Пређи на садржај

Корисник:Lukais2621/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Atletiko Nacional

[уреди | уреди извор]
Atletiko Nacional
Puno imeAtletiko Nacional S.A.
NadimakThe Purslanes (portulak), The Green (Zeleni), King of Cups (Kraljevi kupova), The Evergreen (Vječno zeleni)
Osnovan7. marta 1947. godine
StadionAntanasio Hiradato, Medeljin Kolumbija
Kapacitet40.043[1]
PredsednikOrganizacion Adrila Lulle
MenadžerPaulo Autuori
LigaPrimiera A Kolumbije
Veb-sajtVeb-sajt kluba
Domaći dres oprema
Gostujući dres oprema

Za urugvajski klub pogledajte Fudbalski klub Nacional. Za panamski klub pogledajte Sportsko društvo Atletiko Nacional. Za honduraski klub pogledajte Atletiko Nacional (Hoduras). Nemojte ove klubove zamjeniti sa Atletiko Nacional S.A.


Atletiko Nacional S.A., poznatiji kao Atletiko Nacional, je kolumbijski profesionalni fudbalski klub sa sjedištem u Medeljinu. Klub je jedan od samo tri kluba koji su igrali u svakom prvoligaškom turniru u istoriji zemlje, a druga dva kluba su Miljonairos i Santa F.E. [2]


Atletiko Nacional je osnovan 1947. godine kao Klub Atletico Municipal iz Medeljina od strane Luisa Alberta Viljegasa Lopeza, bivšeg predsjednika fudbalske lige Antiokije. Sadašnji vlasnik, Organizacion Adrila Lulle, zvanično je preuzeo klub 1996.[3] godine. Prema CONMEBOL-u Atletiko Nacional je klub sa najvećim brojem navijača u Kolumbiji.[4]

Atletiko Nacional igra svoje domaće utakmice na stadionu Antanasio Hiradato, koji ima kapacitet od 40.043 mjesta. Stadion dijele sa lokalnim rivalom Independient Medeljinom. Ovi timovi suočavaju se u lokalnom derbiju poznatom kao El Klasiko Paisa, koji se smatra za jedan od najvažnijih lokalnih derbija u Kolumbiji.[5] Atletiko Nacional takođe ima rivalstva sa Miljonairos i Amerika Kali, koja su dva od najvažnijih rivalstava u kolumbijskom fudbalu i Južnoj Americi.[6][7]

Smatra se jednim od najjačih klubova u Kolumbiji i jednim od najkonzistentnijih klubova u zemlji. Nacional je jedini kolumbijski klub koji je osvojio dva domaća turnira u jednoj godini, Aperturu i Finalizaciju, od kako je format uspostavljen 2002. godine, osvajajući titule sezona 2007. i 2013. godine. Klub je osvojio 17 prvenstava, pet Kopa Kolumbije i tri Superlige Kolumbije, što ih dovodi do ukupno 25 domaćih titula čime je postao najuspješniji klub u Kolumbiji. Takođe ovo je prvi kolubijski klub koji je uspjeo osvojiti Kopa Libertadores 1989. godine i, nakon što je ponovo osvojio titulu 2016. godine, postao najuspješniji kolumbijski klub u tom takmičenju. Takođe ima najviše međunarodnih titula od svih kolubijskih klubova, osvojivši takođe dva puta Kup Merkonorte, Kopa Interamerikana i jednom Rekopa sudamerikana, ukupno sedam međunarodnih trofeja.

2016. godine IFFHS je proglasio Atletiko Nacional za najbolji fudbalski klub na svijetu, čime je ovaj klub postao prvi južnoamerički klub i prvi klub van Evrope kome je to pošlo za rukom.[8] Prema IFFHS, Nacional se nalazi na 58. mjestu na svijetskoj rang listi najboljih klubova svih vremena, a drugi je najbolje rangirani kolumbijski klub na toj listi.[9] Takođe se smatra drugim najboljim kolumbijskim klubom u 20.[10] vijeku i najboljim kolumbijskim klubom u 21. vijeku do sada..[11] Nacional je takođe priznat kao najbolji kolumbijski klub u klubskim takmičenjima CONMEBOL-a i nalazi se na sedmom mjestu na zvaničnoj rang listi Kopa Libertadoresa.[12][13]

Istorija kluba

[уреди | уреди извор]

Atletiko Nacional je osnovan kao Klub Atletico Municipal iz Medeljina 7. marta 1947. godine od strane partnerstva koje je predvodio Lusi Alberto Viljegas Lopez, bivši predsjednik fudbalske lige Antiokije. Klub je osnovan kako bi se promovisao sport u gradu, posebno fudbal i košarka. Gradio se na amaterskom klubu Union Indulana iz lokalne amaterske fudbalske lige.[14]


Atletiko Nacional se pridružio profesionalnoj ligi za svoje prvo izadnje 1948. godine. Za to takmičenje, svaki klub je morao da plati naknadu od 1.000 pesosa (oko 1.000 amaeričkih dolara tada).[15] Atletiko Nacional je igrao prvu utakmicu u istoriji takmičenja, u toj utakmici su pobjedili Univerzidad sa 2-0.[16] Takmičenje je imalo deset učesnika te sezone, a Atletiko Nacional je bio 6. sa sedam pobjeda, četiri neriješena rezultata i sedam poraza.

Svoje ime su promjenili u Atletiko Nacional za sezonu 1951. godine. Promjena imena je napravljena kao način da se odrazi glavna filozofija kluba, a to je podsticanje nacionalnog sporta. Ta filozofija se takođe održavala u politci kluba koji je potpisivao samo nacionalne igrače, što je imalo poseban značaj tokom Kolubijinog perioda, vremena kada se većina klubova trudila da dovede strance u njihove klubove.[14] Klub je prvo stranog igrača potpisao 1953. godine, a to je bio argentinac Atili Miottija.[17]

Atletiko Nacional je osvojio svoju prvu titulu prvaka lige 1954. godine. Menadžer Fernando Paternoster (koji je vodio klub od 1948. do 1951. i od 1954. do 1957. godine) vodio je tim kroz sezonu u kojoj su izgubili samo jednom. Zvijezda tima bio je argentinski napadač Karlos Gambina, koji je sa 21 golom bio najbolji strijelac lige.

Ekipa iz 1954. godine
Ekipa koja je osvojila prvu titulu lige za klub 1954. godine

Ekonomskim problemi su mučili klub krajem 1950-ih, a tokom 1958. godine klub je bio prinuđen da se privremeno spoji sa gradskim rivalom Independiente Medeljinom.[15] Ovi finansijski problemi i povremena vrćanja politike kluba da samo angažuje kolumbijske igrače uticali su na rezultate, pa klub nije osvojio još jednu titulu prvaka dugih 19 godina.

Suša je konačno prekinuta 1973. godine. Oživljavanje kluba je počelo nakon sezone 1970. godine, s angažovanjem menadžera Jose Curtija i potpisivanjem veziste Jorgea Huga Fernandeza. 1971. godine Nacional je osvojio titulu Aperture i tijesno izgubio nacionalno prvenstvo od Santa FE-a (izgubili su 3-2 u drugoj utakmici žestokog borbenog prvenstvenog plej-ofa). Nakon snažnog finiša 1972. godine, Nacional je osvojio drugu titulu prvaka lige 1973. godine. Kvalifikovali su se za finalnu fazu osvajanjem Finalizacije sa 34 boda, a zatim su bili prvi u mini-turniru protiv Miljonairosa i Deportivo Calija. Ovu titulu prvaka pratilo je drugo mjesto u 1974. godini.

1976. godine je počela nova era za klub sa angažovanjem argentinskog menadžera Osvalda Zubeljdije. Sa nagalšenim fokusom na konidiciju i fizičku igru, menadžer je uspjeo da klub dovede do još dve titule, 1976. i 1981. godine, kao i redovnih pozicija pri vrhu tabele. U toku Zubeldijine ere srce tima je bio Cesar Cueto, centralni vezni i kapiten ekipe od 1979. do 1983. Tokom prvenstvene sezone 1981. Cueto je proglašen igračem sezone. Ova uspješna era završena je Zubeldijinom iznenadnom smrću od srčanog udara u januaru 1982. Nacional je ostao sila u Kolumbij, ali smrt njihovog menadžera, odlazak Cueta i uspon Amerika Kalija (Crveni đavoli su osvojili pet uzastopnih prvenstava u osamdesetim godinama) ostalil su njihove navijače nezadovoljnim.

Oslučni da prekinu njihovu dominaciju, klub je napravio značajnu promjenu 1987. godine. Prvo su postavili Franciska Maturanu kao menadžera. U sedamdesetim godinama Maturana je samatran rastućom zvijezdom u kolumbijskom menadžmentu fudbala i bio je nedavno imenovan menadžerom nacionalnog tima. Maturana je istovremeno pokušavao da vodi klub ka domaćoj tituli i sastavi nacionalni tim koji bi se mogao kvalifikovati na Svijetski kup. Ova dva cilja bila su usklađena; Nacionalova tradicionalna preferencija prema kolumbijskim igračima nad strancima učinila ih je prirodnom bazom za Maturanu da izgradi svoj nacionalni tim. Međutim, postojao je i drugi razvoj od upitne zakonitosti; u osamdesetim godinama Nacional je bio povezan sa Medeljin kartelom. Njegov vođa, Pablo Eskobar, koji je bio najpoznatiji od kolubijskih narko-bosova, bio je ljubitelj fudbala i kladionica, i takođe je želio da investira u lokalni klub i pronađe način da opere svoj novac od droge. Iako Eskobar nikada nije preuzeo javnu ulogu, novac koji je uložio u klub ima je veliki uticaj. Po Maturaninim riječima "Uvođenje novca od droge u fudbal nam je omogućilo da dovedemo sjajne strane igrače. Takođe je spriječilo naše najbolje igrače da odu. Naš nivo igre je skočio. Ljudi su vidjeli u kakvoj se situaciji nalazimo i rekli su da je Pablo umješan. Ali nisu mogli to da dokažu".[18]

Bez obzira na to kako je klub sastavljen, od 1987. godine imali su snažan sastav koji se sastojao od kolekcije kolumbijskih reprezentativaca. Na golu je bio Rene Igita, raskošni čuvar mreže poznat po tome što napušta svoje područje. U odbrani su imali hladnokrvnog i smirenog Andresa Eskobara i veterana Luisa Fernanda. Sredina terena je uključivala Laela Alvareza (kapitena u preko 100 utakmica za Kolumbiju) i Alexisa Garsiju (kapitena tima). U napadu se klub mogao osloniti na Johna Trelleza, jednog od najprodutivnijih strijelaca u zemlji. Ovaj sastav je bio dovoljno dobar da završi drugi u oba dijela sezone, kvalifikujući se za šampionat, u kojem su zauzeli četvrto mjesto.

Sezona 1988. godine bila je jošbolja, jer je klub ponovo uspjeo da se plasira na završnicu, gdje su završili drugi odmah iz Miljonairosa. To im je omogućilo da se kvalifikuju za Kopa Libertadores 1989. Cilj cijele sezone je bio osvajanje ove titule, što bi značilo da je neki kolumbijski klub prvi put osvojio ovo takmičenje. Nacional je bio u grupi sa još jednim kolumbijskim klubom, Millonarisom, kao i sa ekvadorskim klubovima Deortivo Kito i Emelekom. Dvije pobijede i tri remija su bila dovoljna za prolazak u drugu fazu takmičenja, što je Nacionalu pošlo za rukom prvi put u pet pokušaja. U osmini finala su pobjedili argentinski Rasing klub sa ukupnim rezultatom 3-2. To ih je dovelo u četvrtfinale u kome su se sastali sa Miljonairosom, timom sa kojim su već igrali u grupnoj fazi takmičenja. Nacional je pobjedio u prvoj utakmici sa 1-0, a zatim se održao na nerješenih 1-1 u kontraverznoj utakmici u Bogoti, čime su se plasirali u polufinale. U polufinalu su igrali protiv Danubia iz Urugvaja. Prva utakmica je završena bez golova, ali četiri gola Albeira Usuriage su bila dovoljna za pobjedu Nacionala od 6-0 u revanšu i plasman u finale. U finalu su se sastali sa Olimpijom iz Paragvaja, koja je već igrala dva finala Kopa Libertadoresa u svojoj istoriji. Prva utakmica odigrana u Asunisonu, završena je pobjedom Olimpije 2-0. Nacional je odgovorio u drugoj utakmici pobjedom 2-0. Meč je otiša u penal seriju, koju je Nacional dobio sa 5-4, čime je klub osvojio prvu titulu Kopa Libertadoresa i posta prvi kolubijski klub koji je osvojio ovo takmičenje. [19]

Startne postave za Inernacionalni kup 1989.

Dok je klub dostigao svoj uspjeh na međunarodnom nivou, domaća liga bila je otkazana zbog ubistva sudije Alvara Ortega 1. oktobra nakon utakmice Independiente Medeljina i Amerika Kalija. Iako Pablo Eskobar lično nije ubio sudiju, vjeruje se da je to učinio jedan od Eskobarovih plaćenih ubica. Kasnije tog mjeseca, tim je igra u Superkopa Libertadores i eliminisan je u četvrtfinalu od Independienta.[20]

17. decembra, Nacional je odigrao utakmicu interkontinentalnog kupa protiv Milana, prvaka Evropskog kupa iz sezone 1988-89. Rezultat je bio poraz od 1-0, golom Aberiga Evanija u119. minuti iz slobodnog udarca. Kao prvak Kopa Libertadoresa, Nacional je igrao i Kopa Inetramerikana 1989. protiv Pumasa UNAM-a, pobjedinka CONCACAF Lige prvaka 1989. godine. Kup je odigran 1990. godine u dvije urakmice, a Nacional ga je osvojio ukupnim rezultatom 6-1.[21] Takođe su igrali 1990. Rekopa Sudamerikana protiv Boka Juniorsa, prvaka Superkopa Libertadoresa iz 1989. godine, koja je završila porazom 1-0.

Uključenost Pabla Eskobara u klub je i dalje bila jaka.[22][23][24][25] Neke su sudije bile ugrožene u ligi, pa čak i u Kopa Libertadores, zbog čega je CONMEBOL zabranio kolumbijskim klubovima da igraju Kopa Libertadores 1990. osim Nacionala koji je primljen kao prvak prethodne sezone. Međutim, time je mora igrati svoje domaće utakmice u Čileu.[26] Juan Daniel Cardellion, urugvajski sudija, priznao je da je primio prijetnje smrću i 20.000 dolara u toku utakmice Nacionala i Vasko da Game u Kopa Libertadores 1990. Nacional je pobjedio utakmicu 2-0, ali je rezultat poništen. Naredio se ponovljeni susret u Santiagu, a Nacional je pobjedio1-0. Međutim, svim kolubijskim klubovima je bilo zabranjeno da svoje domaće utakmice igraju na svojim terenima u Kopa Libertadoresu 1991. godine kao rezultat ovog incidenta. Nacional je kasnije eliminisan u polufinalu od svog rivala iz finala Libertadoresa 1989. godine, Olimpije. Nacionalu je bilo zabranjeno da igra Superkopa Libertadores 1990. i 1991. godine zbog incidenta na utakmici protiv Vasko da Game. Vratili su se za izdanje 1992.godine, ali su loše odigrali i eliminisani su u prvoj rundi sa sramotnim porazom od 8-0 protiv Kruzeira.[27]

U Libertadores kupu 1991. godine Nacional je ponvo eliminisan u polu finalu od strane Olimpije, dok su iste godine osvojili peti naslov Primera A, nakon što su osvjoili prvo mjesto u finalnoj rundi protiv Amerika, Junior i Santa FE. Nacional je osvojio još dva domaća naslova u 1990-im godinama: 1994. godine su osvojili šesti naslov prvenstva nako što su bili bolji u prvenstvenoj rundi protiv Miljonarisa, Amerika i Indepediente Medeljina, dok su 1999. godine osvojili sedmi naslov nakon što su u finalu pobjedili Amerika Kalija u penalima.

Godine 1995. Nacional je ponovo stigao do finala Kopa Libertadoresa, ali su izgubili od Gremija. Godine 1996. Atletiko Nacional je kupljen od strane Organitacion Adrila Lulle, postajući prvi kolubijski fudbalski klub sa korporativnom podrškom. Godine 2002. Nacional he ponovo stigao do finala, ovog puta u Kopa Sudamerikana, ali su izgubili od argentinskog kluba San Lorenzo sa 4-0 u ukupnom rezultatu.

Nacional je napustio praksu kluba bez stranih igrača 2004. godine, kada je tim doveo venecuelanskog krila Jorgea Rojasa i argentinskog vezistu Huga Moralesa.[28] Te sezone, Nacional je stigao do finala u Apertura i u Finalizaciji, ali su izgubili od rivala Independient Medeljina i Juniora, respektivno. Godine 2007. Nacional je osvoji oba turnira godine: u Aderturi su pobjedili Atletiko Huilu, a u Finalizaciji su pobjedili La Ekidad u finalu.

Godine 2009. Nacional je odigrao najgoru sezonu u svojoj istoriji, gdje su zauzeli 17. mjesto u Aperturi sa tri pobjede u osamnaest utakmica. U Finalizaciji, tim je odigrao mnogo bolje, završivši sedmki u regularnoj sezoni i kavlifikujući se za plej-of, gdje su završili kao drugoplasirani i nisu uspjeli da se plasiraju u finale.

U 2011. godini Atletiko Nacional je osvojio svoj jedanaesti šampionat nakon što je u finalu turnira Apertura savladao La Ekidad u dvomeču. Međutim, Nacional je Finalizaciju završio na 12. mjestu u Aperturi i nije uspjeo da se plasira u narednu rundu, a ista stvar se deogodila u Aperturi 2012. Tokom Aperture, Nacional je eliminisa od strane Velez Sarsifilda u osmini finala Kopa Libertadoresa. Zbog toga je tim u maju angažovao menadžera Juana Carlosa Osorija, iako je Osorio dolazio iz lošeg perioda sa prethodnim klubom Puenlom, gdje je samo dva puta pobjedio u jedanaest utakmica. Za Finalizaciju, Nacional se plasirao na peto mjesto i uspjeo je da se plasira u narednu rundu. Tim nije uspjeo da se plasira u finale, zauzevši drugo mjesto u svojoj grupi iza gradski rivala Independietn Medeljin. Međutim, Nacional je te godine osvojio svoj prvi naslov Kupa Kolumbije, pobjedivši Deportivo Pasto sa ukupnim rezultatom 2-0. Takođe, tim je osvojio prvo izdanje Superlige Kolumbije, pobjedivši Junior sa ukupnim rezultatom 6-1.

Sledeće godine, Nacional je drugi put osvojio oba turnira lige, Apertura i Finalizaciju. U Aperturi, Nacional je pobjedio Santa FE u finalu, a u Finalizaciji je pobjedio Deportivo Kali. Ukupno, tim je te godine ostvario 29 pobjeda, 19 remija i 7 poraza. Nacional je takođe osvojio drugi naslov Kupa Kolumbije, pobjedivši Millonarios sa ukupnim rezultatom 3-2. U Kopa Sudamerikani 2013. godine, tim je eliminisan od strane Sao Paula u četvrtfinalu.

2014. godine, Atletiko Nacional osvaja Apertura turnir i treću uzastopnu titulu lige, pobjedivši Junior u finalu nakon izvođenja jedanesteraca sa 4-2, nakon što je bilo 2-2 na kraju oba susreta. U Finalizaciji su eliminisani u polufinalu, gdje su završili na trećem mjestu u svojoj grupi. Kao prvak prethodne sezone, Nacional se borio sa Deportivom Kalijem za Superligu Kolumbije 2014. Ekipa je izgubila na penale sa 4-3 nakon što je bilo 2-2 na kraju oba susreta.

U Kopa Libertadoresu 2014, Nacional je eliminisan u četvrtfinalu od strane Defensor Sportinga. U 2014. godini su imali bolji nastup u Kopa Sudamerikani i, iako su bili eliminisani od paragvajskih autsajdera General Diaz-a u drugom krugu, stigli su do finala, gdje su se sastali sa River Plateom. Prva utakmica, odigrana u Medeljinu, završila je1-1. Drugu utakmicu, odigrana u Buenos Airesu, pobjedio je River Plate sa 2-0, čime je Nacional osvojio drugo mjesto izgubivši u finalu 2002. godine.

U turniru Apertura 2015, Nacional je eliminisan u četvrtfinalu od strane Deportiva Kalija. Nakon završetka turnira, Osorio je napustio tim nako što je potpisan u Sao Paulu, a zamjeni ga je Reinaldo Rueda, koji je prethodno vodio nacionalni tim Ekvadora i dove ih na svjetsko prvenstvo 2014. godine, isto je učini i sa nacionalnim timom Hondurasa 2010. godine. U turniru Finalizacije, Nacional je ostvario 45 bodova u regularnom dijelu sezone, osvojivši 14 od 20 utakmica. Kvalifikovali su se za plej-of kao prvi nosilac, a kasnije su pobjedili gradsku konkurenciju Independient Medeljin na putu do finala, gdje su nakon izvođenja penala pobjedili Junior. Jefferson Dukue je bio najbolji strijelac ekipe i turnira sa 15 golova. Nacional je sa ovom titulom postao ekipa sa najviše titula u ligi sa petnaest i ukupno 25 titula uključujući i međunarodne turnire.

Postave za finale Kopa Libertadores 2016.godine
Startne postave za Kopa Libertadores 2016. godine

Početak 2016. godine donjeo je drugi naslov Superliga Kolumbije, pobjedivši Deportivo Kali i time se kvalifikovavši za 2016. Kopa Sudamerikana. Nacional je zauzeo drugo mjesto na tabeli u 2016. turniru Apertura sa 39 bodova, samo jednim manje od rivala Indepedient Medeljin. Sa ovim rezultatom, tim se kvalifikovao za četvrtfinale, gdje je igrao protiv Rionegro Aguilasa, pobjedivši na penale i plasiravši se u polufinale. U polufinalu, Nacional je eliminisan od strane Juniora, izgubivši 4-2 na penale.

U 2016. Kopa Libertadores, Nacional he bio prvi u svojoj grupi, pobjedivši pet od šest mečeva , a da nije primio gol. Grupa je sadržala Hurakan, Penarol i Sporting Kristal. Nacional se suočio ponovo sa Hurakanom u osmini finala. U prvom meču u Buenos Airesu, timovi su odigrali 0-0, dok je u drugom meču na stadionu Antanasio Hiradato, Nacional pobjedio 4-2, primivši svoje prve golove na turniru. U četvrtfinalu, tim se suočio sa Rosario Centralom. Prvi meč završen je Nacionalovim prvim porazom, sa golom koji je postigao Walter Montoya.[29][30] U drugom meču u Medeljinu, Marco Ruben je postigao gol iz penala u osmom minutu, što je primoralo Nacional da postigne bar tri gola kako bi prošao, što su i uspjeli. Prvi gol je postigao Macnelly Torres u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena, U drugom poluvremenu, Alejandro Guerra postigao je gol u 50. minutu, a Orlando Berrio je postigao gol za eliminiaciju Rosairo u posljednjem minutu meča, neposredno prije nego što je počela velika tuča koja je produžila meč do 100. minuta. U polufinalu, Nacional se suočio sa brazilskim klubom Sao Paulom. Tim je pobjedio u oba meča; prvi put je pobjedio 2-0 na stadionu Morumbi, uz dva gola Miguel Borje, koji je bio kupljen od Nacionala nakon što je posta najbolji strijelac Apertura sa 19 golova u 21 meču za Corzulua, a igra je svoj prvi meč sa Nacionalom. Drugi meč je bio pobjeda od 2-1, sa ranim golom Jonathana Calleria za Brazilce i ponovo sa dva gola od strane Miguela Borje za lokalni tim.[31] Pobjeda je značila da je nacional prvi put od 1995. godine stigao do finala Kopa Libertadoresa i petog međunarodnog finala uopšte. U finalu su pobjedili Independiente Valle sa 2-1 ukupnim rezultatom, osvojivši drugi put ovaj pehar i postajući prvi kolumbijski klub koji je osvojio ovo takmičenje više puta.[32] Takođe, u 2016. Nacional je osvojio treći naslov Kupa Kolumbije, pobjedivši Junior u finalu sa ukupnim rezultatom 3-1, postajući najuspješniji klub u ovom takmičenju.[33]


Učestvovanje Nacionala u Kopa Sudamerikani 2016. godine počelo je 11. avgusta, kada je klub igrao protiv peruanskog tima Deportivo Municipal na stadionu Alejandro Villanueva u Limi u prvom krugu. Nacional je pobjedio perunaski tim sa 5-0. U drugoj utakmici, Nacional je ostvario pobjedu od 1-0, čime je prošao u drugu rundu. U ovoj rundi, Nacional se suočio sa bolivijskim timom Bolivar. U La Pazu, klub je odigrao neriješeno 1-1, a kod kuće je pobjedio 1-0 zahvaljujući golu Borje, njegovom drugom uzastopnom.[34] U osmini finala, Nacional je eliminisao paragvajski tim Sol de Amerika, sa nerješenim rezultatom 1-1 u gositma, a potom pobjedom od 2-0 kod kuće. U četvrtfinalu, klub je igrao protiv brazilskog Coritiba. Prva utakmica odigrana je u Kuritibi. Nacional je na početku utakmice poveo golom Borje, ali je igrač Koritibe, Iago Dias, postigao izjednačujući gol u posljednjim trenutcima utakmice.[35] U drugoj utakmici, odigranoj u Medeljinu, Nacional je ostvario pobjedu od 3-1. Gostujuća ekipa je povela golom iz slobodnog udarca koji je postigao Cezar Gonzalez, ali se Nacional vratio i pobjedili zahvaljujući het-triku Borje, koji je postao najbolji strijelac turnira sa šest golova.[36] U polufinalu, Nacional se sastao sa paragvajskim timom Cerro Porteno, koji je prethodno eliminisao dva kolubijska tima, Santa FE i Independient Medeljina. Prva utakmica, odigrana u Asunsionu, završila se nerješenim rezultatom 1-1. Druga utakmica je završena bez golova i Nacional se plasirao u finale po treći put u svojoj istoriji zbog gola u gostima.[37]


Za finale, Nacional je morao da se suoči sa brazilskim Chapecoense. To je bilo prvo finale u internacionalnom takmičenju za brazilski tim, koji je eliminisao Cuiaba, Independient, Junior i San Lorenzo da bi stigao do te faze.[38] Utakmice finala trebale su da se igraju 30. novembra u Medeljinu i 7. decembra u Kuritibi.[39] Međutim 29. novembra, dva dana prije prvog meča, let LaMia 2933 se srušio u Cerro Gordo, samo nekoliko milja od medeljina, sa timom Chapecoensea koji je bio na tom letu. Poginulo je 71 ljudi, uključujući i 19 igrača brazilskog tima, i finala su suspendovana kao rezultat toga.[40] Dva dana kasnije, Atletiko Nacional je zatražio od CONMEBOL-a da dodjeli titulu Chapecoenseu.[41] Na planirani dan meča, Nacional i gradsko vijeće Medeljina organizovali su memorijal da odaju čast žrtvama tragedije. Oko 45.000 ljudi bilo je prisutno unutar stadiona, a još hiljade na ulicama.[42][43] 5. decembra, CONMEBOL je dodjelio titulu 2016. Kopa Sudamerikane Chapecoenseu, kako je tražio Atletiko Nacional,[44] koji je dobio nagradu "CONMEBOL Centenario Fair Play" za svoj gest.[45]

U turniru finalizacije iz 2016. godine, Nacional je zauzeo prvo mjesto sa 37 bodova i plasirao se u četvrtfinale. Međutim, u polufinalu je eliminisan od strane Santa FE(koji su osvojili ovaj turnir pobjedivši Deportivo u finalu): prva urakmica je završila neriješeno 1-1, ali je druga utakmica bila poraz 0-4, Nacional je igrao sa svojim mladimo timom zbog toga što je prvi tim igrao svijetsko klupsko prvenstvo.[46]

Nacional se kvalifikovao za FIFA klupsko svijetsko prvenstvo 2016. godine kao šampion Kopa Libertadoresa, predstavljajući Južnu Ameriku na takmičenju. Tim je započeo svoje učešće u polufinalu, gdje se susreo sa japanskim timom Kashima Antlers, koji su pobjedili Nacional sa 3-0 i postali prvi AFC tim koji je dostigao finale.[47] Nacional je osvojio treće mjesto nakon pobjede nad pobjednikom CONCACAF lige šampiona Club Amerikom sa 4-3 nakon neriješenog rezultata 2-2 u regularnom vremenu.[48][49]

Nacional je osvojio svoju prvu titulu u 2017. godini pobjedivši brazilski tim Chapecoense u Rekopa Sudamerikani. Brazilski tim je pobjedio u prvom meču sa 2-1, ali je Nacional ostvario pobjedu u drugom meču sa 4-1 i tako osvojio ovaj turnir.[50]

Kopa Libertadores 2017, Nacional je ispao iz takmičenja u grupnoj fazi. Bili su posljednji u grupi sa šest bodova, u kojoj su se takmičili protiv argentinskog Estudiantesa, brazilske Botafoge i ekvadorske Barcelone. Kao posljednjeplasirani u grupi, nisu bili kvalifikovani za učešće u drugoj fazi Kopa Sudamerikani 2017, koja bi zahtjevala da zauzmu barem treće mjesto u grupi.[51] Iako je Nacional osvojio šesnaestu titulu prvaka 2017. Aperturi, Reinaldo Rueda je napustio svoju funkciju menadžera 21. juna 2017. godine, a zamjenio ga je španski menadžer Juan Manuel Lillo.[52]


Grb i boje

[уреди | уреди извор]

Trenutni grb Atletiko Nacionala usvojen je 2000. godine. Grb se sastoji po pravougaonika iduženog prema dolje, sa inicijalima A i N u sredini, i tornjem od dvorca iznda koji simbolizuje "tradiciju, snagu i hijerarhiju", slično grbu grada Medeljina. Boje tima potiču iz zastava regije Antiokije i grada Medeljina.[53]

Glavni nadimak kluba, Verdolagas (portulak) je smišljen vrlo rano u istoriji kluba. Ova biljka je endemična za regiju Paisa od prekolumbijskih vremena. Biljka cvjeta sitnim žutim, bijelim ili crvenim cvijetom; bijela sorta najčešća je u regiji, dajući timu boju. Takođe je vrijedno spomenuti da Antikoja ima veliku tradiciju u vezi uzgoja cvijeća, što se godišnje pokazuje tokom festivala cvijeća.

  • Evolucija grba Atletiko Nacionala
  • 2000-
    2000-

Stadion

[уреди | уреди извор]

Dodatne informacije: Antanasio Giradato Sports Complex

Atletiko Nacional svoje domaće utakmice igra na stadionu Antanasio Hiradato, koji je dio sportskog kompleksa Antanasio Hiradato i u vlasništvu je grada Medeljina. Stadion dijele sa gradskim rivalom Independient Medeljin. Nalazi se u sjeverozapadnom dijelu grada i ima kapacitet od 40.043 mjesta..[54] Stadion je otvoren 19. marta 1953. godine utakmicom između Nacionala i Aliant Lima, koja je završena neriješenim rezultatom.[55]


Prije 1984. godine, kada je tim bio poznat kao Union Indulana fudbalski klub, igrali su lokalne utakmice na stadionu Los Libertadores. Sa stvaranjem profesionalne lige, preselili su se na stadion San Fernando u Itaguiu, gdje su igrali sve do otvaranja stadiona Antanasio Hiradato 1953. godine.[56]

Titule

[уреди | уреди извор]
Tip Takmičenje Naslov Sezona
Domaće Categoría Primera A 17 1954, 1973, 1976, 1981, 1991, 1994, 1999, 2005–I, 2007–I, 2007–II, 2011–I, 2013–I, 2013–II, 2014–I, 2015–II, 2017–I, 2022–I
Kup Kolumbije 5 2012, 2013, 2016, 2018, 2021
Superliga Kolumbije 3 2012, 2016, 2023
Kontinentalno Kopa Libertadores 2 1989, 2016
Kopa Interamerikana 2 1989, 1995
Kopa Merconorte 2 1998, 2000
Rekopa Sudamerikana 1 2017
Regionalno Liga Antioqueña - Segunda

División

1 1942

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ FIFA.com
  2. ^ Stokkermans, Karel (3. 10. 2013). „Coventric!”. RSSSF.com. 
  3. ^ Atlético Nacional, Rey de Copas. Periódico El Colombiano, Medellín, Colombia. 2004. стр. 13. ISBN 958-693-696-1. 
  4. ^ „¿Cuál es el equipo con más hinchada en Colombia?”. Caracol Radio (на језику: шпански). 27. 4. 2016. Приступљено 1. 12. 2016. 
  5. ^ „Club clásico: Rey de Copas y cultor del fútbol lírico - FIFA.com”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 2014-05-07. 
  6. ^ „¿Cuál es el equipo con más hinchada en Colombia?”. 90min.com (на језику: шпански). 2. 9. 2015. Приступљено 22. 3. 2021. 
  7. ^ Suárez, Ronny. „Millonarios vs. Nacional: así nació un clásico que vuelve a escena”. Gol Caracol (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2016. 
  8. ^ „Club World Ranking 2016”. IFFHS.com. Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2017. 
  9. ^ „All-Time Club World Ranking”. IFFHS. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 6. 12. 2016. 
  10. ^ „El Club del Siglo de América del Sur” [The Club of the Century of South America] (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 4. 12. 2010. г. Приступљено 15. 11. 2021. 
  11. ^ „El Club de Sudamérica del Siglo XXI” [The Club of South America of the 21st Century] (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2021. 
  12. ^ „Ranking Histórico de la Conmebol 1960-2013 (5 primeros clubes por país) - 1a. parte” [Conmebol 1960-2013 Historical Ranking (5 top clubs per country) - part 1a.]. Pasión Fútbol (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  13. ^ „Ranking Conmebol de Copa Libertadores 2021” [Conmebol Ranking of Copa Libertadores 2021]. conmebol.com (на језику: шпански). CONMEBOL. 
  14. ^ а б Atlético Nacional, Rey de Copas. Medellín, Colombia: El Colombiano. 2004. ISBN 958-693-696-1. 
  15. ^ а б Ruíz Bonilla, Guillermo (2008). La gran historia del Fútbol Profesional Colombiano. Ediciones Dayscript. стр. 51. ISBN 978-958-987-1300. 
  16. ^ „DIMAYOR - Historia”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 2016-06-01. 
  17. ^ „Atilio Miotti”. Sitio Oficial Atlético Nacional S.A. (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  18. ^ „Narcos: When Pablo Escobar did soccer – and changed the game in Colombia forever”. fourfourtwo.com. 14. 11. 2016. 
  19. ^ „Copa Libertadores 1989”. RSSSF.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2007. г. 
  20. ^ „Supercopa Libertadores 1989”. RSSSF.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2007. г. 
  21. ^ „Copa Interamericana 1989”. RSSSF.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  22. ^ MacKenna, Ewan (1. 6. 2016). „Narco-Football Is Dead: Celebrating a Colombia Reborn”. Bleacher Report. 
  23. ^ „História do futebol colombiano: a Era dos Narcos (cont.)”. Doentes por Futebol (на језику: португалски). 
  24. ^ „El fútbol en los tiempos de Pablo Escobar”. Clarín (на језику: шпански). 26. 2. 2014. 
  25. ^ „Pablo Escobar compró la Libertadores del 89?”. Hoy.com.py (на језику: шпански). 21. 1. 2016. 
  26. ^ „Copa Libertadores 1990”. RSSSF.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. 
  27. ^ „VERGUENZA NACIONAL”. El Tiempo (на језику: spanish). 1992-10-16. 
  28. ^ „Atlético Nacional, 11 años sin "puros criollos"”. De La Urbe - Universidad de Antioquia (на језику: шпански). 5. 3. 2015. Архивирано из оригинала 4. 8. 2018. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  29. ^ Vickery, Tim (16. 5. 2016). „Atletico Nacional face Copa Lib disappointment after strong start”. ESPN FC. 
  30. ^ „Nacional la sacó barata en Argentina: solo cayó 1-0 con Rosario”. futbolred.com (на језику: spanish). 12. 5. 2016. Приступљено 2023-04-06. 
  31. ^ Vickery, Tim (13. 7. 2016). „Atletico Nacional and Miguel Borja end Sao Paolo's Copa Libertadores hopes”. 
  32. ^ „Atletico Nacional tops Independiente Del Valle for Copa Libertadores title”. SI.com. 27. 7. 2016. 
  33. ^ „Nacional volvió a mostrar su superioridad: ¡Campeón de Copa Colombia!”. Futbolred.com (на језику: шпански). 17. 11. 2016. 
  34. ^ „Nacional, a octavos de Sudamericana tras vencer sin problemas al Bolívar”. Diario AS (на језику: шпански). 13. 9. 2016. 
  35. ^ Piva, Daniel (19. 10. 2016). „Com um a mais, Coritiba marca no fim e empata com Atlético Nacional no Couto”. Lance! (на језику: португалски). 
  36. ^ „Borja llevó a Nacional a semifinal de Suramericana: 3-1 sobre Coritiba”. Futbolred.com (на језику: шпански). 26. 10. 2016. 
  37. ^ „¡Nacional a final de Sudamericana! empató sin goles ante Cerro”. El Comercio. 24. 11. 2016. 
  38. ^ „Chapecoense, primer finalista de la Suramericana: 0-0 con San Lorenzo”. Futbolred.com (на језику: шпански). 23. 11. 2016. 
  39. ^ „La Conmebol suspendió la final de la Sudamericana por la tragedia de Chapecoense”. La Gaceta (на језику: шпански). 29. 11. 2016. 
  40. ^ „Colombia plane crash: 71 dead on Brazil soccer team's charter flight”. CNN. Приступљено 30. 11. 2016. 
  41. ^ „Campeón de la Sudamericana” (на језику: шпански). Atlético Nacional de Medellín. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2016. 
  42. ^ Griffin, Oliver (1. 12. 2016). „Medellin extends hand of friendship to Brazil in remembering fallen from Chapecoense”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. 
  43. ^ „"¡Vamos, vamos Chapé!": el emotivo homenaje en el Atanasio Girardot”. Futbolred.com (на језику: шпански). 1. 12. 2016. 
  44. ^ „Chape é declarada campeã e garante ao menos US$4,8 mi em premiações” (на језику: португалски). globo.com. Приступљено 5. 12. 2016. 
  45. ^ „CONMEBOL otorga el título de Campeón de la Sudamericana 2016 a Chapecoense y reconoce a Atlético Nacional con el premio del Centenario de la Conmebol al Fair Play” (на језику: шпански). CONMEBOL.com. 5. 12. 2016. 
  46. ^ Ascensio, José Orlando (11. 12. 2016). „Santa Fe goleó 0-4 a los juveniles de Nacional y es finalista”. El Tiempo (на језику: шпански). 
  47. ^ „Atletico 0-3 Kashima”. BBC Sport. Приступљено 14. 12. 2016. 
  48. ^ Richards, Alex (14. 12. 2016). „Historic moment as referee Viktor Kassai awards penalty at FIFA Club World Cup after using video replay”. Daily Mirror. 
  49. ^ „FIFA Club World Cup Japan 2016 - Matches - Club América-Atlético Nacional”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2019. 
  50. ^ Vickery, Tim (10. 5. 2017). „Atletico Nacional beat Chapecoense for Recopa title on celebratory night”. ESPN FC. 
  51. ^ „River Plate, Emelec through to Copa Libertadores knockout phase”. Business Standard. 26. 5. 2017. 
  52. ^ „Juan Manuel Lillo será el nuevo técnico de Atlético Nacional”. Antena 2 RCN (на језику: шпански). 21. 6. 2017. 
  53. ^ „Emblemas”. Sitio oficial Atlético Nacional S.A. (на језику: шпански). 
  54. ^ „Medellín”. FIFA (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2011. 
  55. ^ Atlético Nacional, Rey de Copas. Periódico El Colombiano, Medellín, Colombia. 2004. ISBN 958-693-696-1.  pp. 26
  56. ^ Atlético Nacional, Rey de Copas. Periódico El Colombiano, Medellín, Colombia. 2004. ISBN 958-693-696-1.  pp. 13

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukais2621/песак&oldid=26656108”