Корисник:Katarina Djinic

Википедија:Вики гимназијалац/Светле листопадне лишћарске шуме

Шуме

Шуме су сложени екосистеми, тј. велика копнена пространства у којима је дрвеће доминантан облик живота. Оне се јављају у областима у којима је температура изнад десет степени у најтоплијим месецима, а годишње падавине преко 200 милиметара. Могу се развијати у различитим условима, а врста земљишта као и биљни и животињски свет зависе од услова животне средине. Неке велике шуме, као што је огромна амазонска тропска шума, постоје већ хиљадама година. Шуме покривају око 20 посто целокупног копна Земље. Различити климати и земљишта условљавају развој различитих врста шума, на пример, четинарске шуме се углавном јављају у хладним климатима, а листопадне у умерено континенталним пределима, док су у тропским заступљење вечно зелене биљке крупних, сјајних листова.

Настанак шуме

Много пре животиња, прва жива бића су била микроскопски организми од једне једине ћелије који су живели у води- бактерије. Од њих су настале прве познате биљке: модрозелене алге.
Шума у ери примара:
Тада траје епоха звана карбон. Клима је исто толико топла, колико и влажна. Шума се састојала од џиновског дрвећа и папрати која је личило на дрвеће (због висине).
Шума у ери секундара:

У ери секундара су живели диносауруси и јавиле су се врсте које и данас постоје (змије, гуштери, корњаче...). Развијају се четинари.
Шуме у ери терцијера:
Појављују се велики сисари. У веома топлој клими развија се нова вегетација сачињена од секвоја и палми. У шумама се појављује прво дрвеће које губи лишће током зиме. На крају ове ере се појављују друге биљне врсте као што су храст, букве и прво дрвеће са цветовима.
Шума у ери квартара:
У овој ери долази до великих климатских промена, периоди у којима лед покрива земљу смењују се са топлим периодима. Бреза, јела, врба одупиру се на северу и одомаћују се по целој Европи. Осетљивије врсте ишчезавају.

Различите улоге шуме

1. Пречистачи ваздуха
- ваздух пречишћавају зелене биљке које троше велики део угљен- диоксида који се налази у атмосфери.
2. Стабилизатори (учвршћивачи) земљишта
- захваљујући корену које дубоко прожима земљиште, дрвеће учвршћује корито река као и земљиште на обалама, спречава одроне на планинама, на морским обалама одржава пешчане дине, штити човека од клизишта, од водених бујица итд.
3. Плућа земље

4. Шума има још једну важну улогу; она делује као дивовски сунђер који упија воду из околине. Шума упија кишницу, а и препрека је бујицама које се могу сручити у реке. Оне задржавају велику количину воде, а такође велику количину воде стално испаравају (кроз листове) у спољашњу средину. Овакви процеси помажу уједначавању падавина и микроклимата ван шуме, посебно у деловима који се налазе у правцу дувања ветрова.

5. Једна од изузетно важних улога шуме у природи је и спречавање ерозије, огољавања и одроњавања земљишта и стварања клизишта и поплава.

Подела шуме

1. Лишћарске зимзелене шуме(тропска, суптропска клима)
2. Лишћарске листопадне шуме(умерено-континентална клима)
3. Четинарске зимзелене шуме(тропска, суптропска клима)
4. Четинарске листопадне шуме(хладна-континентална клима)

Листопадне шуме

Ове шуме насељавају подручја под утицајем умерене климе. Лети су оне зелене, а зими безлисне. У јесен лишће опада, а у пролеће расте ново. У неким листопадним шумама средоземне врсте, где нема јаких зима, листови на дрвећу опадају током сушних раздобља. У пролеће, док се лишће још није у потпуности развило, у листопадним шумама има светлости у изобиљу, што погодује развоју зељастих биљака и младица. Ове шуме имају врло изражен распоред по раздобљима када цветају, листају и доносе плодове и семена. У нижим спратовима веома често се може наћи и понека зимзелена врста као што је бршљан (Hedera), kostrika (Ryscus) i zeleniče (Ileh). Овим врстама погодују мрачни и влажни шумски спратови. У нашој земљи у састав листопадних шума најчешће улазе храст, буква, јасен, брест и, у мањој мери, бреза,а поред река најчешће су врба, јова, јавор, топола.

Листопадне лишћарске шуме у Европи

У европским шумама преовлађује лиснато дрвеће (које не спада у групу четинара), чије лишће вене кад се лето заврши, и затим опада. Оне мењају боју и изглед зависно од годишњег доба.

Ове шуме се развијају на западу и у центру Европе, у приморском или умереном континенталном подневљу. На истоку, њихов развој је ограничен континенталном климом чија су годишња доба веома контрастна. Нема их у северним пределима. На југу, оне постепено уступају место вегетацији средоземног типа.

Биљке које чине шуме умереног појаса прилагођене су смени годишњих доба. Двреће губи лишће током хладних месеци, чиме успорава проток биљног сока до пролећа и своди губљење воде испаравањем. Пупољци, формирани још у јесен, улазе у фазу мировања и спремни су да се развију у нова лисната стабла када наиђу лепи дани.

Вегетација се дели на више нивоа: високо дрвеће (може да достигне висину од 30 метара), грмље (до 6 метара висине) и разно ниско растиње (папрат, маховина, зељасте цветнице, шибље).

Број врста дрвећа мањи је него у другим шумама умереног појаса (на Далеком истоку или у северној Америци), због историје древне климе (нарочито утицаја ледених доба у квартару). Најважније врсте лиснатог дрвећа јесу храст китњак, храст лужњак и буква. Њих прате, у већој или мањој мери и забисно од еколошких услова разне друге врсте (граб, јасен, брест, липа, бреза...). То дрвеће се удружује да би оформило три велике врсте шума: храстово- грабови, храстово-букови и букову шуму.

Разне врсте храстова

Храст лужњак или обичан храст има инпозантну силуету. Његова крошња, која се углавном шири при врху, има лишће са врло кратком дршком; његови плодови (жиреви), напротив, више на крају дуге цветне дршке. Храст брдњак или храст китњак такође је импозантног изгледа; он се разликује од предходне врсте по свом лишћу на дугој дршци и облику жирева лишених цветне дршке. Храст медунац или бели храст има тање и дуже стабло, те је мање раскошан. Лишће новониклих грана много је светлије боје од старог, нарочито са доње стране листа. Жирови и листови имају петељке једнаке дужине. Све укупно, постоји негде ок 200 врста храстова.

Листопадне лишћарске шуме на истоку САД

Исток САД заузимају листопадне шуме, односно претежно шуме са дрвећем чије лишће опада у јесен. Такве шуме, које мењају изглед зависно од годишњег доба, зову се "апалачке шуме" зато што расту нарочито на ланцу Апалачких планина. Оне се на северу граниче са ловоровим шумама. Ова листопадна шума богата је разним врстама; уочено је преко 20 врста храстова.

Црвени храст у јесен

Црвени храст спада у светло листопадно лишћарско дрвеће. Веома брзо расте, а понекад може достичи и висину од 35-40 метара, што је углавном ретко. Има мркоцрвено грање. Прилагодљив је и не сметају му различити терени и климе. Може да живи веома дуго. Црвени храст је можда најзаступљенија врста у шумама умереног појаса на истоку САД. Понегде у Европи се сади као украсно дрвеће, зато што му лишће у јесен поприма прелепу црвену боју.

Листопадне лишћарске шуме у Србији

На равном земљишту са нормалним влажењем и инсолацијом у климатски мање више уједначеним условима јављају се шуме храста сладуна и цера, односно у широком простору од Вршачких планина на северу па у правцу југа, кроз читаву територију Србије.

Шуме македонског храста

Распрострањене су једино у околини Призрена и имају веома велики индикаторно климатски значај собзиром да се ради о субмедитеранској и медитеранској биљној врсти.

Литература

Биогеографија
Љиљана и Душан Гавриловић- Географија

Споменице и захвалнице

**100 измена**
18%