

(Илијада, VI певање)

Ови догадаји се односе на време пре Тројанског рата 1184. године. Довољно је закључити да је у то време постојала писмена комуникација између балканских земаља, на истом језику и писму.