Корисник:Marijana Miokovic

Postupak pokretanja stečaja od strane stečajnog poverioca}}

1. Pretpostavka nesposobnosti plaćanja

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovoditi, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak.[1] cl.3.

2. Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu

Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća. Stečajni sudija ne može biti član stečajnog veća.

Stečajno veće:

1. odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;
   
2. utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečajnog postupka;
   
3. odlučuje o pokretanju stečajnog postupka;
   
4. imenuje i razrešava stečajnog sudiju;
   
5. imenuje i razrešava stečajnog upravnika;
   
6. odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije;
   
7. odlučuje o prigovorima protiv radnji stečajnog upravnika;
   
8. daje ovlašćenja stečajnom dužniku-preduzetniku o ličnoj upravi, pod uslovima propisanim zakonom;[2] cl.10.

Stečajni sudija:

1. odobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate;
2. uvodi u dužnost stečajnog upravnika;
3. određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku;
4. odobrava nacrt plana reorganizacije stečajnog dužnika;
5. odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajne mase;
6. donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu stečajnog veća;
7. vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika;
8. obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije, stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečajnom veću.

3. Skupstina i odbor poverilaca

Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu.

Prva sednica skupštine poverilaca zakazuje se na predlog:

1. stečajnog upravnika;
   
2. stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.
   

Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca.

Zakazivanje i vođenje sednica skupštine, kao i obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda, vrši predsednik skupštine na predlog stečajnih poverilaca. Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u "Službenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne dogovore o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim u slučaju iz člana 23. stav 5. Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca.

Skupština poverilaca:

1. donosi odluke da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine u skladu sa članom 23. stav 5. Zakona;
   
2. bira i opoziva odbor poverilaca;
   
3. razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
   
4. razmatra izveštaje odbora poverilaca;
   
5. vrši druge poslove određene ovim zakonom.
   

Odbor poverilaca

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca. Broj članova odbora poverilaca određuje skupština, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan. Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu se birati u odbor poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora. Člana odbora razrešava skupština poverilaca ili stečajno veće ukoliko ne izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom. Ako odbor poverilaca razreši člana odbora ili član da ostavku na članstvo u odboru, odbor može da kooptira novog člana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora.[3] cl.22. i cl.25.

4. Delokrug poslova i prava odbora poverilaca

Odbor poverilaca:

1. daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom;
   
2. daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;
   
3. razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
   
4. pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;
   
5. izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine;
   
6. vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom.
   

Odbor poverilaca ima pravo:

1. prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije;
   
2. na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada je žalba dozvoljena;
   
3. uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu;
   
4. davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;
   
5. predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;
   
6. izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku.
   

Prigovore na zaključke i radnje stečajnog sudije i stečajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca, a stečajno veće je dužno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase. Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali[4] cl.27.

5. Pokretanje stecajnog postupka od strane stecajnog poverica

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja. Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom.

Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koja zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Nadležni javni tužilac može da pokrene stečajni postupak ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom. Kašnjenje u izmirenju obaveza prema državi (porezi, doprinosi, takse, carina) prouzrokuju visoku dnevnu kamatu na iznos duga, kod ozbiljnijih iznosa novčane kazne i sudske troškove a u drastičnim slučajevima blokadu računa, stečaj i prinudnu naplatu od sudske prodate imovine. neredovno servisiranje dugova bankama povlači aktiviranje hipotekarne garancije i naplatu duga iz prodaje založene imovine.[5] cl.40.

Literatura: Zakon o stecajnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 84/04. Zakon o stečajnom postupku, čl. 3. Zakon o stečajnom postupku, čl.10. Zakon o stečajnom postupku, čl. 22,25. Zakon o stečajnom postupku, čl. 27. Zakon o stečajnom postupku, čl. 40. --Marijana Miokovic (разговор) 02:12, 4. јул 2011. (CEST)

Споменице и захвалнице

100 измена

14%