Пређи на садржај

Корисник:Milicar12/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Религијска космологија представља објашњење порекла, еволуције и евентуалне судбине универзума са религијског становишта. То може укључити веровања о пореклу космоса као што су мит о постању, еволуцији кроз време као и веровања која се тичу тренутне структуре и организације и евентуалне судбине космоса. Постоје бројне традиције у оквиру религије и религијске митологије које утврђују зашто је све како јесте и који је значај свега. Религијска космологија описује просторни распоред универзума, како света који људи насељавају, тако и других димензија као што су седам димензија религије - ритуална, чулна и емотивна, наративна и митска, доктринарна, етичка, социјална и материјална.[1]

Религијска митологија може саджати описе чина или процеса стварања од стране створитељског божанства или већег пантеона божанстава, као и објашњења о процесу трансформације хаоса у ред, или утврђивање да је постојање заправо бескрајна циклична транформација. Религијска космологија се разликује од научне космологије која се заснива на савременој астрономији, физици и сличним наукама. Може се разликовати у концептуализацији физичке структуре света и његовог положаја у универзуму, као и теоријама о настанку и прогнозама и предвиђањима његове будућности.

Религијска космологија је опширнија од строго научне космологије (као што су физичка космологија и квантна космологија) због тога што није ограничена на посматрања базирана на чулним искуствима, као ни на тестирање хипотеза и предлагање нових теорија. Религијска космологија може да објасни зашто је све тако како је и да предочи шта људи треба да раде у одређеном контексту. Варијанте религијске космологије можемо наћи у Зороастризму, религијама из Индије Будизму, Хиндуизму и Џаинизму; веровањима из Кине, као што су Кинески Будизам, Таоизам и Конфучијанство, Шинтоизам из Јапана и веровањима аврамских религија као пто су Јудаизам, Хришћанство и Ислам. Религијске космологије су се често развиле у формалне структуре метафизичких система као што су Платонизам, Неоплатонизам, Гностицизам, Таоизам, Кабала, Пет космичких усмерења и велики ланац бића.

Зороастризам

[уреди | уреди извор]

У космологији Зороастризма, универзум је манифестација космичког конфликта између постојања и непостојања, добра и зла, светлости и таме, који обухвата период од 12000 година. Овај конфликт је даље подељен на четири једнака периода од по 3000 година. Први период је познат као „Бесконачно време”. Током овог периода добро и зло постоје у савршеној равнотежи у својим одвојеним сферама. У току тих 3000 година је Ахура Мазда боравио у области светлости, док је његов противник Ахриман или Ангра Маинју, зли дух, био затворен у области таме. Делила их је велика празнина. Крајем првог периода, Ахриман прелази празнину и напада Ахура Мазду. Знајући да ће ова борба трајати вечно, Ахура Мазда изговара најсветију молитву Авесте (Ахуна Ваирја) и побеђује Ахримана, који се повлачи у свет таме, где остаје наредних 3000 година. У овом периоду, Ахура Мазда почиње да ствара. Ствара шест Амеша Спента или „Свете бесмртнике” и анђеле, односно Јазате. Створио је првог бика и првог човека. Потом је створио и друге материјалне творевине као што су вода, ваздух, земља и метали. [2]

Библијска космологија и аврамске религије

[уреди | уреди извор]

Универзум се, код античких Израелита састојао од равне Земље која је плутала на води, рај се налазио изнад ње, а загробни свет испод.[3] Људи су насељавали Земљу током живота, а након смрти су одлазили у загробни свет, који је био морално неутралан;[4] тек у хеленистичком периоду (након 330. г.п.н.е) Јевреји усвајају грчку идеју да би подземни (загробни) свет представљао казну за недела, а да ће праведни уживати у загробном животу у рају.[5] Такође у овом периоду ће се прећи са космологије која је замишљала универзум као да се састоји од три нивоа, на грчки концепт сферичне Земље која се налази у центру многобројних концентричних сфера.[3] Веровање да је Бог створио материју ни из чега се назива creatio ex nihilo (насупрот тога је creatio ex materia). То веровање је прихваћено у већини деноминација како Јудаизма тако и Хришћанства, верује се да је један Бог који сам није створен заслужан за стварање космоса.

У својој апостолској побудници из 2023. године Laudate Deum папа Фрања је предочио неколико начина на које можемо разумети везу људи са створеним космосом:

  • свет који нас окружује се може третирати као „предмет експлоатације, необуздане употребе и неограничене амбиције” или „обично окружење у коме можемо развијати своје животе”;
  • људско биће је страно, страни елемент који може само да штети околини;
  • људска бића су „део природе, укључена у њѕ и самим тим у сталној интеракцији са њом”. Ово је тумачеље које он заступа.[6]

Учење Ислама је да је Бог створио космос, укључујући Земљино физичко окружење и људска бића. Највиши циљ је замислити космос као књигу симбола за медитацију и контемплацију за духовно уздизање или као затвор из ког људска душа мора да побегне да би пронашла праву слободу у духовном путовању ка Богу.[7]

Религије Индије

[уреди | уреди извор]

Будизам

[уреди | уреди извор]

У Будизму, као и другим индијским религијама, не постоји једна тачка која означава почетак или коначни крај универзума.[8][9] Сматра се да је постојање вечно, и не постоји створитељско божанство. Будизам посматра космос као нешто непостојано и увек у покрету. Оваква космологија је основа теорије Самсаре, која је током времена развила своје механичке делове о точку земаљског постојања, који говори о бескрајним циклусима поновног рађања и поновне смрти.[10] У раним будистичким традицијама се Самсара космологија састојала од 5 области (царстава) које су биле део тог циклуса.[11] Ово је укљуливало пакао (niraya), гладне духове (pretas), животиње (tiryak), људска бића (manushya), и богове (devas).[10][11][12] Касније, ова листа добија и шесто царство, које насељавају полу-богови (asuras).[11][13] „Гладни духови, царства раја и пакла” формирају ритуалне, књижевне и моралне сфере многих савремених будистичких традиција.[10][11]

Акира Садаката наводи да је будистичка космологија далеко комплекснија него што је то случај у ведским и каснијим хиндуистичким традицијама.[14] Али такође дели и одређене идеје и концепте, као оне о планини Меру.[15][16] Будистичка мисао заступа став да је шест космолошких царстава међусобно повезано и да свако пролази бесконачне животне циклусе кроз њих, као резултат комбинације незнања, жеља, карме или етичких односно неетичких поступака.[10][11]

Хиндуизам

[уреди | уреди извор]

Космологија Хиндуизма, као и Будизма и Џаинизма, посматра свако постојање као циклично. Древни хиндуистички текстови представљају и дискутују бројне космолошке теорије. Хиндуизам прихвата ову разноврсност космолошких идеја и не захтева један обавезан поглед, чак ни у најстајем ведском тексту, Ригведи. Друге теорије укључују циклично стварање и уништавање космоса од стране неког божанства, нека не укључују стваралачка божанства уопште, или укључују златно јаје или материцу (Хиранјагарбха), или мноштво космоса који се сами стварају и обухватају велике просторне и временске домете. Ведска књижевност укључује доста космолошких нагађања, нека о постанку космоса (Nasadiya sukta).

Време је концептуализовано као циклична Југа са трилионима година. У неким моделима, планина Меру игра централну улогу.

Поред теорија о настанку космоса, космологија Хиндуизма обухвата мноштво различитих теорија о структури универзума, од тога да постоји 3 света (loka) до тога да их има 12, који различито учествују у теоријама о поновном рођењу, самсари и карми.

Ова комплексност није присутна само у Хиндуизму и другим индијским религијама, већ се може наћи и у грчкој, римској, ирској и вавилонској митологији, где сваки период доноси више греха и патње.

Џаинизам

[уреди | уреди извор]

Космологија Џаинизма сматра да је космос нестворени ентитет, који постоји од бесконачности, без почетка или краја. Текстови описују облик универума налик човеку који стоји са размакнутим ногама и руком на боку. Космос, према Џаинизму, је узак на врху, широк на средини, и опет широк на дну.

Монах Џинасена

Кина

[уреди | уреди извор]

Гностицизам

[уреди | уреди извор]

Серер религија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tucker, Mary Evelyn (1998). „Religious Dimensions of Confucianism: Cosmology and Cultivation”. Philosophy East and West. 48 (1): 5. ISSN 0031-8221. JSTOR 1399924. doi:10.2307/1399924. 
  2. ^ „The Bundahishn ("Creation"), or Knowledge from the Zand”. avesta.org. 
  3. ^ а б Aune, David Edward (2003). The Westminster dictionary of New Testament and early Christian literature and rhetoric (1. ed изд.). Louisville, Ky.: Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-21917-8. 
  4. ^ Wright, J. Edward (2000). The Early History of Heaven (1st ed изд.). Oxford: Oxford University Press, Incorporated. ISBN 978-0-19-534849-1. 
  5. ^ Lee, Sang Meyng (2010). The cosmic drama of salvation: a study of Paul's undisputed writings from anthropological and cosmological perspectives. Wissenschaften Untersuchungen zum Neuen Testament. 2. Reihe. Tübingen: Mohr Siebeck. ISBN 978-3-16-150316-0. OCLC 632253330. 
  6. ^ Farrell, Thomas J. (2023-11-23). „Pope Francis, Laudate Deum (“Praise God”): Apostolic Exhortation”. New Explorations. 3 (2). ISSN 2563-3198. doi:10.7202/1107744ar. 
  7. ^ „Islamic Studies”. Oxford Bibliographies Online Datasets. Приступљено 2024-12-14. 
  8. ^ Blackburn, Anne M.; Samuels, Jeffrey, ур. (2003). Approaching the Dhamma: Buddhist texts and practices in South and Southeast Asia. Seattle: BPS Pariyatti Editions. ISBN 978-1-928706-19-9. 
  9. ^ Harvey, Peter (2013). An introduction to Buddhism: teachings, history and practices (Second Edition изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85942-4. 
  10. ^ а б в г Trainor, Kevin, ур. (2004). Buddhism: the illustrated guide. New York, NY: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-517398-7. 
  11. ^ а б в г д Wilson, Jeff (2010-09-13). Saṃsāra and Rebirth (Извештај) (на језику: енглески). Oxford University Press. doi:10.1093/obo/9780195393521-0141. isbn 978-0-19-539352-1. Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  12. ^ DeCaroli, Robert (2004-10-01), Haunting the Buddha, Oxford University PressNew York, стр. 1—2, ISBN 0-19-516838-0, Приступљено 2024-12-14 
  13. ^ Sadakata, Akira; Nakamura, Hajime (1999). Buddhist cosmology: philosophy and origins. Превод: Sekimori, Gaynor (First English Ed. 1997, Third printing изд.). Tokio: Kōsei. ISBN 978-4-333-01682-2. 
  14. ^ Sadakata, Akira; Nakamura, Hajime (1999). Buddhist cosmology: philosophy and origins. Превод: Sekimori, Gaynor (First English Ed. 1997, Third printing изд.). Tokio: Kōsei. ISBN 978-4-333-01682-2. 
  15. ^ Sadakata, Akira; Nakamura, Hajime (1999). Buddhist cosmology: philosophy and origins. Превод: Sekimori, Gaynor (First English Ed. 1997, Third printing изд.). Tokio: Kōsei. ISBN 978-4-333-01682-2. 
  16. ^ Kloetzli, Randy (1983). Buddhist cosmology: from single world system to pure land: science and theology in the images of motion and light. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-0-89581-955-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milicar12/песак&oldid=28915782”