Корисник:Kris prelic/песак
Алики Вујуклаки | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 20. Јул 1934 |
| Место рођења | Атина, Грчка |
| Датум смрти | 23.Јул 1996. |
| Место смрти | Атина, Грчка |
| Занимање | Глумица, продуценткиња, певачица |
| Супружници | Димитрис Папамихаил(1965–1975) Јоргос Илијадис |
Алики-Стаматина Вујуклаки(гр. Αλίκη - Σταματίνα Βουγιουκλάκη;Атина,20. Јул 1934 – Атина,23.Јул 1996) била је грчка телевизијска,позоришна глумица,продуценткиња и певачица .Студирала је Факултет драмских уметности у склопу Народног позоришта Атине.
Дебитовала је у позоришту 1953. године, док је била студент друге године Националне драме, док је наредне године дебитовала на филму.Глумила је у 42 филма,укључујући неколико међународних продукција, од којих је већина постигла огроман успех и које су успели да пробију њену каријеру до самог врхунца. Била је једна од најпопуларнијих глумица у Грчкој, а добила је и титулу "Националне звезде Грчке".
Детињство
[уреди | уреди извор]Алики-Стаматина Вујуклаки родила се 20. јула 1934. године у Маруси, предграђу Атине од оца Јаниса Вујуклакија, чувеног адвоката и бившег градоначелника Акрадије(8/1941-6/1943)и мајке Емилије Кумундуру.Потиче из села Лагије у Маниси.Током немачке окупације, њен отац је био градоначелник, именован од стране окупационе владе Тсолакоглоуа.Убијен је 1943.године од стране чланова ЕЛАС-а.После смрти њеног оца[1][2], мајка остаје сама да одгаја троје деце, Алики,Антониса и Такиса[3].
Каријера
[уреди | уреди извор]1952. године тајно до своје породице уписује се на Факултет драмских уметности склопу Народног позоришта Атине, на ком је дипломирала после три године са врло добрим успехом.Пре него што је дипломирала, каријеру је започела у позоришту. У својој првој позоришној улози играла је Луиз у Молијеровом „Уображеном болеснику“,1953.године, док је њено прво појављивање у филму било у филму „Мали миш“ 1954.[4]Током студија, учествовала је без званичне дозволе Факултета у представи „Ромео и Јулија“, где је позвана да вандредно замени Ану Синодину, добивши одличне критике. Међутим, због тога што је још увек студирала, удружење професора факултета разматрало је о случају њеног отпуштања. Вуjуклаки је затражила опроштај од наставничког већа, наводећи да је у прошлости одбила предлог да учествује у наступу трупе Котопоули.На крају је Картеј као декан Факултета ,предложио њену благу пресуду, на шта је веће пристало.[5] Убрзо се вратила на сцену, а због изузетне популарности коју је стекла у широј јавности,(првобитно од стране Филопименаса Фина) названа је „Националном звездом“ Грчке.
1960.године добила је награду за најбољу женску улогу на Првом филмском фестивалу у Солуну за њену улогу у филму „Магдалена“ у режији Диноса Димопула, док је исти овај филм представљао Грчку на Међународном филмском фестивалу у Кану где је оставио веома добре утиске.На истом фестивалу награду је добио филм из 1959.године „Дрво је изашло из раја“, у којем такође Алики тумачи главну улогу.[6]
1961.године Алики Вујуклаки је основала је сопствену трупу, са којом је те зиме извела представу „Моја лепа дама“ почевши од Солуна.1962. извела је представу „Цезар и Клеопатра“ Бернарда Шоа са својим познатим сарадницима и са музичком пратње Маноса Хаџидакиса,међутим представа није добро прошла услед негативних коментара штампе и убрзо су представу повукли из позоришта.Затим су са већим успехом уследила дела „Откуцаји срца у клупи“,1962. године (чувена биоскопска премијера се догодила 1963.)“Проведите први у месецу“1963. године.
1963.године желећи да настави своју каријеру на међународном нивоу, глумила је Британским сарадницима у филму "Алики моја љубав“(приказан у Грчкој 1964. под називом“Алики“) који међутим, није имао очекиван успех.Касније упознала је Филопимента Финоса и почиње сталну сарадњу са његовом команијом за производњу филмова „Финос Филм“[7]. Заједно су направили неке од највећих хитова грчке кинематографије, укључујући филмове: “Астеро“, „Дрво је изашло из раја“, „Магдалена“,“Алики у морнарици“,“Лиза и други“,“Лажљивица“, “Мамац“,“ Господарица и скитница“, „Учитељица плаве косе“,“Вила и момак“,“Поручница Наташа“,“ Ћерка сунца“,“Марија тишине“,“ Смешна девојко, волим те“. Поред тога, глумила је у популарним филмовима других компанија као што су:“ Модерна Пепељуга“, „Соферина“, „Откуцаји срца у клупи“, „Најсјајнија звезда“, „Моја ћерка социјалиста“,“ Ах , ова моја жена“ итд. Њене филмске улоге, некад слатке скандалозне ученице, некад богаташице која се побуни против свог богатог оца, некад сиромашне и безначајне девојке која успева да се друштвено уздигне, успе и прослави, имале су и настављају да имају велики утицај на публику осигуравајући глумици ретко популарност, док је филм „Поручница Наташа“ био највећи успех у историји грчке кинематографије за три деценије.[8]
Значајан комерцијални пад који је обележио почетак 1970-их у грчкој кинематографији подстакао је Алики да се скоро искључиво бави позориштем, стварајући укупно преко 53 позоришне представе. Године 1975. променио је дотадашњи начин подизања мјузикла, доносећи у Грчку мјузикле-суперпродукцију, са делом Нила Сајмона Кабирје. Такође је имала огроман успех са другим радовима овог жанра, као што су „Кабаре“, „Моја лепа дама“,“ Џулија“, „Ани Евита“,“ Виктор-Викторија“ и на крају мјузикл “Мелодија среће“.
Приватан живот
[уреди | уреди извор]18. јануара 1965. године удала се за Димитриса Папамихаила,њеног колегу са факултета,који је, како је признала, био велико поглавље у њеном животу.Кумови су били Виктор Михаилидис,Теофанис Дамаскинос и Димитрис Макридис.[9]Њих двоје су глумили у многим филмовима и представама, једним од најкомерцијалнијих и најуспешнијих у историји грчке кинематографије. 4. Јуна 1969, године родила је сина Јаниса. 5. Јануара 1975. овај пар се развео због неслагања.[10]
Алики се удала и други пут после 5 година везе са кипарским бизнисменом Јоргосом Илијадисом 25. јануара 1982.године, међутим, овај брак није дуго трајао и остао је тајна чак и годинама након њеног завршетка. Венчање је одржано у капели Митрополитске цркве у Атини, а она је то открила 1993. године у интервју за једну ТВ емисију.У представи Евита у периоду 1981-1982 упознала је Власија Бонаца, са којим је веза трајала од априла 1982. до децембра 1987., према тадашњим часописима. Последњи партнер њеног живота за осам година (1988-1996) био је глумац Костас Спиропулос.
Смрт
[уреди | уреди извор]После два месеца хоспитализације, Алики Вујиклаки је умрла 23. јула 1996. године у 62. години у Атинском медицинском центру од рака јетре (званични узрок смрти била је хепатична кома, у коју је пала последњих сати). Уследило је дводневно народно ходочашће њеног тела у капели Атинске епархије.Дана 24. јула 1996. године, погребна поворка је певала у атинској катедрали, а њена сахрана је обављена сутрадан на Првом атинском гробљу о јавном трошку, у присуству многих њених колега и великог народа који су се поштовали и волели.[11][12]
Критичко прихватање
[уреди | уреди извор]Алики Вујуклаки је била изузетно популарна глумица. Њене улоге су имале велики утицај на публику, која ју је стално подржавала.Њен филм „Поручница Наташа“ сматра највећим успехом у грчкој кинематографији.[13]Данас се сматра једном од најпопуларнијих глумица у позоришту и биоскопу, са филмовима које су волеле четири различите генерације и настављају да стичу нову публику, чак и након њене смрти, чинећи глобални феномен. Током година, Алики Вујуклаки је побегла из сфере једноставне глумице и уметника и постала симбол читаве епохе. Новинарка и хронограф листа „Катимерини“ Елени Влаху доделила јој је 1959. године надимак „Национална звезда“ Грчке, који је од тада прати.[14]
Алики Вујуклаки су многи критичари, новинари али и међународно признати грчки редитељи попут Костаса Гавраса[15][16] окарактерисали као паневропски, ако не и глобални феномен, јер ниједна друга глумица није била толико вољена и популарна у јавности. једне земље, за толико дуги временски период као она. Разни критичари су имали резерве, углавном због њене идентификације са стереотипним улогама које је увела, а не са талентом или професионализмом који је признавала.
У емисији/документарном филму СКАИ ТВ „Велики Грци“ (заснованој на одговарајућој продукцији енглеске телевизијске станице Би-Би-Си) која је емитована 2009. године, Алики Вујуклаки је укључена на листу Великих Грка након гласања заузимајући 88. место.[17]
Песме
[уреди | уреди извор]Важно поглавље у каријери Алики Вујуклаки биле су песме које је изводила као глумица, како у својим филмовима, тако и у својим позоришним представама. Веома значајни грчки композитори и текстописци као што су Ставрос Ксархкос, Мимис Плесас, Манос Лоизос, Јанис Маркопоулос, Лефтерис Пападопулос, Никос Гацош,Танос Микруцикос, Јоргос Забетас, Микис Теодоракис,Димос Муцис,Никос Мамагакис,Стаматис Краунакис, Лина Николакопулу,Јоргос Хацинасиос,Јоргос Кацарос,Јанис Ксантулис и са Маносом Хаџидакисом као круном,одевали су музиком и стиховима њена филмска и позоришна дела.
Први златни диск који је додељен у историји грчке дискографије био је онај са песмама из филма "Дрво је изашло из раја", са музиком Маноса Хаџидакиса и извођачем Алики Вујуклаки. Укупно је продато 75.000. дискова,што је оборило све рекорд. Међу песмама овог филма су добро познате „Сива мачка“ (Мјау, мјау, мачкице) и „Имам једну тајну“ (М. Хаџидаки – Ал. Сакелариос).
Хаџидакис и Вујуклаки сарађивали су и на филмовима Клоцоскуфи(1960),Магдалена (1960), „Алики у морнарици“(1961), “Лиза и други“(1961),“Алики“(1963), „Откуцаји срца у клупи“ (1963).Песма „Авантура у Јужној Каролини“ (1959) једина је њена соло песма са музиком и текстом Хаџидакиса, којa нема ни филмско ни позоришно порекло. Са Маносом Хаџидакисом сарађивали су на плочи 1970. године,и на албуму „Повратак“ са стиховима Никоса Гацоса, где Алики има изузетно учешће, јер песме са албума изводе углавном Григорис Битикоцис и Димитра Галани.Песма коју изводи Вујуклаки носи назив „Госпођица“, коју изводи заједно са Битикоцисом. Последњи пут уметнички су сарађивали на успону на „Лисистрату” у лето 1986. у Епидауру.
Запажене су песме “Широко море“(стихови Ј. Руса), „Унутар овог чамца“(стихови Маноса Хаџидакиса),“Повуци напред“(стихови Ал.Сакеларија,“Свиће“(стихови Вангелиса Гуфа),“Моје морске птице“(стихови Н. Гацоса),“Клоцокуфи“(стихови Хр. Јанакопулоса Ал.Сакеларија) заједно са Битикоцисом „Волим те“ и „Кочијаш“(стихови Алека Сакеларија). Вујуклаки је отпевала песме из филма „Откуцаји срца у клупи“ на турском језику, за турску верзију филма.Алики Вујуклаки је отпевала низ других безвременских песама као што су:“Светлост зоре“(стихови Вангелиса Гуфа),“Ноћ“ (стихови Н. Гацоса),“Лефтерис“( Н. Гацос),“Катарина“, „Плавуша“,“ Сунце горе, сунце доле“(Ј.Маркопулоса-Л.Пападопулу),“Поподне на сунцу“ и „Љубав жели двоје заједно“ заједно са Д. Папамихаилом, „Запали у мени ватру“(Н.Мамагаки-Д.Димопулу), Свиђају ми се момци“ и „Пусти ми ручицу“(Костас Капнисис, А.Сакеларијос),“Успаванка“(М.Лоизос-Л.Пападопулос),“Месец“,“Волан“(Ј.Лавранос-А.Сакеларијос),“Устај и плеши сиртаки“, "Недеља“, „Мој Димитрис“, „То је мој једини душек“(Ј.Забетас),“ Наслони се на камен“,“Ко,ко,ко“(Јоргос Кацарос-Питагорас),“Рођен сам у Пиреју“( Јоргос Кацарос-Питагорас заједно са Д. Папамихаилом,),“ Авај за моју младост“(Н.Калицис-К.Лиакакос)“Шта год да даш у љубаву“(Н.Калицис-К.Лиакакос).
У периоду 1974-75 Алики Вујуклаки извела је представу „Манто Маврогеноус“ Ј. Русоса чију музику потписује Микис Теодоракис, као и музику за представу „Антигона” 1990. године.
1983-84. Алики је извела мјузикл “Виктор-Викторија“,Сницела. Музику је написао је Танос Микруцикос.
Године 1989. извела је представу“Ширли Валетина“ свирајући две песме Краунакиса - Николакопулусa, „Госпођица Валентина“ и „Ова кућа“. Исте године учествовала је на албуму „Немам идеју“, истих ствараоца, који је укључивала песму „Аликина песма“, која је написана за њу.
Уметничко присуство
[уреди | уреди извор]Филмови
[уреди | уреди извор]| година | назив | улога |
|---|---|---|
| 1954 | Мали миш | Кринула |
| 1955 | Омиљени пастир | Кристало |
| 1957 | Девојка из бајке | Агни |
| Марија Педесетица | Марија | |
| 1958 | Срећне пропалице | Анула |
| Мимикос и Мери | Мери | |
| Љубав у динама | Ана | |
| Одмор у Егини | Алики | |
| 1959 | Дрво је изашло из раја | Лиза Папаставру |
| Мусица | Алики Петропулос | |
| Варалица | Лењо | |
| Љубавне приче(Недељни састанак) | Марица | |
| Астеро | Астеро | |
| 1960 | Клоцоскуфи | Мери Георганта |
| Магдалена | Магдалена Харидим | |
| 1961 | Лиза и други | Лиза Фрагуди |
| Алики у морнарици | Алики | |
| 1962 | Путовање | Марина |
| 1963 | Откуцаји срца у клупи | Лиза Петровасили |
| Лажљивица | Мери Диамантиду | |
| Алики | Алики | |
| 1964 | Мамац | Кети |
| 1965 | Модерна пепељуга | Катарина Пијери |
| 1966 | Моја ћерка, социјалиста | Лиза Делви |
| 1967 | Ах ова моја жена | Нина |
| 1968 | Господарица и скитница | Рена Кацару |
| 1969 | Учитељица са плавом косом | Мирто |
| 1970 | Поручница Наташа | Наташа |
| Једна смешна девојка | Христина | |
| 1971 | Волим те | Анђела |
| Ћерка сунца | Маја Вали | |
| 1980 | Лукава жена | Нели Ваилану |
Позориште
[уреди | уреди извор]| година | назив представе |
|---|---|
| 1953-1954 | Ромео и Јулија
Уображени болесник |
| 1958-59 | Моја лепа дама |
| 1962-63 | Откуцаји срца у клупи |
| 1963-64 | Недеља у Њујорку
Проведите први у месецу |
| 1965-66 | Моја ћерка, социјалиста |
| 1966-67 | Ах, ова моја жена |
| 1969-70 | Натали
Оно што свака жена зна |
| 1976-77 | Искушење
Свадбени кревет Моја лепа дама |
| 1978-79 | Кабаре |
| 1980-81 | Џулија |
| 1981-82 | Евита |
| 1983-84 | Виктор-Викторија |
| 1989-90 | Сирлеј Валентин
Антигона |
| 1993-94 | Моја лепа дама |
| 1994-95 | Мелодија среће |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Χρήστος, Ζαλοκώστας. Το χρονικό της Σκλαβιάς.
- ^ Κοντογιαννίδη, Τάσου (2000). Ήρωες και Προδότες στην Κατοχική Ελλάδα. εκδόσεις Πελασγός.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-14.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη .: Έγραψαν .”. Ματιά (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-14.
- ^ Η Δραματική Σχολή του Εθνικού Θεάτρου,. εκδ. Μ.Ι.Ε.Τ. Αθήνα, 2011. стр. стр. 255, поглавље 84.
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|date=(помоћ) - ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-14.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη .: Έγραψαν .”. Ματιά (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-14.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-15.
- ^ „Ο γάμος του Δημήτρη Παπαμιχαήλ με την Αλίκη Βουγιουκλάκη,σελ. 153”. Καθημερινή (1997).
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ) - ^ http://www.cinemainfo.gr/actors/greekactors/alikivougiouklaki/index.html
- ^ „Επτά κηδείες που μετατράπηκαν σε λαϊκό προσκύνημα τα τελευταία τριάντα χρόνια | LiFO”. www.lifo.gr (на језику: грчки). 2017-05-31. Приступљено 2021-12-15.
- ^ „Τεκμήριο D1405 | Εθνικό Οπτικοακουστικό Αρχείο”. www.avarchive.gr. Приступљено 2021-12-15.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Αλίκη Βουγιουκλάκη”. Σαν Σήμερα .gr (на језику: грчки). Приступљено 2021-12-15.
- ^ Влаху, Елени. „Η Ελένη Βλάχου σημείωνε: «…η εθνική μας Αλίκη Βουγιουκλάκη, όπως οι Γάλλοι καθιέρωσαν τη Μπριζίτ Μπαρντό και οι Αμερικάνοι την εθνική τους Μαίρυλιν Μονρόε…”.
- ^ „Αλίκη Βουγιουκλάκη: η Εθνική μας Σταρ”. ProtoThema (на језику: грчки). 2014-07-20. Приступљено 2021-12-15.
- ^ „Αφιέρωμα ΑΝΤ1 LIFE: Σαν σήμερα γεννήθηκε η Αλίκη Βουγιουκλάκη”. www.ant1.com.cy (на језику: gr). Приступљено 2021-12-15.
- ^ Οι 100 μεγάλοι Έλληνες όλων των εποχών (ΣΚΑΙ) Α' ΜΕΡΟΣ (на језику: српски), Приступљено 2021-12-15