Корисник:Jovana A. Todorovic/песак
| корејски језик | |
|---|---|
| 한국어, 조선말 韓國語, 朝鮮말 | |
 | |
| Говори се у | Северна Кореја, Јужна Кореја, Кина |
| Регион | Корејско полуострво |
Број говорника | 77 милона[1] (2010) |
алтајски
| |
| хангул | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Северна Кореја Јужна Кореја Кина (Јанбјан и Чангбаи |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | Јужна Кореја: Национални институт корејског језика 국립국어원/ 國立國語院 Северна Кореја: Јежички истраживачки институт друштвених наука 사회과학원 어학연구소 |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | ko |
| ISO 639-2 | kor |
| ISO 639-3 | Разно:kor – модерни корејски језикokm – средњи корејски језикoko – старокорејски језик |
 | |
 Мањински језик | |
Фонологија корејског језика представља дескрипцију фонетике и фонологије савременог корејског језика базираног на дијалекту у Сеулу, са напоменама уколико се говори о другом дијалекту.
Морфофонеме су написане унутар вертикалних линија (| |), фонеме између косих црта (/ /) и алофони унутар угластих заграда ([ ]).
Консонанти
[уреди | уреди извор]Корејски језик има 19 консонаната.[2]
За све плозиве и африкате постоји троструки контраст између безвучних сегмената који су подељени на опуштене, напете и аспироване.
- За опуштене сегменте, или понекад “lax” или “lenis”, се сматра да представљају основне или неозначене сегменте међу опструентима у корејском језику. Опуштени сегменти се такође разликују од напетих и аспированих према променама квалитета самогласника где се запажа нешто нижа висина тона код пратећег вокала.[3]
- Напети сегменти, такође звани и “fortis” или глотализовани, немају прецизну дескрипцију и предмет су значајних фонетских истраживања. У корејском алфабету као и у различитим романизацијама корејског језика представљени су као дупли основни гласови: ㅃ pp, ㄸ tt, ㅉ jj, ㄲ kk. [4]
- Аспировани сегменти сe одликују према аспирацији тј. налету ваздуха који прати закашњење звучности гласа.
| Билабијални | Алвеоларни | Алвеоларно-палатални/Палатални | Веларни | Глотални | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Назали | m ㅁ | n ㄴ | ŋ ㅇ | |||
| Плозиви и | опуштени | p ㅂ | t ㄷ | tɕ, ts ㅈ | k ㄱ | |
| напети | p͈ ㅃ | t͈ ㄸ | t͈ɕ, t͈s ㅉ | k͈ ㄲ | ||
| аспировани | pʰ ㅍ | tʰ ㅌ | tɕʰ, tsʰ ㅊ | kʰ ㅋ | ||
| Фрикативи | опуштени/аспировани | s ㅅ | h ㅎ | |||
| напети | s͈ ㅆ | |||||
| Ликвиди | l~ɾ ㄹ | |||||
| Апроксиманти | w | j | ɰ | |||
| IPA | Примери | ||
|---|---|---|---|
| /p/ | 불 bul | [pul] | ,,ватра" или ,,светло" |
| /p͈/ | 뿔 ppul | [p͈ul] | ,,рог" |
| /pʰ/ | 풀 pul | [pʰul] | ,,трава" или ,,лепак" |
| /m/ | 물 mul | [m͊ul] | ,,вода" или ,,течност" |
| /t/ | 달 dal | [tal] | ,,Месец" или ,,месец" |
| /t͈/ | 딸 ttal | [t͈al] | ,,ћерка" |
| /tʰ/ | 탈 tal | [tʰal] | ,,маска" или ,,невоља" |
| /n/ | 날 nal | [n͊al] | ,,дан" или ,,оштрица" |
| /tɕ/ | 자다 jada | [tɕada] | ,,спавати" |
| /t͈ɕ/ | 짜다 jjada | [t͈ɕada] | ,,стискати" или ,,слано" |
| /tɕʰ/ | 차다 chada | [tɕʰada] | ,,ударити" или ,,хладно" |
| /k/ | 기 gi | [ki] | ,,енергија" |
| /k͈/ | 끼 kki | [k͈i] | ,,таленат" или ,,јело" |
| /kʰ/ | 키 ki | [kʰi] | ,,висина" |
| /ŋ/ | 방 bang | [paŋ] | ,,соба" |
| /s/ | 살 sal | [sal] | ,,месо" |
| /s͈/ | 쌀 ssal | [s͈al] | ,,некуван пиринач" |
| /ɾ/ | 바람 baram | [paɾam] | ,,ветар" или ,,жеља" |
| /l/ | 발 bal | [pal] | ,,стопало" |
| /h/ | 하다 hada | [hada] | ,,радити" |
Напомене
[уреди | уреди извор]- 1.^ ㅈ, ㅊ, ㅉ се изговарају као [tɕ, tɕʰ, t͈ɕ] у Сеулу (Јужна Кореја), а у Пјонгјангу (Северна Кореја) као [ts, tsʰ, t͈s].[5] Слично томе, гласови /s, s͈/ постају палатализовани [ɕ, ɕ͈] испред /i, j/ код сеулског дијалекта, док код пјонгјангског остају исти.
- 2.^ /m, n/ на почетку речи губе своју назалност. /ŋ/ и /l/ се не могу наћи на почетку речи у изворним корејским речима[6].
- 3.^ /p, t, tɕ, k/ су звучни [b, d, dʑ, ɡ] када се налазе између звучних гласова, а било где другде остају безвучни. Код млађих генерација /p, t, tɕ, k/ на почетку речи могу звучати аспировано као /pʰ, tʰ, tɕʰ, kʰ/, главна разлика је што вокал који прати основни консонант има нижу висину тона[7][8]. /pʰ, tʰ, tɕʰ, kʰ/ су снажно аспировани. Код неких говорника африкате /tɕ͈, tɕʰ, tɕ/ се могу изговарати као алвеолари посебно испред задњих вокала.
- 4.^ IPA дијакритички знак ⟨◌͈⟩ се користи за означавање напетих консонаната /p͈/, /t͈/, /k͈/, /t͈ɕ/, /s͈/.[а] Овај дијакритик у Проширењима IPA се званично користи за описивање снажне артикулације, али се у литератури такође користи и за фокализован глас. Консонанти у корејском језику имају елементе укоченог гласа, али још увек није познато колико је та одлика специфична за фокализоване консонанте. Производе се са делимично суженим глотисом и додатним субглоталним притиском поред напетог вокалног тракта, спуштеног гркљана или других раширења ларинкса. Алтернативна анализа говори о томе да група напетих консонаната представља регуларне, безвучне, неаспироване консонанте: “lax” гласови су звучни консонанти који губе своју звучност на почетку речи и главна одлика која дели иницијалне "lax" и напете консонанте је то што иницијални "lax" гласови узрокују пратећи вокал да добије нижи ка вишем ниво тона.[9] Та одлика је повезана са звучним консонантима у многим азијским језицима, док се за напете (такође и аспироване) консонанте везује равномерни високи тон.
- 5.^ Анализа гласа /s/, фонолошки основног или аспированог гласа, је извор полемике у литератури. [10] Карактеристике овог гласа су најближе аспированим опструентима јер углавном не подлеже утицају интервокалне звучности у средини речи.[3] Иницијално поседује умерену аспирацију, али не и аспирацију у средини речи.[3]
- 6.^ Између вокала /h/ може постати звучно [ɦ] или се губи.
- 7.^ /l/ је алвеоларни “flap” [ɾ] када се нађе између вокала или између вокала и /h/; /l/ се изговара као [ɭ] на крају речи, пре било ког консонанта осим /h/ или поред још једног /l/. Постоји слободна варијација на почетку речи где ова фонема постаје [n] испред већине вокала, када се нађе испред /i, j/ губи се, а у енглеским позајмљеницама често се изговара као [ɾ].
- 8.^ Када се изговара као алвеоларни “flap”* [ɾ], ㄹ може бити алофоничан са [d], што се углавном не дешава другде.
Позициони алофони
[уреди | уреди извор]Консонанти у корејском језику имају три главне позиције алофона: иницијалну, медијалну (звучну) и финалну. Иницијална форма се може наћи на почетку фонолошких речи. Медијална форма се налази у звучним окружењима , интервокално и после звучних консонаната као што су n или l. Финална форма се може наћи на крају фонолошке речи или испред опструената као што су t или k. Назални консонанти (m, n, ng) немају специфичне позиционе алофоне поред губљења назалности на почетку речи, ng се не може наћи на тој позицији.
| Фонеме | ㄱ g |
ㅋ k |
ㄲ kk |
ㅇ ng |
ㄷ d |
ㅌ t |
ㅅ s |
ㅆ ss |
ㅈ j |
ㅊ ch |
ㄸ tt |
ㅉ jj |
ㄴ n |
ㄹ r |
ㅂ b |
ㅍ p |
ㅃ pp |
ㅁ m |
ㅎ h |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Иницијални
алофон |
k~kʰ | kʰ | k͈ | n/a | t~tʰ | tʰ | s | s͈ | tɕ~tɕʰ | tɕʰ | t͈ | t͈ɕ | n~n͊ | ɾ, n~n͊ | p~pʰ | pʰː | p͈ | m~m͊ | h |
| Медијални
алофон |
ɡ | ŋ | d | s~z | dʑ | n | ɾ | b | m | h~ɦ~n/a | |||||||||
| Финални
алофон |
k̚ | t̚ | n/a | l | p̚ | n/a | n/a | ||||||||||||
Сви опструенти (плозиви, африкате, фрикативи) постају нечујни тј. нереализовани на крају речи. Сви коронални консонанти постају [t̚], лабијали постају [p̚] и велари [k̚].[б] На финалној позицији ㄹ r је латерал [l] или [ɭ].
ㅎ h се не може наћи на финалној позицији [в] , али се јавља на крају слогова који нису завршни и на тој позицији утиче на консонант који следи. Интервокално реализује се као звучно [ɦ]; после звучног консонанта постаје или звучно [ɦ] или је нечујан глас.ㅇ ng се не појављује иницијално из разлога што глас ㅇсе различито изговара на почетку и на крају речи. Када је настао корејски алфабет правила се разлика између ㆁ- са тачком изнад знака и ㅇ - без тачке. У савременом корејском језику и у Јужној и у Северној Кореји ови знаци су спојени и пишу се као ㅇ.
Код изворних корејских речи, ㄹ r се не појављује иницијално за разлику од позајмљених речи из кинеског језика (Сино-корејски вокабулар). У дијалекту Јужне Кореје, ㄹ r је нечујно на иницијалној позицији испред /i/ и /j/, изговара се као [n] испред осталих вокала, изговара се као [ɾ] само у сложеним речима после вокала. Ово правило иницијалног r се назива ,,иницијални закон“ или на корејском dueum beopchik (두음법칙). Иницијално r се званично изговара као [ɾ] у Северној Кореји. У обе државе иницијално r у речима страног порекла осим речи из кинеског језика r се изговара као [ɾ].
- ,,рад“ (勞動) - Северна Кореја: rodong (로동), Јужна Кореја: nodong (노동)
- ,,историја“ (歷史) - Северна Кореја: ryŏksa (력사), Јужна Кореја: yeoksa (역사)
Ово правило важи и за глас ㄴ n у многим изворним речима и свим сино-корејским речима, које се такође губи када је на почетку речи испред /i/ и /j/ u јужнокорејском, док севернокорејски језик задржава фонему [n].
- ,,жена“ (女子) - Северна Кореја: nyŏja (녀자), Јужна Кореја: yeoja (여자)
Самогласници
[уреди | уреди извор]
Корејски језик има 8 самогласника и различите дужине међу вокалима. Дуги вокали се изговарају периферније од кратких вокала. Додатна два вокала, заобљени средњи вокал предњег реда ([ø] ㅚ) и заобљени затворени вокал предњег реда ([y] ㅟ)[11] још увек се могу чути у изговору старијих говорника, али су већином замењени дифтонзима [we] и [ɥi][12]. Анкета из 2003. године је дала резултате да од 350 испитаника 90% је изговарало вокал ㅟ као [ɥi]. Подаци из 2012. године показују да је дужина вокала постала потпуно неутрализована у корејском језику, осим код веома малог броја старијих говорника сеулског дијалекта[13] код којих се дистинктивна разлика у дужини вокала задржава само у првом слогу речи.[14]
Дистинкција између /e/ и /ɛ/ се изгубила у јужнокорејским, али је присутан у севернокорејским дијалектима[15]. За говорнике који не праве разлику између ова два гласа, глас [e̞] је доминантна форма. Већина говорника који још увек контрасно користе дужину самогласника, дугачко /ʌː/ је заправо [ɘː].[16] У сеулском дијалекту /o/ се изговара са вишим тоном него /ʌ/, док у пјонгјангском /o/ има нижи тон него /ʌ/. У северноисточном корејском тонском дијалекту ова два гласа су веома слична и главни контраст између њих се види код другог форманта. Код сеулског дијалекта /o/ је подигнут ка /u/, док је /ɯ/ се удаљава ка предњем реду од гласа /u/ код млађих говорника[15].
Средњи корејски је имао и вокал означен са ᆞ, познат као arae-a (,,ниско а“). Овај вокал се временом спојио са вокалом [a] у свим језичким варијатетима корејског, осим у месту Чеџу где се вокал изговара као [ɒ].
| IPA | Хангул | Примери | ||
|---|---|---|---|---|
| /i/ | ㅣ | 시장 sijang | [ɕi.dʑɐŋ] | ,,глад" |
| /iː/ | 시장 sijang | [ɕiː.dʑɐŋ] | ,,пијаца" | |
| /e/ | ㅔ | 베개 begae | [pe̞.ɡɛ̝] | ,,јастук" |
| /eː/ | 베다 beda | [peː.dɐ] | ,,сећи" | |
| /ɛ/ | ㅐ | 태양 taeyang | [tʰɛ̝.jɐŋ] | ,,Сунце" |
| /ɛː/ | 태도 taedo | [tʰɛː.do] | ,,став" | |
| /a/ | ㅏ | 말 mal | [mɐl] | ,,коњ" |
| /aː/ | 말 mal | [mɐːl] | ,,реч, језик" | |
| /o/ | ㅗ | 보리 bori | [po̞.ɾi] | ,,јечам" |
| /oː/ | 보수 bosu | [poː.su̞] | ,,зарада" | |
| /u/ | ㅜ | 구리 guri | [ku.ɾi] | ,,бакар" |
| /uː/ | 수박 subak | [suː.bäk̚] | ,,лубеница" | |
| /ʌ/ | ㅓ | 벌 beol | [pʌl] | ,,казна" |
| /ʌː/ | 벌 beol | [pɘːl] | ,,пчела" | |
| /ɯ/ | ㅡ | 어른 eoreun | [ɘː.ɾɯn] | ,,старији људи" |
| /ɯː/ | 음식 eumsik | [ɯːm.ɕik̚] | ,,храна" | |
| /ø/ [we] | ㅚ | 교회 gyohoe | [ˈkʲoːɦø̞] ~ [kʲoː.βʷe̞] | ,,црква" |
| /øː/ [weː] | 외투 oetu | [ø̞ː.tʰu] ~ [we̞ː.tʰu] | ,,кабаница" | |
| /y/ [ɥi] | ㅟ | 쥐 jwi | [t͡ɕy] ~ [t͡ɕʷi] | ,,миш" |
| /yː/ [ɥiː] | 귀신 gwisin | [ˈkyːɕin] ~ [ˈkʷiːɕin] | ,,дух" | |
Дифтонзи и полувокали
[уреди | уреди извор]Полувокали као што су /j/ и /w/ понекад се сматрају да представљају део растућих дифтонга пре него да чине одвојене фонеме консонаната из разлога што могу следити сугласнике на почетку речи, што није одлика других консонаната, а такође и због ортографије корејског алфабета који их транскрибује као вокале.
| IPA | Хангул | Примери | ||
|---|---|---|---|---|
| /je/ | ㅖ | 예산 yesan | [je̞ː.sɐn] | ,,буџет" |
| /jɛ/ | ㅒ | 얘기 yaegi | [jɛ̝ː.ɡi] | ,,прича" |
| /ja/ [jɐ] | ㅑ | 야구 yagu | [jɐː.ɡu] | ,,бејзбол" |
| /jo/ | ㅛ | 교사 gyosa | [kʲoː.sa] | ,,учитељ" |
| /ju/ | ㅠ | 유리 yuri | [ju.ɾi] | ,,стакло" |
| /jʌ/ | ㅕ | 여기 yeogi | [jʌ.ɡi] | ,,овде" |
| /wi ~ y/ [ɥi] | ㅟ | 뒤 dwi | [tʷi] | ,,позади" |
| /we/ | ㅞ | 궤 gwe | [kʷe̞] | ,,ковчег" или ,,кутија" |
| /wɛ/ | ㅙ | 왜 wae | [wɛ̝] | ,,зашто" |
| /wa/ [wɐ] | ㅘ | 과일 gwail | [kʷɐː.il] | ,,воће" |
| /wʌ/ | ㅝ | 뭐 mwo | [mʷəː] | ,,шта" |
| /ɰi/ [ɰi ~ i] | ㅢ | 의사 uisa | [ɰi.sɐ] | ,,доктор" |
У тренутном изговору /ɰi/ се спаја са /i/ после консонанта. Неке анализе третирају /ɯ/ као централни вокал па самим тим и слагање /ɰi/ има централни вокал као ,,onset" , који се прецизније транскрибује као [ȷ̈i] или [ɨ̯i].[11]
Модерни корејски језик не поседује опадајуће дифтонге, слагање као што је /a.i/ се сматра да представља два посебна вокала који се налазе у суседним слоговима између којих не стоји консонант (хиатус).
Средњи корејски је имао сет дифтонга који су се завршавали на /j/, који су касније постали регуларни вокали предњег реда у Раном модерном корејском језику (/aj/ > /ɛ/, /əj/ [ej] > /e/, /oj/ > /ø/, /uj/ > /y/, /ɯj/ > /ɰi ~ i/).[11] Ово је разлог због којег слова корејског алфабета ㅐ, ㅔ, ㅚ и други, данас су представљени како вокали задњег реда плус глас i.
Фонотактика
[уреди | уреди извор]Максимална структура слога у корејском језику је КПВК (Консонант, Полувокал /j, w, ɰ/, Вокал, Консонант). Било који консонант осим /ŋ/ се може појавити на почетку речи, али само /p, t, k, m, n, ŋ, l/ могу бити на крају речи. Низ од два консонанта се може појавити између вокала. Међутим, морфеме се могу завршавати и са слагањем од два консонанта, која се оба изражавају само уколико их прати вокал. Уколико морфема нема суфикс један консонант се не изражава; уколико је један од консонаната /h/ који се не може наћи на финалној позицији то ће бити консонант који се губи. У другом случају консонант који се губи биће коронални консонант (понекад је изузетак /lb/), али ако су на финалној позицији два коронална консонанта изгубиће се онај који је безвучан /s, tʰ, tɕ/, док /n/ или /l/ остају на финалној позицији. /lb/ ће или постати [l] ( 짧다 [͡tɕ͈alt͈a] ,,низак"[17]) или [p̚] (밟다 [paːp̚t͈a] ,,нагазити"[18]); реч 여덟 [jʌdʌl] ,,осам"се увек изговара 여덜 чак и ако је праћена речцом која где се вокал налази иницијално.[19] Ни једна групација консонаната на финалној позицији не постаје [t̚].
Низ ㄳ
gsㄺ
lgㄵ
njㄶ
nhㄽ
lsㄾ
ltㅀ
lhㄼ
lbㅄ
bsㄿ
lpㄻ
lmМедијални алофон [k̚s͈] [lɡ] [ndʑ] [n(ɦ)] [ls͈] [ltʰ] [l(ɦ)] [lb] [p̚s͈] [lpʰ] [lm] Финални алофон [k̚] [n] [l] [p̚] [m]
Када овакву групацију прати сугласник дешава се иста редукција, али траг изгубљеног сугласника може утицати на следећи сугласник. Ефекат је исти као за групацију између вокала: изгубљени опструент ће својим утицајем променити трећи консонант који ће постати напет или fortis, ако је у питању плозив под утицајем изгубљеног |h| ће постати аспирован. Већина замисливих комбинација се заправо не појављује; [г] неки од примера су |lh-tɕ| = [ltɕʰ], |nh-t| = [ntʰ], |nh-s| = [ns͈], |ltʰ-t| = [lt͈], |ps-k| = [p̚k͈], |ps-tɕ| = [p̚t͈ɕ]; also |ps-n| = [mn], /s/ нема утицај на пратеће /n/ и |ks-h| = [kʰ] где се /s/ губи.
Када су други и трећи консонант опструенти који имају исто место артикулације они се спајају и постају напети или аспировани и у зависности од речи |l| које им предходи се можда неће изгубити: |lk-k| is [lk͈].
|l| које се изгубило нема ефекта на друге консонанте: |lk-t| = [k̚t͈], |lk-tɕ| = [k̚t͈ɕ], |lk-s| = [k̚s͈], |lk-n| = [ŋn], |lm-t| = [md], |lp-k| = [p̚k͈], |lp-t| = [p̚t͈], |lp-tɕ| = [p̚t͈ɕ], |lpʰ-t| = [p̚t͈], |lpʰ-tɕ| = [p̚t͈ɕ], |lp-n| = [mn].
Код вокала комбинације /*jø, *jy, *jɯ, *ji; *wø, *wy, *wo, *wɯ, *wu/ се не појављују и немогуће их је написати користећи стандардни корејски алфабет.[д] Полувокал [ɰ] се појављује само код дифтонга /ɰi/ и склон је губљењу када се нађе после консонанта.
Старији дифтонзи који су постојали у прошлости више не постоје као такви у савременом језику, историјски дифтонзи /*aj, *ʌj, *uj, *oj, *ɯj/ су постали савремени /ɛ/, /e/, /y ~ ɥi/, /ø ~ we/, /ɰi/.[11]
Хармонија самогласника
[уреди | уреди извор]| Позитивни, ,,лаки" или ,,јанг" вокали | ㅏ a | ㅑ ya | ㅗ o | ㅘ wa | ㅛ yo | (ㆍ ə) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| ㅐ ae | ㅒ yae | ㅚ oe | ㅙ wae | (ㆉ yoe) | (ㆎ əi) | |
| Негативни, ,,груби" или ,,јин" вокали | ㅓ eo | ㅕ yeo | ㅜ u | ㅝ wo | ㅠ yu | ㅡ eu |
| ㅔ e | ㅖ ye | ㅟ wi | ㅞ we | (ㆌ ywi) | ㅢ ui | |
| Неутрални или централни вокали | ㅣ i | |||||
| Застарели и дијалектски гласови су у загради. | ||||||
Традиционално, Корејски језик је имао снажну хармонију самогласника, тј. у предмодерном корејском језику не само да су се флективни и изведени афикси (као сто су постпозиције) мењали у складу са главним коренским самогласником, већ су се и домаће речи придржавале хармоније самогласника. Ово није толико распрострањено у модерној употреби иако се и даље доста користи у ономатопеји, код придева и прилога, узвицима и коњугацији. Такође постоје и други трагови хармоније самогласника у корејском језику. У корејском језику постоје три класе вокала: позитивни, негативни и неутрални. Самогласник ㅡ (еу) сматра се делимично неутралним и негативним самогласником. Класе самогласника слободно прате негативне и позитивне самогласнике, а такође прате и правопис. Замена позитивних самогласника са негативним самогласницима обично прави различите ,,нијансе" у значењу, при чему позитивни самогласници звуче као да су у деминутиву, а негативни звуче грубо.
- Oноматопеја:
- 퐁당퐁당 (pongdang-pongdang) и 풍덩풍덩 (pungdeong-pungdeong), лагано и јако прскање водом
- Наглашени придеви:
- 노랗다 (norata) значи благо жуто, 누렇다 (nureota), значи врло жуто
- 파랗다 (parata) благо плава, 퍼렇다 (peoreota) тамно плава
- Глаголски наставци:
- 잡다 (japda) (ухватити) → 잡았다 (jabatda) (ухваћен)
- 접다 (jeopda) (савити) → 접었다 (jeobeotda) (савијен)
- Узвици:
- 아이고 (aigo) and 어이구 (eoigu) изражавати изненађење, нелагодност или саосећање
- 아하 (aha) and 어허 (eoheo) изражавати изненадну реализацију или блажи приговор
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Напети сугласници су понекад означени са апострофом ⟨'⟩ , али то није IPA употреба; IPA користи апостроф за означавање ејектива
- ^ Једини напети консонанти који могу бити финални су ㄲ kk и ㅆ ss
- ^ Према ортографији, може се наћи на крају речи која означава слово ㅎ, 히웋 hieut
- ^ На пример, lp на финалној позицији у морфеми се појављује само у коренима глагола као што је 밟 balb и може бити праћен само консонантима d, j, g, n
- ^ Иако је 워 романизовано као wo, оно не означава [wo] већ [wʌ]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jovana A. Todorovic/песак at Ethnologue (17th ed., 2013)
- ^ Sohn, Ho-min. (1994). Korean. London: Routledge. ISBN 0-415-00318-0. OCLC 28375497.
- ^ а б в Cho, Taehong; Jun, Sun-Ah; Ladefoged, Peter (2002). "Acoustic and aerodynamic correlates of Korean stops and fricatives" (PDF). Journal of Phonetics. 30 (2): 193–228. doi:10.1006/jpho.2001.0153. hdl:11858/00-001M-0000-0013-1A88-E
- ^ The Korean alphabet : its history and structure. Kim-Renaud, Young-Key. Honolulu: University of Hawai'i Press. 1997. ISBN 0-585-35131-7. OCLC 47011644.
- ^ Kwang-Bock You; Kanghee Lee; Sin-Ae So (2019-08). „A Comparative Study of the Speech Signal Parameters for the Consonants of Pyongyang and Seoul Dialects - Focused on the affricates “ㅈ/ㅉ/ㅊ””. 한국지식정보기술학회논문지. 14 (4): 411—423. doi:10.34163/JKITS.2019.14.4.010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Kim, Young Shin (2011). An acoustic, aerodynamic and perceptual investigation of word-initial denasalization in Korean(Doctoral thesis). University College London.
- ^ Kim, Mi-Ryoung; Beddor, Patrice Speeter; Horrocks, Julie (2002-01). „The contribution of consonantal and vocalic information to the perception of Korean initial stops”. Journal of Phonetics (на језику: енглески). 30 (1): 77—100. doi:10.1006/jpho.2001.0152. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Lee, Ki-Moon; Ramsey, S. Robert (2011). A History of the Korean Language. Cambridge: Cambridge University Press. p. 293. ISBN 9780521661898.
- ^ Kim, Mi-Ryoung; San, Duanmu (2004). "'Tense' and 'Lax' Stops in Korean". Journal of East Asian Linguistics. 13 (1): 59–104. doi:10.1023/B:JEAL.0000007344.43938.4e. hdl:2027.42/42997. S2CID 121197437.
- ^ Chang, Charles B. (2013-05-31). „The production and perception of coronal fricatives in Seoul Korean: The case for a fourth laryngeal category”. Korean Linguistics (на језику: енглески). 15 (1): 7—49. ISSN 0257-3784. doi:10.1075/kl.15.1.02cha.
- ^ а б в г Ahn, Sang-Cheol; Iverson, Gregory K. (2005). "Structured imbalances in the emergence of the Korean vowel system". In Salmons, Joseph C.; Dubenion-Smith, Shannon (eds.). Historical Linguistics 2005. Madison, WI: John Benjamins. pp. 275–293. CiteSeerX 10.1.1.557.3316. doi:10.1075/cilt.284.21ahn. ISBN 9789027247995.
- ^ Brown, Lucien; Yeon, Jaehoon, eds. (2015). The Handbook of Korean Linguistics. West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118370933.
- ^ The languages of Japan and Korea. Tranter, Nicolas. Milton Park, Abingdon, Oxon: Routledge. 2012. ISBN 978-0-415-46287-7. OCLC 244063659.
- ^ Lee, Iksop; Ramsey, S. Robert (2000). The Korean Language. Albany, NY: SUNY Press. p. 66. ISBN 978-0791448311.
- ^ а б Kang, Yoonjung; Schertz, Jessamyn L.; Han, Sungwoo (2015-04). „Vowels of Korean dialects”. The Journal of the Acoustical Society of America (на језику: енглески). 137 (4): 2414—2414. ISSN 0001-4966. doi:10.1121/1.4920798. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ а б в Lee, Hyun Bok (1999). „Korean”. Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 120—123. ISBN 9780521637510.
- ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661.
- ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661.
- ^ „Wiktionary”. Choice Reviews Online. 44 (02): 44—0661—44—0661. 2006-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.44-0661.