Пређи на садржај

Корисник:Mateja Vujcic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Касни модернизам припада периоду од 1940-их до 1960-их. Појављује се после авангарде, која сада слаби и губи на популарности, а пре постмодернизма. Касни модернизам означава својеврсну транзицију ка постмодернизму.

Током касног модернизма покушавало се да се обнови реалистичка традиција, а књижевно дело је посматрано као целина. Аутори посвећују своје радове важним темама са сјајним баснама и структурама. Они повезују књижевност са филозофским системима званим егзистенцијализам. Књижевност се труди да се ослони на традицију, а аутори у својим делима су оријентисани на оно што им одговара.

Касни модернизам је и време када се јавља проблем диференцијације и граница. Аутори својим радовима покушавају да одговоре на обимне теме и проблеме као што су фашизам, комунизам, деколонизација и фанатизам.

Аутори касног модернизма[уреди | уреди извор]

Аутори који су обележили период позног модернизма су: Ежен Јонеско, Михаил Булгаков, Пабло Неруда, Жан Пол Сартр, Ернест Хемингвеј, Алберт Ками, Семјуел Бекет, Џеј Ди Селинџер и многи други.

Најважнија дела касног модернизма[уреди | уреди извор]

Мајстор и маргарита[уреди | уреди извор]

Мајстор и Маргарита је дело аутора Михаила Булгакова. Аутор нам прича причу о писцу који је написао роман о суђењу Исусу и Понтију Пилату. Роман није био прикладан и писац је проглашен лудим. Завршио је у лудници, након чега га је убрзо спасла Маргарита уз помоћ самог ђавола Воланда.

Булгаков је овим делом оштро критиковао тадашње комунистичко московско друштво које је уметницима увело цензуру.

Мучнина[уреди | уреди извор]

Роман Мучнина Жан Пола Сартра је филозофско дело написано у облику дневника. Главни лик је Рокентен који живи, ради и истражује у малом граду. Описана је његова свакодневица која је уједначена и одвија се свакодневно на истом путу, између библиотеке и конака. Опседнут је размишљањима о бесмислености постојања, а то се огледа у његовим дијалозима са другим ликовима.

Жан-Пол Сартр је и главни оснивач егзистенцијализма. У егзистенцијализму учимо на сопственим грешкама и формирамо себе. Имамо могућност слободног избора и питање одговорности. Сартр је био један од првих аутора који је у роман увео филозофију описујући главног јунака, његове филозофске ставове, свест и уверења.

Странац[уреди | уреди извор]

Роман Странац је најбоље дело аутора Алберта Камија. Радња се одвија у Алжиру када Мерсо сазнаје да му је мајка умрла. Он одмах наставља свој живот, без икакве туге и осећања. Аутор је овим ликом испричао причу о отуђеном човеку који није нашао своје место у свету.