Корисник:Jelena264/песак
Франческо Бањаја
[уреди | уреди извор]| Франческо Бањаја | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Бањаја на Великој награди Алгарве 2021. године | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 14. јануар 1997. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Торино, Италија, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тимске информације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тренутни тим | Дукати Леново Тим (Ducati Lenovo Team) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Број мотоцикла | 63 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Франческо „Пеко” Бањаја (итал. Francesco Bagnaia; Торино, Италија, 14. јануар 1997) је италијански мотоциклиста који се такмичи у МотоГП (енгл. MotoGP) за Дукати Леново тим. (енгл. Ducati Lenovo Team)[1]. Бањаја је најпознатији по томе што је постао светски шампион Мото2 категорије 2018. године, након што је победио у 8 трка сезоне[2]. Постао је други возач са ВР46 академије (енгл. VR46 Academy) који је освојио светску титулу након Франка Морбиделија 2017. године.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Почеци
[уреди | уреди извор]Рођен у Торину у Италији, Бањаја је већ рано био успешан у Минимоту (енгл. Minimoto) након што је 2009. године освојио Европско првенство у МиниГП (енгл. MiniGP). Бањаја је пре ГП-ија дебитовао у 125 Медитеранском шампионату са екипом Монлау (итал. Monlau Competición) 2010. године, где је завршио 2. у првенству. Године 2011. учествовао је на првенству Шпаније у категорији до 125 кубика, где је победио у трци и завршио трећи у коначном пласману.[4] У сезони ЦЕВ Мото3 2012. године, возио је Хонду НСФ250Р и још једном завршио на 3. месту у шампионату иза Алекса Маркеза и Луке Амата, са победом у трци и 2. места у седам трка.[5] Бањаја је добио понуду да буде члан ВР46 Академије. И дан данас је део академије коју је основао легендарни Валентино Роси. [6]
Мото3 шампионат
[уреди | уреди извор]Бањаја је 2013. године дебитовао на Гран прију на Мото3 светском шампионату, са тимом Италија ФМИ. Возио је Хонду заједно са својим саиграчем Романом Фенатијем. Сезона је била разочаравајућа за Бањају јер није успео да освоји ниједан бод у 17 трка у којима је учествовао. Најбољи пласман у сезони је остварио у Сепангу, прошавши 16. кроз циљ.
Године 2014. Бањаја мења тим и придружује се новоформираном Скaj Рејсинг Тиму од стране ВР46 (енгл. Sky Racing Team by VR46) , где поново вози КТМ са Романом Фенатијем. Након неуспеха и неостварених бодова у својој почетничкој сезони, Бањаја је направио јасна побољшања, завршавајући у првих 10 пет пута током првих 7 трка и са 4. местом у Ле Ману, као његовим најбољим резултатом, где је такође постигао и најбржи круг трке. Пропустио је трке у Асену и Саксенрингу због повреде. Након што је постигао 42 бода у првих 7 трка, Бањаја је лоше пао током другог дела сезоне и само два пута завршио са бодовима у последњих 9 трка, што је јасна последица његове повреде. Сезону је завршио на 16. позицији са освојених 50 бодова.
2015. године, Бањаја је направио још једну промену тима и мотора, овог пута придруживши се Аспар тиму на Махиндри, а нови саиграчи су Хуанфран Гуевара и Хорхе Мартин. На петој трци сезоне у Француској, Бањаја је освојио свој први подијум у Ле Ману, завршио је трку на 3. месту иза Романа Фенатија и Енеа Бастијанинија.[7] У следећој трци у Муђелу, Бањаја је завршио на 4. месту, пропустивши подијум за 0,003 секунде. Био је на путу до другог подијума у Силверстону , али је пао за 2 преостала круга, борећи се са Николом Антонелијем за 3. место. Упркос томе што је поправио своју шампионску позицију за два места и добио 26 бодова више него претходне године на новом мотоциклу трећу сезону заредом, овог пута Махиндра, то је и даље била година успона и падова за њега. Бањаја је завршио само у првих 10 током пет трка. Такође је пропустио бодове у седам трка, од којих је пет био некласификован. Годину је завршио на 14. месту табеле, са 76 бодова.
Године 2016. Бањаја је сезону почео са подијумом у Лосаилу и још једним подијумом у Херезу (шпан. Jerez), завршивши на 3. месту у оба наврата. На својој домаћој трци у Италији, Бањаја је обезбедио још једну 3. позицију, победивши Николоа Антонелија за 0,006 секунди. Након пада у Барселони, Бањаја је обезбедио своју прву победу на Великој награди на историјској стази Асен, у својој 59. Мото3 трци, и прву победу у историји Махиндре.[8] Имао је четири подијума у првих осам трка сезоне и нашао се у борби за титулу. После две просечне трке и пада у Брну, Бањаја је освојио своју прву пол позицију у Силверстону на киши и завршио други иза Бреда Биндера у узбудљивој трци. Бањаја је победио у својој другој трци у сезони у Сепангу, победивши трку са великом предности након што су Бред Биндер, Жоан Мир и Лоренцо Дала Порта сви пали у истој кривини током почетка трке, која је била испуњена вишеструким падовима.[9] Сезону је завршио са 145 бодова и заузео 4. место у Мото3 шампионату са укупно 2 победе и 6 подијума. Бањаја би имао прилику да заврши као 2. на Светском првенству иза Бреда Биндера, али га је Габријел Родриго избацио и на Филип Ајленду и на Валенсији. Родриго је избацио Фабија Ди Ђанантонија у Аустралији који је пао и покупио Бањају са собом. У Валенсији, Родриго је направио судар у првом кругу приближавајући се последњој кривини, Бањаја није успео да избегне.
Мото2 шампионат
[уреди | уреди извор]Након 4 сезоне у Мото3 категорији, Бањаја је прешао у Мото2 трке за Скај Рејсниг Тим ВР46 (енгл. Sky Racing Team by VR46), где је последњи пут возио 2014. године. За Мото2 шампионат 2017. године, имао је Стефана Манзија за свог тимског колегу. На својој четвртој Мото2 трци у Херезу, Бањаја је завршио други. Он је завршио на 2. позицији и у следећој трци у Ле Ману након што се квалификовао на 2. месту, изгубивши пол позицију од Томаса Лутија за само 0,026 секунди. Бањаја је заузела треће постоље на Сацхсенрингу, завршивши на трећем месту иза Франка Морбиделија и Мигела Оливеире. У Мизану, Бањаја је првобитно завршио трку на 4. месту иза Доминика Агертера, Томаса Лутија и Хафижа Сјарина, међутим Аегертер је касније дисквалификован, што га је унапредило на треће место за свој четврти подијум у сезони. Прозван је за Мото2 почетника године након Велике награде Јапана у Мотегију, а своју почетничку сезону завршио је са 174 бода и заузео 5. место на табели шампионата, постигавши бодове у 16 од 18 трка.
Бањаја је нову сезону отворио победом у Катару, предводивши трку од почетка до краја. Бањаја је однео другу победу у Остину после тешке борбе са Алексом Маркезом који је победио у трци са заостатком од 2,4 секунде и такође поставио најбржи круг трке. У Херезу, Бањаја је завршио 3. иза Лоренца Балдасарија и Мигела Оливеире који је задржао своју почетну позицију. Бањаја је заузео своју прву пол позицију у Мото2 у Ле Ману, и као и на трци у Катару водио је од почетка до краја. Победа је уједно била и његов трећи подијум у Ле Ману од 2015. године. Бањаја је освојио 4. победу у Асену, почевши трку са пол позиције и водећи у целој трци. Након што се квалификовао 3. на табели у Сацхсенрингу, Бањаја је трку завршио на 12. месту, пошто је био изгуран ван стазе након Матије Пасинија, који је пао испред њега у последњој кривини у другом кругу, и упркос томе што је пао на 26. место, успео је да надокнади четрнаест позиција у два круга, укључујући престизање Алекса Маркеса у последњој кривини последњег круга. У Брну, Бањаја је завршио трећи и изгубио вођство у шампионату од Оливеире, али је брзо вратио шампионско вођство у Аустрији, победивши у 5. трци у сезони. Бањаја је победио у својој шестој трци у сезони у Мизану са пол позиције. Освојио је 5. узастопни подијум на Бурираму, победивши у трци са својим тимским колегом Луком Маринијем на другом месту. Освојио је своју 8. победу у сезони у Мотегију након што је Фабио Квартараро, који је првобитно победио у трци, дисквалификован због ниског притиска у гумама. Након што је завршио на трећем месту у Сепангу, крунисан је као Мото2 светски шампион са својим 12. подијумом у сезони, а његов саиграч Лука Марини је такође освојио своју прву Мото2 победу у историји, његов 5. подијум у сезони.[10]
Бањаја је завршио сваку Мото2 трку у којој је учествовао, укупно 36. Постигао је бодове у 34 од њих и имао је низ од 30 тркачких поена, почевши од Барселоне 2017. године. Низ је прекинут када се повукао са своје прве МотоГП трке у Лосаилу.
МотоГП шампионат
[уреди | уреди извор]Прамак Рејсинг (енгл. Pramac Racing) (2019–2020)
[уреди | уреди извор]2019
[уреди | уреди извор]После две сезоне у шампионату Мото2 категорије, Бањаја добија понуду да учествује на МотоГП Светском првенству 2019. са Прамак Дукатијем.[11] Прамак му је понудио место у МотоГП-у 2018. године, након његове сјајне почетничке сезоне 2017. године, где је заузео четири подијума и завршио на 5. месту у шампионату иза Франка Морбиделија, Томаса Лутија, Мигела Оливеире и Алекса Маркеза, али је Бањаја одлучио да остане, уз прилику да освоји шампионску титулу. Заменио је колегу, италијанског возача Данила Петрућија, који је отишао у фабрички Дукати тим, заменивши троструког светског шампиона МотоГП-а Хорхеа Лоренца, који је заузео место које је у Репсол Хонда тиму оставио Дани Педроса након што је одлучио да се повуче после 13 сезона у МотоГП-у, постајући званични тест возач за КТМ.
Након што није успео да постигне бодове у Катару, где се повукао из трке због оштећења предњег крила, Бањаја је узео прва два бода на МотоГП Светском првенству са 14. местом у Аргентини, отпочевши трку са 17. места на табели. Бањаја је завршио на 9. месту у Остину добијајући позиције након што су Марк Маркез и Кал Крачлов испали из трке у одвојеним падовима, а и Маверик Вињалес и Жоан Мир су кажњени казнама вожње кроз пенале због превременог старта. Пре четврте трке у Херезу, Бањаја је имао три узастопна места на подијуму, почевши од Мото3 сезоне 2016.године Квалификовао се као 10. на табели, али је пао у шестом кругу, борећи се са Полом Еспаргаром. У Ле Ману где је Бањаја победио на Мото2 трци 2018. године, пао је у шестом кругу након инцидента са Мавериком Виналесом. У следећој трци у Муђелу, Великој награди у његовој држави, Бањаја је имао солидан старт за викенд. Био је на првом месту на другом тренингу, на путу да се квалификује као 8. на табели. Међутим, пао је у последњој кривини у 11. кругу док је био на 7. месту. То је био први пут у Бањајиној каријери да није успео да заврши три трке заредом, све са падовима. У Аустрији, Бањаја је имао свој најбољи тркачки викенд од када је био у Мото2, како у смислу квалификација, напредовања у К2 и старта са 5. позицијом на табели, тако и по темпу трке, успевши да пређе кроз циљ на 7. месту. На Филип Ајленду, Бањаја је завршио трку на 4. месту, што је његов најбољи резултат у сезони, пропустивши подијум за само 0,055 секунди свом саиграчу из Дукатија Џеку Милеру. Бањаја је своју почетничку сезону завршио у премијерној класи са 54 бода, чиме је постао 15. на табели шампионата. Пропустио је финалну трку у Валенсији због повреде.
2020
[уреди | уреди извор]За сезону 2020. године, Бањаја је добио ГП20 мотоцикл, као и његов тимски колега, Џек Милер. Међутим, у сезони која је била у великој мери погођена тркама које су стално одлагане или отказиване због текуће пандемије КОВИД-19, прва трка у МотоГП-у није одржана до 19. јула у Херезу, а прва заказана трка у Лосаилу је отказана за крељевску класу. Упркос томе, Бањаја је имао одличан први викенд, квалификовавши се као 4. на табели и на крају завршивши трку на 7. позицији. У следећој трци, одржаној у Херезу, Бањаја је био још бољи у односу на претходну трку, квалификовавши се у првом реду на 3. месту. Нажалост, у 19. кругу, са преосталих 6 кругова, добро стојећи на свом 2. месту и на свом путу до првог подијума, морао је да се повуче због отказа мотора. Следећег тркачког викенда у Брну, Бањаја је пао током ФП1, поломивши ногу, и због тога је пропустио остатак викенда и две наредне трке, а заменио га је Микеле Пиро. Вратио се на своју домаћу трку у Мизану, где је узео свој први подијум у својој МотоГП каријери, са другим местом иза Франка Морбиделија, колеге члана ВР46 Академије.[12]Међутим, он је помало попустио након свог првог подијума, постигао је само 8 поена у последњих шест трка, да би на крају сезону завршио на 16. месту, са 47 бодова.
Дукати Леново Тим (енгл. Ducati Lenovo Team) (2021– )
[уреди | уреди извор]2021
[уреди | уреди извор]
Године 2021. Бањаја је прешао у фабрички тим Дукатија, заједно са бившим колегом Џеком Милером. Добро је започео сезону, квалификовавши се за пол позицију испред саиграча Милера и фабричких возача Јамахе Фабија Квартарара и Маверика Виналеса, на отварању сезоне у Лосаилу. Ово је означило његову прву МотоГП пол позицију у каријери, а касније ће трку завршити на 3. месту. У другој трци у Катару Бањаја је завршио на 6. месту. У Портимаоу, Бањаја је у почетку заузео пол позицију током квалификација, међутим његово време у кругу је одбијено због судара са Мигелом Оливеиром и жуте заставе, што је значило да је Бањаја почео трку са 11. места. Током трке Бањаја је успео да заврши на 2. месту иза Фабија Квартарара након што су Џек Милер, Алекс Ринс и Жоан Зарко испали. Он је такође завршио на другом месту следећег тркачког викенда у Херезу, освојивши три подијума из четири трке. Средином сезоне постигао је редовне бодове, пре него што је освојио још једно 2. место у Аустрији. Бањаја је однео своју прву победу у краљевској класи у Арагону, где је поставио рекорд свих времена у квалификацијама,[13] и водио целу трку почевши од старта, успешно одбранивши седам претицања Марка Маркеза током завршних фаза трке.[14] Бањаја је успео да понови ово достигнуће следећег викенда у Риминију; оборио је рекорд круга да би освојио пол позицију и водио целу трку да однесе своју другу победу у каријери у МотоГП-у.[15] Бањаја је обезбедио трећу узастопну пол позицију у Остину и завршио трку као трећи, смањивши вођство Фабија Квартарара у шампионату на 52 бода, уз три преостале трке. У Мисану, Бањаја је наставио свој невероватан низ, заузимајући пол позицију, постављајући најбржи круг трке, пре него што је пао из вођства на 5 кругова до краја, обезбеђујући титулу Фабију Квартарару. Ово, међутим, не би спречило Бањају, јер је обезбедио пету узастопну пол позицију у Портимау, нешто што је учињено само у премијер класи након промене правила за 1000 кубика од стране Марка Маркеза 2014. и Фабија Квартарара раније ове сезоне.[16] Победио је на трци у Портимау, као и на завршној трци у сезони у Валенсији, завршио је као други у шампионату, са 252 бода, 26 бодова заостатка за светским шампионом Фабиом Квартараром.
Стаститика каријере
[уреди | уреди извор]ЦЕВ Буклер Мото3 шампионат (енгл. CEV Buckler Moto3 Championship)
[уреди | уреди извор]Трке по годинама
[уреди | уреди извор]| Година | Мотоцикл | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | Позиција | Поени |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2012 | Хонда | ЈЕР 8 |
НАВ 2 |
AРА Ret |
КАТ 1 |
АЛБ1 Ret |
AЛБ2 2 |
ВАЛ Ret |
3 | 73 |
Велика награда мото трке
[уреди | уреди извор]По сезонама
[уреди | уреди извор]| Сезона | Класа | Мотоцикл | Тим | Трка | Победе | Подијум | Пол | ФЛап | Поени | Позиција | Шампионат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013 | Moto3 | FTR Honda | San Carlo Team Italia | 17 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | NC | – |
| 2014 | Moto3 | KTM | Sky Racing Team VR46 | 16 | 0 | 0 | 0 | 1 | 50 | 16 | – |
| 2015 | Moto3 | Mahindra | MAPFRE Team MAHINDRA Moto3 | 18 | 0 | 1 | 0 | 1 | 76 | 14 | – |
| 2016 | Moto3 | Mahindra | Pull & Bear Aspar Mahindra Team | 18 | 2 | 6 | 1 | 0 | 145 | 4 | – |
| 2017 | Moto2 | Kalex | Sky Racing Team VR46 | 18 | 0 | 4 | 0 | 0 | 174 | 5 | – |
| 2018 | Moto2 | Kalex | Sky Racing Team VR46 | 18 | 8 | 12 | 6 | 3 | 306 | 1 | 1 |
| 2019 | MotoGP | Ducati | Pramac Racing | 18 | 0 | 0 | 0 | 0 | 54 | 15 | – |
| 2020 | MotoGP | Ducati | Pramac Racing | 11 | 0 | 1 | 0 | 2 | 47 | 15 | – |
| 2021 | MotoGP | Ducati | Ducati Lenovo Team | 18 | 4 | 9 | 6 | 4 | 252 | 2 | – |
| 2022 | MotoGP | Ducati | Ducati Lenovo Team | 7 | 1 | 1 | 2 | 2 | 56* | 7 | – |
| Укупно | 159 | 15 | 34 | 15 | 13 | 1160 | 1 | ||||
По класама
[уреди | уреди извор]| Класа | Сезона | 1.ГП | 1. Позиција | 1.Победа | Трка | Победа | Подијум | Пол | ФЛап | Поени | Шампионат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Moto3 | 2013–2016 | 2013 Катар | 2015 Француска | 2016 Холандија | 69 | 2 | 7 | 1 | 2 | 271 | 0 |
| Moto2 | 2017–2018 | 2017 Катар | 2017 Шпанија | 2018 Катар | 36 | 8 | 16 | 6 | 3 | 480 | 1 |
| MotoGP | 2019– | 2019 Катар | 2020 Сан Марино | 2021 Aрагон | 54 | 5 | 11 | 8 | 8 | 409 | 0 |
| Укупно | 2013– | 159 | 15 | 34 | 15 | 13 | 1160 | 1 | |||
По години
[уреди | уреди извор]| Година | Класа | Мотоцикл | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | Позиција | Поени |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013 | Moto3 | ФТРХонда | KAT 23 |
AME 22 |
ШПА 26 |
ФРА 20 |
ИТА 24 |
КАТ 17 |
НЕД 26 |
ГЕР 30 |
ИНД Ret |
ЧЕШ 28 |
ГБР Ret |
РСМ Ret |
АРА 17 |
МАЛ 16 |
AУС Ret |
JПН 20 |
ВАЛ Ret |
NC | 0 | ||||
| 2014 | Moto3 | KTM | КАТ 10 |
AME 7 |
AРГ Ret |
ШПА 8 |
ФРА 4 |
ИТА Ret |
КАТ 10 |
НЕД DNS |
ГЕР DNS |
ИНД Ret |
ЧЕШ 17 |
ГБР 21 |
РСМ Ret |
АРА 24 |
JПН 13 |
AУС 11 |
MАЛ Ret |
ВАЛ 16 |
16 | 50 | |||
| 2015 | Moto3 | Махиндра | КАТ 9 |
AME Ret |
AРГ 11 |
ШПА 7 |
ФРА 3 |
ИТА 4 |
КАТ 20 |
НЕД 11 |
ГЕР Ret |
ИНД Ret |
ЧЕШ 12 |
ГБР Ret |
РСМ 8 |
AРА 11 |
JПН 15 |
AУС Ret |
MАЛ 17 |
ВАЛ 13 |
14 | 76 | |||
| 2016 | Moto3 | Махиндра | КАТ 3 |
АРГ 23 |
AME 14 |
ШПА 3 |
ФРА 12 |
ИТА 3 |
КАТ Ret |
НЕД 1 |
ГЕР 10 |
AУТ 11 |
ЧЕШ Ret |
ГБР 2 |
РСМ 21 |
AРА 16 |
JПН 6 |
AУС Ret |
MАЛ 1 |
ВАЛ Ret |
4 | 145 | |||
| 2017 | Moto2 | Калекс | КАТ 12 |
AРГ 7 |
AME 16 |
ШПА 2 |
ФРА 2 |
ИТА 22 |
КАТ 13 |
НЕД 10 |
ГЕР 3 |
ЧЕШ 7 |
AУТ 4 |
ГБР 5 |
РСМ 3 |
AРА 10 |
JПН 4 |
AУС 12 |
MАЛ 5 |
ВАЛ 4 |
5 | 174 | |||
| 2018 | Moto2 | Kaлекс | КАТ 1 |
АРГ 9 |
AME 1 |
ШПА 3 |
ФРА 1 |
ИТА 4 |
КАТ 8 |
НЕД 1 |
ГЕР 12 |
ЧЕШ 3 |
AУТ 1 |
ГБР C |
РСМ 1 |
AРА 2 |
ТХА 1 |
JПН 1 |
AУС 12 |
МАЛ 3 |
ВАЛ 14 |
1 | 306 | ||
| 2019 | MotoGP | Дукати | КАТ Ret |
AРГ 14 |
AME 9 |
ШПА Ret |
ФРА Ret |
ИТА Ret |
КАТ Ret |
НЕД 14 |
ГЕР 17 |
ЧЕШ 12 |
AУТ 7 |
ГБР 11 |
РСМ Ret |
AРА 16 |
TХА 11 |
JПН 13 |
AУС 4 |
MAЛ 12 |
ВАЛ DNS |
15 | 54 | ||
| 2020 | MotoGP | Дукати | ШПА 7 |
АНК Ret |
ЧЕШ DNS |
AУT | SТИ | РСМ 2 |
EМИ Ret |
КАТ 6 |
ФРА 13 |
AРА Ret |
TЕР Ret |
EУР Ret |
ВАЛ 11 |
ПОР Ret |
16 | 47 | |||||||
| 2021 | MotoGP | Дукати | КАТ 3 |
ДОХ 6 |
ПОР 2 |
ШПА 2 |
ФРА 4 |
ИТА Ret |
КАТ 7 |
ГЕР 5 |
НЕД 6 |
СТИ 11 |
AУТ 2 |
ГБР14 | AРА 1 |
РСМ 1 |
AME 3 |
EМИ Ret |
AЛР 1 |
ВАЛ 1 |
2 | 252 | |||
| 2022 | MotoGP | Дукати | КАТ Ret |
ИНА 15 |
AРГ 5 |
AME 5 |
ПОР 8 |
ШПА 1 |
ФРА Ret |
ИТА | КАТ | ГЕР | ХОЛ | ФИН | ГБР | AУТ | РСМ | AРА | JПН | TХА | AУС | MАЛ | ВАЛ | 7* | 56* |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Francesco Bagnaia | Ducati Lenovo Team MotoGP”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Sports, Dorna. „Francesco Bagnaia: 2018 Moto2™ World Champion”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Morbidelli, Bagnaia hail Rossi impact after landmark VR46 day”. Crash (на језику: енглески). 2020-09-13. Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Francesco Bagnaia | Ducati Lenovo Team MotoGP”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „FIM JuniorGP™”. www.fimjuniorgp.com. Приступљено 2022-05-15.
- ^ https://plus.google.com/+gpone. „GPone.com”. GPone.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Sports, Dorna. „Bagnaia reunited with his race-winning Moto3™ machine”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Sports, Dorna. „Bagnaia reunited with his race-winning Moto3™ machine”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Bagnaia wins chaotic and controversial Malaysian Moto3 race – GPxtra” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Sports, Dorna. „Francesco Bagnaia: 2018 Moto2™ World Champion”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Sports, Dorna. „Bagnaia confirmed in MotoGP™ in 2019 and 2020”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Morbidelli, Bagnaia hail Rossi impact after landmark VR46 day”. Crash (на језику: енглески). 2020-09-13. Приступљено 2022-05-15.
- ^ „MotoGP Aragon: Francesco Bagnaia holds off Marc Marquez to take maiden win”. www.motorcyclenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Bagnaia wins Aragon Grand Prix”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Pecco Bagnaia storms to win in the Grand Prix of San Marino and the Riviera di Rimini to secure his second consecutive victory in MotoGP. Miller finishes fifth and Pirro eleventh”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Algarve MotoGP: Bagnaia sets new lap record for fifth straight pole”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Франческо Бањаја на Фејсбуку
Франческо Бањаја на Инстаграму
Франческо Бањаја на Твитеру