Корисник:MilosAnokic/песак
Lancia 037 Rally je аутомобил који је пројектован за Rally trke 80-их година 20. века од стране аутомобилских компанија Lancia и Abarth са
| Lancia Rally 037 | |
|---|---|
.jpg) | |
| Преглед | |
| Тип | Спортски аутомобил |
| Производња | 1980-1985 |
| Дизајнер | Fiat Auto |
| Каросерија и шасија | |
| Класа | Група Б |
| Погонски агрегат | |
| Мотор | Lampredi 2.0 |
| Погон | На задњој осовини |
| Величине | |
| Међуосовинско растојање | 2.445 мм |
| Дужина | 3.915 мм |
| Ширина | 1.850 |
| Висина | 1.240 мм |
| Маса | 960 Кг |
| Хронологија | |
| Претходник | Lancia Stratos |
| Наследник | Lancia Delta S4 |
мотором смештеним у задњем делу каросерије који се такмичио у Б групи WRC(World Rally Championship).Вожен је од стране возача Markku Alén, Attilio Bettega и Walter Röhrl.Такође,овај аутомобил је последњи који ће освојити победу у Rally тркама користећи пренос снаге на задњу осовину.[1]
Историја
[уреди | уреди извор].jpg)
Lancia је 1952. године добија специјални део у оквиру саме фабрике који је био задужен за спортске аутомобиле и носи назив Scuderia Lancia који ће се касније променити у Squadra Corse HF Lancia.Радионица је оформљена од стране сина оснивача компаније Gianni Lancia који је био и један од инжењера у самој фабрици.Средином 70-их година 20. века Lancia почиње да постиже велики број победа у Rally тркама и тиме себе смешта на врх такмичења међу најбољима.Међутим,због промене правила у правилнику WRC-а где је сада постојала могућност да се произведе нови аутомобил за такмичење под условом да произвођач направи 200 хомологационих примерака који ће бити намењени друмском саобраћају.Abarth прелази у аутомобилски савез Lancia-Fiat где се започиње пројектовање новог аутомобила 1978. године који ће се такмичити у Rally шампионату.Кодни назив који је пројекат носио је 037 и заправо ће тај назив и остати у називу самог аутомобила.Lancia 037 Rally је заправо замена за Fiat Abarth 131 који више није имао шансе да се такмичи са новим конкурентским моделима и зато Fiat пројектује нови аутомобил под називом Lancie.1980. године је направљен први прототип 037 модела који добија назив Rally 037 са међуосовинским растојањем од 2.240 милиметара,централно постављеним мотором и преносом снаге на задњу осовину.Проблем се јавио што тадашњи главни противник Lanciа-е је био Audi који је тада избацио Audi Quattro S1 који је имао погон на свим точковима.Хомологовани модели су имали разлике у мотору,снази и брзини.Поседовали су дволитарске бензинске моторе који су производили 205 коњских снага са турбо пуњачем,убрзање од 0 до 100 км/h је достизала за 6 секунди и максимална брзина је била 225 км/h и маса аутомобила је износила 1.170 килограма.Lancia Rally 037 почиње да се такмичи од 1982. године до 1986. године у Rally шампионату и није могла да испрати у потпуности главног противника Audi Quattro али је имала забележене победе и освојила титулу конструктора 1983. године.Почетак за 037 је био 1982. година на Costa Smeralda релију али оба возача и аутомобила нису издржали целу трку па су је испратили кваровима.На трци Tour de Corse Bettega је доживео несрећу,а Markku Alen је завршио трку на 9. месту.037 је шампионат 1982. године испратио са кваровима.Промена се десила 1983. године и ова година се сматра најбољом годином за 037 јер су остварене победе у Monte-Carlo,Tour de Corse, Acropolis и Sanremo релију.Због саме предности конкуренције која користи пренос на свим точковима,Lancia је одлучила да побољша 037 тиме што је појачала мотор и модел је назван Evolution 2 који је такође требао да одбрани тутулу конструктора 1984. године али то ипак није било довољно да држи корак са Audi Quattro који ју је добио у оба шампионата 1984. године и Peugeot 205 T16 који ју је такође победио у оба шампионата 1985. године.1985. године је погинуио и возач Attilio Bettega у несрећи са 037.Lancia Rally 037 се 1986. године појавио и у Сафари релију са тимом Martini Lancia уместо модела Lancia Delta S4 јер је он коришћен за друге Rally трке и зато што дизајнери нису имали времена да припреме тај модел за Сафари трку.Последње појављивање 037 је било 1994. године где је била пријављена за такмичење у GT1(сада GT500) где је вожена од стране јапанског возача Naohiro Furuya.037 је освојио 9. место јер она није могла да испрати корак са тада већ доста моћнијим аутомобилима и зато што мотор није био пројектован да трпи оптерећење у високим обртајима дуже време као и петостепени мењач који је сачињен од кратких брзина.Lancia 037 Stradale Због потреба да се направе хомологовани примерци како би аутомобил могао да учествује у шампионату,направљено је 200 примерака аутомобила Lancia 037 који је добио назив Stradale.Поседовао је дволитарски бензински агрегат који је испоручивао 205 коњских снага и 226 Nm обртног момента.Тежина аутомобила је износила 1.170 килограма за разлику од рели верзије која је тежила 960 килограма.[2][3][4]
Спецификације
[уреди | уреди извор]Детаљан опис аутомобила
[уреди | уреди извор].jpg)
Lancia Rally 037 дели неке делове изгледа са моделом Lancia Montecarlo и неки делови су преузети са аутомобила Fiat Abarth 131 и Lancia Stratos,а укључен је био и дизајнерски студио Pininfarina који је пројектовао модел Montecarlo.Предњи и задњи део аутомобила је израђен од челичних оквира док је већина панела израђена од кевлара.Централни део аутомобила је преузет од аутомобила Lancia Montecarlo али је разлика што има потпуно другачије аеродинамичке линије.Предњи део аутомобила се одликује равним и избоченим спојлером са два усисника хоризонтално постављена који треба да хладе уљни и водени радијатор.Предњи поклопац на аутомобилу је израђен од фибергласа који има благо изобличење како би се сместио резервни точак,а ту се налазе и три усисника за хлађење кабине и цео поклопац је спојен са предњим ветробраном на ком се налазе и два ветробранска брисача.Кров аутомобила поседује две избочине ,паралелно једна на другу,које заправо служе да посада има довољно места за главу,а концепт оваквог крова је усвојен у прошлости од аутомобила Abarth Zagato.Кров је причвршћен на три места у задњем делу,а на предњем делу на два места и кров се спаја са задњим поклопцем мотора који поседује широки прозор од флексигласа за потпуни поглед на мотор аутомобила.Код 037 бочни прозори су фиксирани,а у средини се налазе мали клизачи за хлађење кабине.Задњи поклопац је заштићен са две специјалне заштите од блата и прашине како мотор не би претрпео неко оштећење чиме би уследио квар.Такође,на задњем делу аутомобила се налазе два динамичка вентилациона усисника,наменски направљена,за хлађење мотора.За осветљење су коришћена четири фара који се налазе на предњем поклопцу аутомобила и на задњем делу су два мала округла штоп светла.Може се приметити да на моделу Evolution 2 скинут задњи браник како би се побољшало хлађење мотора и све то је допринело томе да аутомобил тежи 960 килограма.Унутрашњост аутомобила је урађена искључиво за спортску употребу.Црна сомотна седишта која дозвољавају подешавања по висини и по дубини.У кабини се налазе само инструменти који су потребни за трку који ће возачу показати потребне информације о дешавању у самом аутомобилу.Команда табла је пресвучена неопреном,материјал мекан на додир.На десној страни се налази фиока за оставу(у овом случају документа трке),док се са леве стране налази цео инструмент неопходан за спортски аутомобил.У том инструменту се налази мерач температуре и притиска уља,мерач температуре воде за хлађење,мерач притиска турбо пуњења,електронски брзиномер са бројачем пређеног пута и дугметом за ресетовање бројача,показивач горива,прекидачи за светла и реостат који омогућава подешавање јачине осветљења инструмената.Занимљиво је да аутомобил поседује пепељару на централној конзоли као и два реда аутоматских осигурача отпорних на топлоту.Овакви осигурачи су доста пожељни у оваквим аутомобилима јер пре трке сво осветљење и сви делови који имају везе са струјом морају бити исправни ,у супротном, аутомобилу неће бити дозвољено да стартује трку.Такође,на централној конзоли се налази кварцни сат,команде за клима уређај и на страни сувозача се налази услужно светло са каблом чиме је могуће извући и поставити светло у идеалну позицију.Управљање из кабине се остварује преко трокраког кожног волана подесив по висини са Abarth логоом у средини,а испод волана се налазе реглуатори за светла и брисаче ветробранског стакла.У средини,између седишта возача и сувозача,се налази ручна кочница,ручица мењача и код хомологационих примерака се налазе електрични прекидачи за прозоре.Педале за квачило,кочнице и гас су израђене од лаганих легура са великом површином за притисак у односу на традиционалне педале јер при великим брзинама по неравној подлози често возач промаши потребну папучицу,а овим подухватом се то смањује.Иза седишта се,практично унутар кокпита,налази мотор који је одвојен двоструким стаклом и панелом који имају сврху да абсорбуије звук.Поред те звучне изолације,унутар кокпита је био веома бучно.Кабина аутомобила је заштићена рамом чија је сврха да ,уколико дође до превртања аутомобила,спречи смрскавање кабине и да абсорбује силу приликом ударца.Рам је израђен од цеви кружног пресека 35 мм по прописима које је одредила FISA(Fédération Internationale du Sport Automobile).Предњи кавезни оквир служи да се на њега причврсте суспензије и водених и уљних радијатора.Задњи оквир служи да се причврсте носачи вешања,резервоари за гориво и сам мотор.Све ово је изведено са цевастим челичним цевима малих димензија,пречника 25-30 мм али повећане крутости како би рам истрпео велика оптерећења.Montecarlo такође поседује централни мотор и то је преузето од њега само што је код 037 мотор окренут за 90 степени у уздужни положај што заправо померило тежину мотора напред и омогућило да се створи већа слобода за израду вешања аутомобила.Независно вешање које је коришћено поседује двоструке држаче и било је примењивано на предњој и задњој осовини са тим што се на задњој осовини налазили дупли амортизери како би истрпели оптерећење приликом вожње по неравном терену.037 је пројектована по правилнику који се користио пре појаве Групе Б и то заправо показује да је Lancia 037 имала погон на задњој осовини,а Audi је допринео томе да се у Групи Б дозволи коришћење погона на свим точковима што показује да је 037 последњи аутомобил који је користио погон на задњој осовини.Снага је добијена од мотора који има четири цилиндра редно поређаних у кућиште од ливеног гвожђа,дуплом брегастом осовином израђеним од кованог челика и постављене на пет носача клупе,глава мотора од лаке легуре са четири вентила који имају пречник 34,5 мм за усис и 28 мм за издув и вентили су асиметрични и имају другачији нагиб у односу на осовину централног цилиндра:24° за усисне и 22° за издувне.Ово је било потребно јер клипови су били специјално обликовани.Пренос и функционисање ових делова се дефинише преко зупчастог каиша.Уместо турбо пуњача ,како би мотор давао максимум,постављен је ROOTS волуметријског компресора зато што турбо који поседује губитке приликом рада што код компресора није случај већ компресор даје максимум и на ниским обртајима и на високим.Заправо,цео мотор је преузет из аутомобила Abarth 131 на ком су уместо два карбуратора замењена једним великим Weber карбуратором и претходно наведеном модификацијом са компресором.Систем убризгавања горива се одвија преко електричне пумпе ниског притиска која допрема гориво из два бочна резервоара запремине од 35 литара.Гориво се допрема до два двогрлна карбуратора који поседују лептир вентиле пречника 40мм.Систем издува је сачињен од четири цеви(цев по цилиндру) где се оне спајају у две паралелне цеви све до великог пригушивача да би се поново раздвојиле и завршиле у једној хромираној цеви која излази на задњем десном делу аутомобила.Начин подмазивања се врши преко сувог уљног картера.Цео систем покрећу три пумпе од којих су две повратне,а једна доња које су смештене у доњем делу мотора.Повратне пумпе шаљу уље до цилиндара где се врши подмазивање,а доња пумпа усисава назад уље из цилиндара где оно пролази кроз филтер уља и шаље га у хладњак за уље ,који се налази у предњем делу аутомобила,где се расхлађује и поново враћа да се подмазују делови који се покрећу.Притисак којим уље циркулише је константне вредности од 4/4,5 бара,а капацитет система је 8 литара уља.Систем воденог хлађења се састоји од радијатора ,постављеног у предњем делу аутомобила, који користи и електрични вентилатор за присилно увлачење ваздуха који треба да охлади вентилатор.Поседује допунски резервоар и циркуларну пумпу која треба да спроведе воду од радијатора до мотора и обрнуто.Мењач је веома битна компонента сваког спортског аутомобила и зато је одлучено да буде ZF мењач.Одлучено је зато што је то био једини доступни мењач тада јер се журило са производњом хомолагационих модела али је био већ био монтиран на спортске аутомобиле и показао се као поуздан.Распоред зупчаника у мењачу је био одличан што је доказало да трећом брзином се достизала брзина од 140 километара на сат,четвртом 190 километара на сат и петом 228 километара на сат.Због тога што аутомобил има велико убрзање и постиже велику брзину,нио је потребан добар кочиони систем за који је изабран систем са четири кочиона диска и алуминијумским кочионим чељустима Brembo.Систем поседује и серво систем кочења са тандем пумпом и вентил за пропорцију силе кочења који је користан приликом дугог кочења на великим брзинама.Већински се гледало и радило на томе да аутомобил буде што сигурнији за посаду и један од примера јесте да се волан приликом несреће враћа уназад како возач не би задобио повреде од волана.[5][6]
Детаљније карактеристике
[уреди | уреди извор]Друмски модел
[уреди | уреди извор]Каросерија:кевлар и фиберглас
Тежина: 1170 килограма
Дужина: 3.915 мм
Ширина: 1.850 мм
Висина: 1245 мм
Међуосовинско растојање : 2.440 мм
Спецификације мотора: уздужно постављен мотор у задњем делу са погоном на задњој осовини
Пречник и ход клипа : 84мм x 90 мм
Запремина мотора : 2 литра (1995 ccm)
Снага: 205 коњских снага
Максимални обртни момент: 226 Nm при 7.000 о/мин
Пуњач:Abarth Volumex (0,6 - 0,9 bar)
Подмазивање: Суви картер
Механизам вентила:DOHC са преносом на каишу са 4 вентила по цилиндру
Квачило: Сува плоча(230 мм) са хидрауличним системом
Пренос/Мењач : ZF канџа,5 брзина са рикверцом
Диференцијал: Самоблокирајући,две осовине,CV зглобови
Предње вешање : Независне двоструке виљушке,спиралне опруге,гасни амортизери и стабилизатор
Задње вешање : Индентично предњем али са двоструким амортизерима
Точкови : 16"
Управљање : Зупчаста летва
Хлађење : Присилно са пумпом и предњим хладњаком
Паљење : Електронско индуктивно пражњење
Спортски модел
[уреди | уреди извор]Каросерија : Полиестерска смола ојачана стакленим влакнима и успоривачем пламена
Тежина: 960 килограма
Дужина: 3.915 мм
Ширина: 1.850 мм
Висина: 1.240 мм
Међуосовинско растојање: 2.445 мм
Спецификације мотора : Уздужно постављен мотор у задњем делу са погоном на задњој осовини
Пречник и ход клипа : 84 мм x 90 мм , 85 мм x 93 мм (Evolution 2)
Запремина мотора : 2 литра (1995 ccm), 2.1 литра (2.111 ccm) (Evolution 2)
Снага : 255-280 коњских снага и 8.000 о/мин, 310-325 коњских снага и 8.000 о/мин (Evolution 2)
Максимални обртни момент: 299 Nm при 5.000 о/мин,333 Nm при 5.500 о/мин (Evolution 2)
Пуњач:Abarth Volumex (0,6 - 0,9 bar), Abarth Volumex (1 bar) (Evolution 2)
Подмазивање:Присилни резервоар за уље са сувим картером
Механизам вентила: DOHC са преносом на каишу са 4 вентила по цилиндру
Квачило : Сува плоча са заптивним металом-Valeo(230 мм) са хидрауличним системом
Пренос/Мењач : ZF канџа,5 брзина са рикверцом
Диференцијал: Самоблокирајући,две осовине,CV зглобови
Предње вешање : Независне двоструке виљушке,спиралне опруге,гасни амортизери и стабилизатор
Задње вешање : Индентично предњем али са двоструким амортизерима
Точкови: предњи 15" алуминијумске фелне,задњи 16" алуминијумске фелне(опрема за шљунак)
предњи 16" алуминијумсе фелне,задњи 18" алуминијумске фелне(опрема за асфалт)
Управљање: зупчаста летва
Хлађење: Присилно са пумпом и предњи хладњак
Паљење: Електронско индуктивно пражњење
Група Б
[уреди | уреди извор]
.jpg)
,_front_left_-_Greenwich_2021.jpg)
Рели такмичење јесте такмичење у којем се аутомобили возе по одређеним стазама и не толико често по асфалту већ по макадамским путевима који често могу бити веома сурови.У аутомобилу се налазе возач и сувозач који говори возачу на тип кривина и праваца на путању јер заправо возачи претходно не увежбавају стазу и зато се морају ослонити на сувозаче који су заправо навигатори.Такмичење не поседује сигурноси аутомобил и одлагања због временских непогода не постоје.Рели трке су једне од најопаснијих и доводе до границе све возаче и аутомобиле.Циљ рели трка се огледа у преласку стазе у што бољим временским интервалима.До 80-их година 20. века,аутомобили у овом ауто-мото такмичењу су користили моторе снаге до 250 коњских снага и преносом само на задњу осовину возила.Међутим,1979. године долази до промене у правилнику која омогућава да у тркама учествују аутомобили са погоном на свим точковима.Процена свих фабричких тимова је показала да аутомобили са таквим типом преноса нису исплативи док Audi није произвео свој први аутомобил Audi Quattro S1 са погоном на свим точковима који је триумфовао 80-их година.То је допринело томе да сви тимови почну са коришћењем таквих аутомобила.Рели се тада делио у групе 1,2,3 и 4.За такмичење у групи 4 била је потребна производња 400 модела одабраног аутомобила како би задовољили услове хомологације.То се мења 1982. године када се уводе групе N,A i B.Група N је група у којој се користе стандардна путничка возила произведена у више од 5.000 примерака.Извршене су минималне модификације тј. уклоњени су само непотребни делови у кабини возила и уграђена је сигурносна опрема.Група А је захтевала да аутомобил ,који се користи, мора бити произведен у више од 5.000 примерака серијске производње да би хомологација била задовољена.Већи ниво модификација је био одобрен али само са материјалима и компонентама које се налазе у серијским моделима.Група Б је била најјача група у подели и аутомобили који су коришћени су сада прави рели прототипи који да би задовољили хомологацију морали бити произведени у 200 примерака.Битно је нагласити да у групи Б не постоји ограничење у модификацијама што је значило да су аутомобили били доста лакши,бржи и опремљенији.У групи Б се одобрава коришћење погона на свим точковима,коришћење модерних и веома лаганих материјала и заправо група Б ће изродити једне од најлегендарнијих и најбољих аутомобила светске рели сцене.Ово златно доба релија ће трајати свега 5 година,а затим у трагичној саобраћајној несрећи живот губе Henri Toivonen и његов сувозач Sergio Cresto у аутомобилу Lancia Delta S4 на стази Tour de Corse на острву Корзика чиме се одлучује да се Група Б укине јер "звери" од аутомобила су почеле да измичу контроли,због недостатка ограничења,чиме се дошло до тога да аутомобили теже 900 килограма,а бивају покретани од стране мотора који су снаге преко 600 коњских снага.Годину дана пре њихове смрти на истом месту живот је изгубио и Attilio Bettega у аутомобилу Lancia Rally 037.Сматрало се,од стране неких стручњака,да група Б неће дуго опстати због аутомобила који нису могли да се исконтролишу јер су били бржи и од људских рефлекса.Група Б ће остати упамћена као најбоља али и најопаснија група релија икада.Због њеног укидања су одбачени многи аутомобили који су били спремани за 1987. годину.[7][8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lancia Rally 037 (на језику: енглески), 2023-03-17, Приступљено 2023-04-28
- ^ Lancia Rally 037 (на језику: енглески), 2023-03-17, Приступљено 2023-04-28
- ^ Božinović, Zvezdan (2023-02-19). „Zanimljivost dana: Legenda relija Lancia Rally 037”. Auto Republika (на језику: српски). Приступљено 2023-04-28.
- ^ Group, Mini STUDIO Publishing. „Lancia 037 Stradale”. Auto Exclusive (на језику: српски). Приступљено 2023-04-28.
- ^ „Lancia Rally 037 - Technical analysis”. www.lanciarally037.com. Приступљено 2023-04-28.
- ^ „Lancia Rally 037 Tech info”.
- ^ Šarović, Nemanja (2006-07-22). „Reli istorija: grupa B” (на језику: српски). Приступљено 2023-04-28.
- ^ Group B (на језику: енглески), 2023-02-18, Приступљено 2023-04-28
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]https://www.fcaheritage.com/en-uk/heritage/stories/lancia-rally-037-group-b