Корисник:Marija Labus/песак

Плака
Плака;
Административни подаци
Држава	Грчка
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)

Плака је насеље у центру Атине, смештено испод Акропоља. На југу се граничи са насељем Макријани, на истоку са подручјем храма Олимпског Зевса и Зепиона, на северу са трговинским центром Атине и на западу са Монастиракијем. Карактерише је традиционална градња. Плака је једнo од малобројних насеља, сасвим могуће и једино, које је кроз историју константно било насељено. Између осталог, Плака је била и центар Античке Атине.^[1] Директна веза ове области са славном прошлошћу Античке Атине, која постаје очигледна посетиоцу захваљујући десетини споменика који се налазе расути по крају, чини је, с разлогом, познатом као Насеље богова.^[2]^[3]^[4]

Постратно, грађевине Плаке су под заштитом, резултирајући тиме да Плака постане јединствена област Атине где се може видети град какав је био пре 100 година. У овом крају раде музеји, таверне, ресторани, кафићи и туристичке радње, док су очуване и зграде познатих грађана старе Атине.

У делу Плаке који се пружа ка Акропољу налази се Анафиотика. Анафиотика је кварт саграђен у кикладском стилу, које су Анафиоти изградили током друге половине 19. века,^[5] када су тражили насеље погодно за своје куће, будући да је у остатку Атине цена најама или куповине земље била висока за њих. Слична насеља, где су унутрашњи мигранти пренели архитектуру свог места порекла, постојала су и другде у Атини, али су временом претрпела грађевинске промене. На Плаки је живео и радио уметник Јоргос Савакис, док последњих година на Плаки живи и глумица Ирена Папас.^[6]

Историја

Плака је изграђена углавном око остатака Атинске Агоре, на простору који је без прекида био насељен од праисторије. Током османске владавине, Плака је као аристократски крај постао турско насеље^[7] и седиште војводе (владе). Током периода Грчког рата за независност 1821. године, Плаку су, као и остатак Атине, привремено напустили њени становници због борби и опсаде Акропоља 1826. године.

Област је поново изграђена током првих година владавине краља Ота. Плака је имала велику заједницу Арванита до краја 19. века, због чега је неки наводе и као арванитско насеље Атине^[8]^[9]^[10]. Током тог периода, изграђена је и Анафиотика. Подметнути пожар 1884. године уништио је велики део насеља и створио шансу за археологе да реализују ископавања на Атинској Агори и у Хадријановој библиотеци. Ископавања у овој области се настављају и данас.

Насеље данас

Насеље Плака, које посећује стотине хиљада туриста годишње^[11], подлеже строгим урбанистичким прописима. То је јединствен крај Атине где се све комуналије (вода, струја, кабловска телевизија, телефонија, интернет и канализација) спроводе подземно, кроз специјално направљене тунеле, како инсталације не би поквариле живописност овог дела.

На Плаки се данас налазе многи музеји и културна места (попут позоришта). Неки од музеја који се налазе у околини су Музеј народне уметности, Музеј грчких народних инструмената, Музеј Фрисира, Музеј Павлоса и Александре Канелопулу и Музеј Универзитета у Атини.

Архитектура

Са градским развитком током 19. века и откривањем античких споменика, куће око Античке Агоре су постепено отуђиване и на тај начин се археолошки простор очистио од каснијих грађевина и постао је значајна туристичка знаменитост која се налази у срцу савременог града, у подножју Акропоља.

Прилив туриста допринео је очувању карактера Плаке и њеној заштити од „развитка“ остатка града: многе старе куће и живописни путићи насеља су избегли рушења која су се дешавала у корист градње нових модерних зграда. На монументалним зградама отонске епохе, архитекте уводе иновације градећи прочеља са зидовима са великим прозорима украшеним венцима, забатима и балконима од кованог гвожђа.

Те нове куће су биле европски дах напретка у граду који је унео промену у начин живота и размишљања Атињана, који су до тада, навикли на источњачке отоманске грађевине.

Транспорт

Близу Плаке се налазе метро станице Акропољ, Синтагма и Монастираки, а такође и станице трамваја Синтагма и Зепион, док већина аутобуских и тролејбуских линија које пролазе центром Атине покривају потребе транспорта овог краја.

Локалне личности

Иро, певачица^[12]
Ана Панајотареа, новинарка^[13]
Ирена Папас, глумица^[14]
Мимис Плесас, композитор^[15]

Филмови са сценама снимљеним у Плаки

Насеље Плака је присутно у многим филмовима, јер се сматра једним од карактеристичних обележја престонице Грчке.^[16] Неки од њих су:


година	наслов на грчком	наслов на енглеском	режисер
1950	Ο μεθύστακας	The Drunkard^[17]	Јоргос Цавелас
1961	Αλίμονο στους νέους	Woe to the Young^[18]	Алекос Сакелариос
1965	Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα	And the Wife Should Revere Her Husband^[19]	Јоргос Цавелас
2009	Έρωτας α λα ελληνικά	My Life in Ruins^[20]	Доланд Питри
2012	Αν	What If...^[21]	Христофорос Папакалиатис