Пређи на садржај

Корисник:Nikolina.gajic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Југ (Филм)
РежијаВиктор Ерисе
ПродуцентЕлиас Керехета
СценариоВиктор Ерисе
Снимано по кратком роману Аделаиде Гарсије Моралес
МузикаЕнрике Гранадос
Луис де Пабло (некредитован)
ФотографијаХосе Луис Алкаине
МонтажаПабло Гонсалес де Амо
Главне улогеОмеро Антонути

Исиар Болаин
Сонсолес Арангурен
Рафаела Апарисио
Лола Кардона
Франсиско Мерино

Ауроре Клемент

Подаци и бројеви
Година1983.
ЖанрДрама
Трајање93 минута
РецензијеAllmovie  Enlace
Fotogramas enlace
Језикшпански

Компаније
Буџет85 милиона пезоса

Југ је шпански филм редитеља Виктора Ериса у продукцији Елијаса Керехете према истоименом кратком роману Аделаиде Гарсије Моралес. Премијерно је приказан у Мадриду 1983. године и освојио неколико награда.

У „Гавиоти”, кући на периферији града на северу Шпаније, живе Агустин Аренас, емигрант са југа, лекар и гатар, и његова супруга Јулија која брине о њиховој јединој ћерки по имену Естреља. Естреља постаје све старија и фасцинира се оцем, којег стално посматра, али га уопште не разуме. Естрељино дивљење према њеном оцу помешано је са збуњеношћу коју изазива његова породична одвојеност и његово нестално понашање. Међутим, како пролази њена адолесценција, Естреља мало по мало открива околности које су обликовале Агустинову личност и које су неизбежно утицале на њихове животе.
Улога Глумац
Агустин Аренас Омеро Антонути
Хулија Лола Кардона
Естреља (као девојчиица) Сонсолес Арангурен
Естреља (са петнаест година) Исиар Болаин
Милагрос Рафаела Апарисио
Енаморадо Франсиско Мерино
Лаура/Ирена Риос Ауроре Клемент

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Једна од ствари која овај филм чини посебним је његов почетак. Многи аутори то истичу као стварање атмосфере од стране аутора која ће дефинисати какав ће бити остатак филма. Ерисе то постиже фиксирањем камере на Естрељин кревет како дани пролазе, зора за зором. Овај поновљени кадар успева да у гледаоцу изазове осећај усамљености, туге и носталгије. Подсетимо се да је десет година раније Виктор Ерис успео да стекне име на међународном нивоу захваљујући свом првом дугометражном филму „Дух кошнице“, промовишући тако шпанску кинематографију.

Југ је филм који је осмишљен да има други део, у којем би Естреља, која је већ тинејџерка, отпутовала у Кармону када је сазна да има полубрата због очеве везе са другом женом. Продуцент Елијас Керехета, заједно са Виктором Ерисом, сложио се да ће снимање филма трајати 81 дан, али је то прекинуто због проблема са финансијама. Продуцент и редитељ сложили су се да наставе са снимањем другог дела када се реши финансијски проблем. Али успех филма био је толики да је изабран за филмски фестивал у Кану и побрао одличне критике. То је довело до тога да је филм остављен какав јесте, јер су сматрали да је ентузијазам који су скупили у првом делу већ изгубљен.

У другом делу филма, који никада није снимљен, лик Фернанда Фернана Гомеса требало је да се појави као Естрељин ујак.

Локације и снимње

[уреди | уреди извор]

Филм је сниман у Ескараjу, Ла Риоха (почетна сцена), Мадрид[1]. Екстеријер Покрајинске болнице, у којој Агустин ради, одговара згради добротворне организације Логроњо, тренутном седишту неких савета Владе Ла Риохе и Професионалног музичког конзерваторијума. Екстеријер Величанственог хотела одговара оном у Логроњу, који тренутно заузимају канцеларије. Кафић у ком се читају писма одговара кафићу Барбиери који се налази у крају Лавапиес, у Мадриду.[2] Исто тако, биоскоп Аркадиа у којем се пројектује филм Ирене Риос је стара просторија за пројекције, биоскоп Веса, која се налази у Виторији-Гастеис и која је претворена у комерцијалне галерије које су сачувале ону јединствену фасаду у облику шкољке која се појављује у Ерисовом филму.

Добијене награде

[уреди | уреди извор]
Награда Категорија Исход
Међународни филмски фестивал у Сао Паулу најбољи филм добитник
Уго де Оро на фестивалу у Чикагу најбољи филм добитник
Иберијски филмски фестивал у Бордоу најбољи филм добитник
Награде Сант Јорди најбољи шпански филм[3] добитник
Медаље круга кинематографских писаца најбољи режисер[4] добитник

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Deveny, Thomas; Ehrlich, Linda C. (2003-09-01). „An Open Window: The Cinema of Víctor Erice”. Hispania. 86 (3): 506. ISSN 0018-2133. doi:10.2307/20062881. 
  2. ^ Latorre, Jorge (2006). Tres décadas de El espíritu de la colmena (Víctor Erice). Madrid: EIUNSA. ISBN 978-84-8469-969-9. OCLC 847441177. 
  3. ^ Uribe, Arelis (2016-04-01), LA CAZADORA DE FACEBOOK, Ediciones Universidad Alberto Hurtado, стр. 187—196, Приступљено 2021-12-17 
  4. ^ „Premios otorgados por la Revista Colombiana de Psiquiatría y la Asociación Colombiana de Psiquiatría en el marco del L Congreso Colombiano de Psiquiatría (Cartagena, octubre del 2011)”. Revista Colombiana de Psiquiatría. 40 (4): 818. 2011-12. ISSN 0034-7450. doi:10.1016/s0034-7450(14)60168-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]