Корисник:Lazar Baltic/Radionica
Холандија[уреди | уреди извор]
Холандија је држава у Европи. На истоку граничи се са Немачком, а на југу са Белгијом, док се на западу граничи са Северним морем.
Историја[уреди | уреди извор]
Холандију су населили Келти, а потом Германи. Била је део Римеске империје. У 8. веку шири се хришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.
Године 1589. формирана је Utrechtska unija која се борила против шпанаца у осамдесетогодишњем рату. Призната је 1588. од Шпаније. У почетку се звала Република уједињених провинција а касније Холандија.
Почетком 17. века доживела је велики напредак. Ускоро је постала једна од најјачих трговачких сила. Заузела је нека подручја у Индији, Источној Индији, Јужној Африци и Северној Америци. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. У њеним банкама било је највише новца. Од средине 17. века губи свој значај.
Губи ратове против Енглеза, Француза потом своје колоније. У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. Наполеон је касније створио Батовску републику, а касније анектирао Француском царству.
Након Бечког конгреса 1815. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије. Међутим, 1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.
У Првом светском рату Холандија је била неутрална, али за време Другог светског рата ју је 1940. године напала и окупирала нацистичка Немачка. Њене поседе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до 1949. године.
Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Maastrichtski уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску Унију. Муђутим Холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.
Политика[уреди | уреди извор]
Холандија је држава парламентарне демократије и уставне монархије. Краљ је владар државе-он представља државу. Влада династија. Извршну власт има министарско веће-одговорно је Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Холандија је подељена на 12 провинцја, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев повереник. Судску власт има врховни суд.
Краљевина се састоји од Холандије, Арубе и Холандских Антила-сва три дела су равноправна.
Од 30.04.1980. на престолу је краљица Beatrix Armgard из куће Oranje-nasau. Престо се равноправно наслеђује.
Холандија има дводомни парламент: Први дом има 75 чланова, а други 150 заступника. Седиште парламента је у Хагу.
Административна подела[уреди | уреди извор]
Холандија је подељена у 12 административни региона који се називају провинције. На челу се налази гувернер. Земља је такође издељена на водене дистрикете, којима управља управни одбор.
- Фризија
- Хронинген
- Дренте
- Емен
- Оверајсел
- Зволе
- Еншеде
- Флеволанд
- Алмере
- Хелдерланд
- Арнем
- Јужна Холандија
- Утрехт
- Северна Холандија
- Зеланд
- Северни Брабант
- Лимбург
Култура[уреди | уреди извор]
Холандија је имала велики број познатих сликара. У 17-том веку, који је представљао веома напредан период, живели су и стварали тзв. ”Велики холандски мајстор“, Рембрант ван Ријн , Јоханес Вермер, Јан Стен итд. Познати холандски сликари 19-тог и 20-тог века су Винсент ван Гог, Пиет Мондриан, а ту је и велики графички уметник М.С.Есхер. Холандија је земља филозофа Ерасмуса Ротердамског и Спинозе. Дневник Ане Франк објављен је после њене смрти и преведен на све веће светске језике.
Ветрењаче, тулипани, кломпе, Делфтска керамика главне су асоцијације на Холандију.
Језик[уреди | уреди извор]
Званични језик је Холандски, а поред њега као други званични језик је Фризијски који се говори у северној провинцији Фризија. Неколико различитих дијалеката Саксонског се говоре у северном и источном делу земље, док се у југозападном делу земље сусреће Zeeuwse дијалект.