Корисник:ImStevan/Википедија:Именовање чланака

Наслов чланка на Википедији је велики наслов приказан изнад садржаја чланка и основа је за назив странице чланка и URL адресу. Наслов показује о чему је чланак и разликује га од других чланака.

Наслов може једноставно бити назив теме чланка, или, ако тема чланка нема назив, може бити опис теме. Два чланка не треба да имају исти наслов, те је понекад потребно додати информације које их разликују, често у облику описа у заградама иза назива. Генерално, наслови чланака су засновани на томе како се тема назива у поузданим изворима. Када ово нуди више могућности, уредници бирају између њих узимајући у обзир неколико принципа: идеалан наслов чланка прецизно идентификује тему; кратак је, природан и поштује правила правописа, истиче се и препознатљив је; и подсећа на наслове чланака на сличну тему.

Ова страница објашњава критеријуме за разматрање, или конвенције именовања, на којима се заснивају избори наслова чланака. Ова страница не садржи детаље наслова за странице у другим именским просторима, као што су категорије.

Ако је потребно, наслов чланка се може променити премештањем странице. За информације о процедурама премештања странице погледајте Википедија:Премештање странице.

Одлучивање о наслову чланка

Називи чланака се заснивају на томе како о теми пишу поуздани извори на српском језику. Често, за једну тему постоји више погодних наслова. У том случају, Википедијанци треба да изаберу најбољи наслов консензусом на основу критеријума које ова страница описује. При бирању доброг имена чланка, разматрају се следећих шест критеријума:

• Препознатљивост – Иако треба разматрати све критеријуме, овај је најважнији. Наслов треба да буде назив или опис теме који ће препознати чак и лаик.
• Природност – Наслов треба да буде који ће читаоци вероватно тражити у претраживачу и који би уредници природно користили за повезивање са чланком из других чланака. Такав наслов обично преноси како се тема заправо зове на српском.
• Правопис – Када је могуће, потребно је испоштовати правопис српског језика, ако не утиче на препознатљивост
• Прецизност – Наслов недвосмислено идентификује тему чланка и разликује га од других тема.
• Сажетост – Наслов није дужи него што је потребно да би се идентификовала тема чланка и разликовала од других тема.
• Доследност – Наслов је у складу са шаблоном наслова сличних чланака.

Ово треба посматрати као циљеве, а не као правила. За већину тема постоји једноставан и очигледан наслов који задовољавајуће испуњава ове циљеве. Ако јесте, користите га као једноставан избор. Међутим, у неким случајевима избор није тако очигледан. Можда ће бити неопходно дати предност једном или више ових циљева у односу на друге. Ово се ради консензусом. На пример, препознатљив, природан и сажет наслов Уједињено Краљевство има предност у односу на прецизнији наслов Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске.

Када се наслови чланци у одређеним областима, или у вези са одређеним проблемима, често постоји претходни консензус који се може користити као преседан. Погледајте наведене странице са упутствима. Када претходни консензус не постоји, нови консензус се успоставља кроз дискусију, имајући на уму горња питања. Избор наслова чланака треба да стави интересе читалаца испред интереса уредника, а интересе опште публике испред интереса стручњака.

Преусмеравања би требало да буду направљена на чланке који се разумно могу претраживати или повезивати под два или више имена (као што су различити начини писања или ранија имена). Супротно томе, име које се може односити на неколико различитих чланака може захтевати вишезначну одредницу .

Користите уобичајено препознатљива имена

На Википедији, наслов чланка је реч или израз на природном језику који указује на тему чланка; као такав, наслов чланка је обично име особе, или места, или било чега другог што је тема чланка. Међутим, неке теме имају више назива, а нека имена имају више тема; ово може довести до неслагања око тога које име треба користити за наслов датог чланка. Википедија не користи нужно „званично“ име субјекта као наслов чланка, већ генерално преферира назив који се најчешће користи (што је одређено његовом распрострањеношћу у значајној већини независних, поузданих извора на српском језику) јер таква имена обично најбоље одговарају шест критеријума наведених горе. Када не постоји једно, очигледно име које је очигледно најчешће коришћено за тему од стране ових извора, уредници би требало да постигну консензус о томе који наслов је најбољи тако што ће директно размотрити ове критеријуме.

Уредници такође треба да узму у обзир свих шест критеријума за наслове чланака који су горе наведени. Двосмислени или нетачни називи за тему чланка, како је утврђено у поузданим изворима, често се избегавају иако их поуздани извори могу чешће користити. Неутралност се такође разматра. Наслови чланака не би требало да буду ни вулгарни (осим ако су неизбежни) ни педантни. Када постоји више учесталих назива за тему, од којих су сви прилично уобичајени, а најчешћи има проблема, сасвим је разумно изабрати један од других.

Иако се за наслове чланака често користе званична, научна, рођена, оригинална или заштићена имена, термин или назив који се најчешће користи у поузданим изворима се генерално даје предност. Друге енциклопедије су међу изворима који могу бити од помоћи при одлучивању о томе који су наслови у енциклопедијском регистру, као и која имена се најчешће користе.

Следе примери примене концепта често коришћених имена као подршка препознатљивости:

Људи

• Махатма Ганди (не: Мохандас Карамчанд Ганди)
• Констракта (не: Ана Ђурић)
• Бил Клинтон (не: Вилијам Џеферсон Клинтон)
• Џеј-Кеј Роулинг (не: Џоана Роулинг)
• Боно (не: Пол Хјусон)
• Лепа Брена (не: Фахрета Јахић Живојиновић)

Места

• Тајван (не: Република Кина)
• Кеопсова пирамида (не: Куфуова пирамида)
• Северна Кореја (не: Демократска Народна Република Кореја)
• Вестминстерска опатија (не: Колегијумска црква Светог Петра у Вестминстеру)

Научне и техничке теме

• Аспирин (не: ацетилсалицилна киселина)
• Дизел-мотор (не: мотор са компресијским паљењем)
• Морско прасе (не: Cavia porcellus)
• Полио (не: полиомијелитис)
• Шпански грип (не: пандемија грипа из 1918)

Називи производа и измишљени ликови

• Windows XP (не: Windows NT 5.1)
• Месечева ратница (лик) (не: Усаги Цукино)

Друге теме

• ЛГБТ+ (не: лезбијке, гејеви, бисексуалци, трансродне особе и остале не-цисхет особе)
• ФИФА (не: Fédération Internationale de Football Association, International Federation of Association Football или Међународна федерација фудбалских асоцијација)
• Мјулеров извештај (не: Извештај о истрази руског мешања у америчке председничке изборе 2016)

Термини из заграда би требало да преусмеравају на чланке. У одређивању које од неколико алтернативних назива се најчешће користи, корисно је посматрати употребу организација, медија на српском и другим језицима, квалитетних енциклопедија, библиотека географских имена, главних научних тела и значајних научних часописа. Претраживач може помоћи у прикупљању ових података; када користите претраживач, изузмите речи „Википедија“, „Vikipedija” „Wikipedia” и „Wikipedija” у претрази. Када користите Google, Google књиге и архиве вести треба да буду подразумевано пре веб претраге, јер они концентришу поуздане изворе. Чист резултат у претраживачима подлеже одређеним пристрасностима и техничким ограничењима.

Промене имена

Понекад ће се предмет чланка променити у називу. Када се то догоди, дајемо додатну тежину независним, поузданим изворима на српском језику („поуздани извори“) написаним након промене имена. Ако поуздани извори написани након објаве промене рутински користе ново име, Википедија би требало да следи тај пример и промени релевантне наслове како би се подударали. Ако, с друге стране, поуздани извори написани након објаве промене имена наставе да користе устаљено име када расправљају о теми чланка у данашње време, Википедија би такође требало да настави да то ради, као што је горе описано у делу „Користите уобичајено препознатљива имена". Могу се размотрити и поуздани извори на другим језицима, али прво се разматрају извори на српском.

Википедија није кристална кугла. Не знамо који термини или називи ће се користити у будућности, већ само оно што је сада и што је некада било у употреби, па је стога познато нашим читаоцима. Међутим, може се применити здрав разум – ако предмет чланка има промену имена, разумно је размотрити употребу након промене у поузданим изворима на енглеском језику. Ова одредба се такође односи на имена која се користе као део описних наслова.

Правопис

Википедија на српском језику поштује актуелни Правопис српског језика из 2010. (или новије исправљено издање), препоруке Одбора за стандардизацију српског језика, као и препоруке истакнутих српских лингвиста (нпр. Твртка Прћића, Ивана Клајна). За сврхе транскрипције са страних језика, премац имају препоруке линвиста страних језика (нпр. Хироши Јамасаки-Вукелић и Љиљана Марковић за јапански).

Ако је нека тема подједнако препознатљива под више имена, а један је правописно исправнији, тај треба користити. Исто тако, ако уредници сматрају да поштовање правила горе наведених институција и личности неће шкодити осталим критеријумима при одређивању наслова чланка, треба поштовати правописна правила. На пример, иако многи име планине Фрушка гора пишу „Фрушка Гора” са великим г, правилно је писати име са малим г, а промена величине слова у имену у овом случају не утиче на препознатљивост. Уредници треба консензусом да дођу до закључка да ли поштовање правила правописа у неком случају утиче на препознатљивост или не.

Неутралност у насловима чланака

Често долази до сукоба око тога да ли је наслов чланка у складу са Википедијином политиком неутралног гледишта. Решавање оваквих дебата зависи од тога да ли је наслов чланка име изведено из поузданих извора или описни наслов који су креирали уредници Википедије.

Ненеутрална али уобичајена имена

Када се предмет чланка помиње углавном једним заједничким именом, што се види кроз употребу у значајној већини извора на српском језику, Википедија генерално прати изворе и користи то име као наслов чланка (подложно другим критеријумима за именовање). Понекад то уобичајено име укључује ненеутралне речи које Википедија обично избегава (нпр. Александар Велики). У таквим случајевима, распрострањеност имена или чињеница да је дати опис заправо постао право име (и то властито име је постало уобичајено име), генерално превазилази забринутост да би Википедија могла изгледати као да подржава једну страну проблема. Наслов чланка са ненеутралним терминима не може једноставно бити назив који се обично користио у прошлости; то мора бити уобичајено име у тренутној употреби.

Значајне околности под којима Википедија често избегава уобичајено име због недостатка неутралности укључују следеће:

1. Модерни слогани и надимици за које је мало вероватно да ће бити запамћени или повезани са одређеним питањем годинама касније
2. Колоквијализми где су очигледне друге алтернативе прикладније енциклопедији

Наслови чланака и преусмеравања треба да предвиде шта ће читаоци откуцати као прво нагађање и да уравнотеже то са оним на шта читаоци очекују да буду одведени. Дакле, куцање „Октомама“ исправно преусмерава на Нађу Сулеман, што је у складу са тачком 2, горе. Укуцавање „Антенагејт“ преусмерава читаоца на одређени део чланка Ајфон 4, што је у складу са тачкама 1 и 2 изнад. Укуцавање „Велики скок напред“ не врши преусмеравање, што је у складу са општим принципом.

Описни наслови без осуде

У неким случајевима описна фраза (као што је Рестаурација Савског моста) је најбоља као наслов. Они су често измишљени посебно за чланке и требало би да одражавају неутралну тачку гледишта, а не да подржавају мишљење било ког уредника. Избегавајте осуђујуће и ненеутралне речи; на пример, оптижба или наводна могу или да имплицирају неправду, или у некривичном контексту могу да имплицирају тврдњу „изнесену са мало или без доказа“ и зато их треба избегавати у описном наслову. (Изузетак: чланци у којима је тема стварна оптужба за незаконитост по закону, о којима се као таквом расправља у поузданим изворима чак и ако још није доказано на суду. Ово се на одговарајући начин описује као „наводи").

Међутим, у описном наслову могу се користити ненеутрална али уобичајена имена. Чак и описни наслови треба да се заснивају на изворима и стога могу да садрже имена и термине које извори обично користе. (Пример: Пошто је „Бостонски масакр“ прихватљив наслов сам по себи, описни наслов „Политички утицај Бостонског масакра“ би такође био прихватљив.)

Прецизност и вишезначност

Прецизност

Обично наслови треба да недвосмислено дефинишу тематски обим чланка, али не би требало да буду прецизнији од тога. На пример, Света Тереза од Калкуте је превише прецизна, пошто је Мајка Тереза довољно прецизна да укаже на потпуно исту тему. С друге стране, Хоровиц не би био довољно прецизан да недвосмислено идентификује чувеног класичног пијанисту Владимира Хоровица.

Изузеци од критеријума прецизности понекад могу бити последица примене неких других критеријума именовања.

• Ботел је већ довољно прецизан да буде недвосмислен, али ми уместо тога користимо Ботел, Вашингтон, тражећи природнији и препознатљивији наслов који је такође у складу са већином других чланака о америчким градовима.
• Енергија није довољно прецизна да недвосмислено укаже на физичку особину (погледајте Енергија (вишезначна одредница)). Међутим, преферира се у односу на „Енергија (физика)“, јер је сажетији и довољно прецизни да га већина људи разуме (погледајте Примарну тему и критеријуме сажетости и препознатљивости).

Вишезначне одреднице

Није увек могуће користити тачан наслов који би могао бити пожељан за чланак, јер тај наслов може имати друга значења, па је стога можда већ коришћен за друге чланке. Према горе поменутом критеријуму прецизности, када је неопходан детаљнији наслов да би се тема чланка разликовала од друге, користите само онолико додатних детаља колико је потребно. На пример, било би сувишно насловити чланак „Hurricane (српска музичка група)“, пошто је Hurricane (музичка група) довољно прецизан наслов да разликује музичку групу од других употреба термина „Hurricane“. Ово може довести до неке прихватљиве недоследности; на пример, чланак о мачевима се налази на Мач, али чланак о луковима је на Лук (оружје) да би се раздвојио од поврћа црни лук и бели лук.

Као опште правило, када се жељени наслов теме може односити и на друге теме обухваћене Википедијом:

1. Ако је чланак о примарној теми на коју се двосмислено име односи, онда то име може бити његов наслов без измена, под условом да прати све друге применљиве смернице.
2. Ако чланак није о примарној теми за двосмислен назив, наслов мора бити додатно одређен.

Сажетост

Циљ сажетости је да се уравнотежи краткоћа са довољно информација да би се тема идентификовала особи која је упозната са општом предметном области.

На пример:

• Званични назив Роуд Ајленда, коришћен у разним државним публикацијама, раније је био Држава Роуд Ајленд и Плантаже Провиденције. Оба наслова су прецизна и недвосмислена, али Роуд Ајленд је био најсажетији наслов који је у потпуности идентификовао тему.
• Пуно име албума Фионе Епл из 1999. има 90 речи и 444 знака, али је у изворима (и у наслову на Википедији) скраћен је на When the Pawn...
• Званично име државе Сан Марино је Најузвишенија Република Сан Марино, али Сан Марино је сажетији наслов који у потпуности идентификује тему.

Доследност

Трудимо се да наслови на Википедији буду што доследнији са другим насловима на сличне теме. Пратимо обрасце из наслова чланака за сличне теме у мери у којој је то практично.

Међутим, постоје две главне области у којима Википедијанци доследно показују да доследност не функционише:

• Разјашњење. На пример, само зато што Јужна Африка (регион) постоји, нема разлога да се други чланци наслове, на пример Западна Африка (регион), Северна Африка (регион) итд.
• Правопис који се разликује између различитих варијанти, екавице и ијекавице. На пример, чланци Белорусија и Њемачка мирно коегзистирају.

Алтернативна имена

Према дизајну Википедијиног софтвера, чланак може имати само један наслов. Ако постоји више имена теме, у чланку треба навести значајне алтернативне називе за тему, обично у првој реченици или пасусу. Ако постоје три или више алтернативних назива – укључујући алтернативне правописе, дуже или краће облике, историјска имена и значајна имена на другим језицима – или постоји нешто значајно у самим именима, препоручује се посебан одељак са именом. Алтернативни називи се могу користити у тексту чланка када контекст налаже да су прикладнији од назива који се користи као наслов чланка. На пример, град који се сада зове Гдањск помиње се као Данциг у историјским контекстима за које то име више одговара (нпр. када је био део Немачке или слободни град). Слично томе, иако наслов Њемачка додаје ј (Нјемачка јотовањем постаје Њемачка), наслов Прогон ЛГБТ+ особа у Нацистичкој Немачкој га изоставља.

Сви значајни алтернативни наслови, имена или облици имена који се односе на одређени чланак обично треба да имају преусмерења на тај чланак. Ако су двосмислени, треба обезбедити да се до чланка може доћи барем са странице за вишезначне одреднице за алтернативни термин. Имајте на уму да тачна употреба великих слова у наслову чланка не утиче на претрагу на Википедији, тако да није неопходно креирати преусмеравања са алтернативних великих слова осим ако је вероватно да ће се велика слова писати дручачије у везама. На пример, Abba би требало да има преусмерење на ABBA.

Измењивање текста везе се често користи у тексту чланка како би се омогућило да се тема са дугачким насловом чланка упути на коришћење сажетијег термина тамо где то не ствара двосмисленост. Нпр, у чланку о словенској митологији, богиња Жива не мора да се ословљава као „Жива (богиња)”, већ може и да стоји [[Жива (богиња)|Жива]], што се приказује као Жива, јер читаоц из контекста може да разуме да се не ради о елементу Жива.

Користите облик једнине

Наслови чланака су углавном једнине у облику, нпр. Коњ, не Коњи. Изузеци укључују именице које су увек у облику множине на српском (нпр. маказе или панталоне) и називе класа предмета (нпр. арапски бројеви или банту језици).

Избегавајте двосмислене скраћенице

Скраћенице, акроними и иницијализми су често двосмислени и стога их треба избегавати осим ако је предмет познат првенствено по скраћеници и та скраћеница је првенствено повезана са субјектом (нпр. PBS, НАТО, Ласер). Такође је непотребно укључити акроним поред имена у наслов. Скраћенице, акроними и иницијализми се могу користити за разјашњење у заградама (нпр. Демократска странка (САД)).

Не стављајте наводнике у наслове и обрнуто

Наслови чланака који су цитати (или наслови песама, итд.) се не стављају под наводнике (нпр. Бити или не бити је наслов чланка, док је „Бити, или не бити“ преусмеравање на тај чланак). Изузетак се прави и када су наводници део наслова неког рада, на пример Marge Simpson in: „Screaming Yellow Honkers”. Изузетак се прави и за имена школа, нпр. Музичка школа „Др Војислав Вучковић”.

Не правите помоћне наслове

Немојте користити наслове који сугеришу да је један чланак део другог: чак и ако се чланак сматра помоћним чланком другог; треба га назвати независно. На пример, чланку о саобраћају у Азербејџану не треба давати назив као што је „Азербејџан/Саобраћај“ или „Азербејџан (саобраћај)“, већ користите Саобраћај у Азербејџану.

Пратите поуздане изворе за имена особа

Када одлучујете да ли ћете користити средња имена или иницијале, пратите упутства на ВП:Правила именовања/људи, што значи да користите образац који најчешће користе поуздани извори (Џеј-Кеј Роулинг, Џ. П. Морган), са неколико изузетака, ако их уопште има. Такође погледајте одељак Сажетост изнад.

Специјалних знакова

Постоје техничка ограничења за коришћење одређених знакова у насловима страница, због начина на који МедиаВики складишти и повезује наслове. Следећи знакови се уопште не могу користити : # < > [ ] | { } _

Постоје ограничења за наслове који садрже двотачке, тачке и неке друге знакове, којима се може приступити путем шаблона за правилан наслов. Технички, сви остали знакови Уникода се могу користити у насловима страница. Међутим, неке знакове и даље треба избегавати или им је потребан посебан третман:

• Знакови који нису на стандардној тастатури (користите преусмеравања): Понекад најприкладнији наслов садржи дијакритичке знакове (знакове акцента), цртице или друга слова и знакове који се не налазе на већини ћириличних или латиничних тастатура на српском језику. Ово може отежати директну навигацију до чланка. У таквим случајевима обезбедите преусмеравања са верзија наслова које користе само стандардне знакове са тастатури. (Слично, у случајевима када се утврди да је најприкладнији наслов онај који изоставља дијакритичке знакове, цртице и друга слова која се не налазе на већини тастатура на енглеском језику, обезбедите преусмеравања са верзија наслова које их садрже.) Међутим, избегавајте комбиновање дијакритичких знакова, које је тешко куцати и ометају суседне знакове.
• Наводници (избегавајте их): двоструке ( " " ) и једноструке наводнике ( ' ' ), као и варијације као што су типографски (коврџави) наводници ( “ ” ), ниско-високи наводници ( „ “ ), гиљемете ( « » ) и угаоне наводнике ( ` ´ ) треба избегавати у насловима. Изузеци се могу направити када су део правог наслова (нпр. „A” Is for Alibi) или се захтева по ортографији (нпр. „Чудни Ал“ Јанковић, Музичка школа „Др Војислав Вучковић”). У српском је пракса да се користе ниско-високи наводници ( „ “ ).

Слично, различите варијанте сличне апострофима ( ’ ʻ ʾ ʿ ᾿ ῾ ‘ ’ ^c ), генерално не би требало да се користе у насловима страница. Уобичајени изузетак је једноставан знак апострофа ( ’ ) (нпр. Шинејд О’Конор), који би, међутим, требало да се користи штедљиво.

• Симболи (избегавајте их): Симболи као што је „♥“, који се понекад налазе у рекламама или логотипима, никада не би требало да се користе у насловима.
• Знакови који нису подржани у свим претраживачима (избегавајте их): Ако постоји разумна алтернатива, избегавајте знакове који су толико неуобичајени да их неће све комбинације претраживача и оперативног система приказати. На пример, чланак Љиљан у хералдици носи тај наслов, а не сам симбол ⚜, који би многи читаоци видели само као правоугаону кутију.
• Разломци: Шаблони и ознаке у LaTeX стилу не могу се користити у насловима чланака.

Курзив и друго обликовање

Користите курзив када би курзив био неопходан у текућем тексту; на пример, таксономски називи, називи бродова, наслови књига, филмова и других креативних дела и страни изрази су курзивом и у обичном тексту и у насловима чланака.

Курзив се не користи за већа верска дела (Библија, Куран, Талмуд).

Курзивно обликовање не може бити део стварног (сачуваног) наслова странице; додавање курзивних наводника наслову странице ће довести до тога да ти наводници постану део URL адресе, уместо да утичу на њен изглед. Наслов или његов део се приказује курзивом помоћу шаблона {{ПРИКАЗНАСЛОВА}} или шаблона {{Форматирање наслова}}. Поред тога, одређени шаблони, укључујући Шаблон:Инфокутија књига, Шаблон:Инфокутија филм и Шаблон:Инфокутија албум, подразумевано исписују наслове страница на којима се појављују курзивом; погледајте те странице шаблона за документацију.

Други типови форматирања (као што су подебљани и у степену) технички се могу постићи на исти начин, али генерално не би требало да се користе у насловима чланака на Википедији (осим за чланке о математици).

Разматрање промене наслова

Промена једног контроверзног наслова у други без дискусије која води до консензуса не препоручује се. Ако је наслов чланка стабилан већ дуже време и нема доброг разлога да се мења, не треба га мењати. Консензус међу уредницима одређује да ли постоји добар разлог за промену наслова. Ако никада није био стабилан, или је био нестабилан већ дуже време, и не може се постићи консензус о томе шта би требало да буде наслов, подразумевано се користи наслов који је чланак први имао када је први већи допринос чланку након што је престао да буде клица направљен.

Правила заснована на темама

Наслови чланака црквених лица и светитеља

На основу гласања уредника усвојено је правило о начину именовања чланака црквених (велико)достојника.

Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) у наслову требају садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о монасима са другим црквеним звањима (јерођакон, јеромонах, игуман, архимандрит) такође требају садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије.

Правилно и неправилно именовање чланака о црквеним лицима и светитељима

	Исправно	Неисправно
		Користи се одбачено, световно презиме		Преопширно
Имена	Митрополит црногорско-приморски Амфилохије	Амфилохије Радовић	Митрополит Амфилохије Радовић	Митрополит Амфилохије
	Епископ сремски Василије	Василије Вадић	Епископ Василије Вадић	Епископ Василије
	Архимандрит Тихон (Ракићевић)	Тихон Ракићевић	Архимандрит Тихон Ракићевић	Архимандрит Тихон

Чланци о светитељима именују са Свети у наслову, осим уколико нису препознатљивији под другим именом. Уколико постоје сумње да ли је адекватно извршити преименовање канонизованог лица, уредници требају да покрену расправу на СЗР чланка.

[[Категорија:Правила о садржају на Википедији]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]