Корисник:Marijacirkovic18/песак
| Музеј невиности | |
|---|---|
| Аутор | Орхан Памук |
| Земља | Турска |
| Језик | турски језик |
| Жанр / врста дела | Љубавна |
| Издавање | |
| Издавање | 2008. година |
Музеј невиности (турски: Masumiyet Müzesi) је роман Орхана Памука, добитника Нобелове награде за књижевност, издат 29. августа 2008. године. Радња књиге, смештена у Истанбулу између 1975. и 1984. године, сведочи о љубави између Кемала, богатог бизнисмена и његове сиромашне даље рођаке, Фусун. Памук је изјавио да је припремао роман тако што је истраживао турску музику и филм на Јутјуб платформи.[1]
Исечак, назван „Удаљени односи”, појављује се у недељном листу Њујоркер 7. септембра 2009. године. Издање на енглеском језику, написано у сарадњи са његовом дугогодишњом сарадницом Морин Фрили, издато је 20. октобра 2009. године од стране америчке издавачке куће Алфред. А. Кнопф.
Радња[уреди | уреди извор]
Кемал је верен лепом девојком по имену Сибил већ два месеца, када упознаје продавачицу Фусун купујући торбу за своју вереницу. Оно што је уследило у наредних месец и по дана је интезивна, тајна, физичка и емотивна веза између њих двоје. Кемалов најсрећнији тренутак у животу је моменат када је Фусун изјавила своју дубоку љубав и наклоност према њему док су водили љубав. Упркос томе што су његова осећања према Фусун евидентна, Кемал одбија помисао да је заљубљен у њу, уверен у то да његов брак са Сибил и тајна веза са Фусун могу заувек да трају. Његово сањарење прекинуто је оног момента када Фусун нестаје након присуства његовој веридби Сибил. Он је сада суочен са дубоким осећајем љубави према њој. Пролази кроз веома болан период у трајању од годину дана, без могућности да је види и проналажењем утехе у бројним предметима и местима повезаних са његовом вољеном и њиховим вођењем љубави. Његова веридба са Сибил напокон се раскида, а Фусун напокон одговара на његово писмо, прихватајући да се виде. Фусун се удала, живи са мужем и родитељима и када се опет сретне са Кемалом у својој кући, претвара се да га упознаје први пут, као свог даљег рођака. Наредних осам година Кемал посећује породицу сваке вечери и исказује љубав према Фусун на различите начине, проналазећи утеху у предметима које узима из њене куће, а који су повезани са њом. Након смрти њеног оца, различите околности утичу на Фусун и она се разводи од мужа. Фусун и Кемал би се венчали након путовања око Европе, међутим судбина је спремила нешто друго за њих и они бивају раздвојени заувек након интезивног вођења љубави једне вечери. Кемал сматра да сваки предмет везан за Фусун и њихову љубав, сакупљен у протеклих неколико година, подсећа на дискретан тренутак среће и блаженства у периоду од 9 година њиховог познавања. Он одлучује да Фусунину кућу претвори у Музеј невиности, укључујући актуелне предмете и успомене на њихов заједнички период. [2]
Тематика романа[уреди | уреди извор]
Судар истока и запада[уреди | уреди извор]
Памуков рад се неретко бави сударом култура истока и запада, што је и наведено као и разлог његовог добитка Нобелове награде за књижевност. Овај роман у континуитету указује на утицај западне (Европа и Америка) на културу Истанбула, кроз идеју филма и музеја, присутних већим делом у роману.
Музеј и колекције[уреди | уреди извор]
Књига, заједно са музејом који је такође део ње, као што је и речено, у континуитету референцира на колекцију која се налази у самом музеју. Идеја гомилања и прикупљања ствари као чин који је срамотан и који постаје јава посебно бива обрађен у последњем делу књиге.
Идентитет женске особе и култура Турске[уреди | уреди извор]
Један од кључних тема овог романа је улога женске особе у култури и друштву Турске. Роман описује остракизам девојака које су изгубиле невиност пре брака, упркос томе што се већина њих позива на „западнији” начин размишљања који је био актуелан на простору Истанбула, седамдесетих година 20. века. Памук описује ову појаву као табу тему тадашњег друштва Турске.
У једном интервјуу Памук је уклопио све те теме док је коментарисао како је улога музеја такође и власништво, јер, како он каже, Кемал поседује Фусун као неку врсту дрангулије у сопственом музеју, уместо да дозволи и прихвати сопствену аутономију њеног живота. [3]
Музеј [4][уреди | уреди извор]
Памук је заправо основао зграду Музеја невиности, базирану на музеју описаног у књизи. Смештен је у згради у насељу Чукуркума у Бејоглу, европском делу Истанбула и приказује евокативну колекцију свакодневног живота и културе Истанбула периода у ком се радња романа догађа. Музеј је првобитно требало да буде изложен у Франкфурту у музеју Ширн Кунтсхал октобра 2008. године, током сајма књига, међутим, била је отказана 2010. године. Памук се и даље надао да ће музеј бити отворен 2011. године и након дугог чекања и бројних одлагања он је напокон и отворен априла 2012. године. Иако су настали касније, музеј и сам роман креирани су у тандему, показујући опсесивну романсу двеју истанбулских породица, као и вечну перспективу истанбулске више класе седамдесетих година 20. века. Пројекат је подржан од стране Истанбула 2010. године, и то путем Европске престонице културе. Према књизи, улаз је бесплатан свима који донесу копију књиге и при доласку приложе карту која се налази у 83. делу књиге.
