Пређи на садржај

Корисник:Noviikorisnikk/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Međunarodni savet organizacija folklornih festivala i narodnih umetnosti
Conseil international des organisations de festivals de folklore et d'arts traditionnels
СкраћеницаCIOFF (CIOFF)
Датум оснивања8. август 1970.; пре 54 године (1970-08-08)
СедиштеKonfolan,  Француска
Веб-сајтwww.cioff.org

Međunarodni savet organizacija folklornih festivala i narodnih umetnosti (CIOFF, francuski: Conseil international des organisations de festivals de folklore et d'arts traditionnels) je međunarodna nevladina organizacija (NGO) u zvaničnom partnerstvu sa UNESCO-om i akreditovana je da pruži savetodavne usluge Komitetu Konvencije UNESCO-a o očuvanju nematerijalne kulturne baštine. CIOFF ima 63 puna člana, 21 pridruženog člana i 18 dopisnih članova širom sveta i 3 partnerska člana. Sedište se nalazi u Konfolanu u Francuskoj. Puni članovi su nacionalne sekcije sa ciljem da sačuvaju tradicionalnu umetnost, organizuju folklorne festivale ili slične aktivnosti, kao i da ujedine dobrovoljne organizacije koje rade u oblasti plesa, muzike, narodnih kostima, običaja i etnografije. Nacionalne sekcije pripadaju sektorima u organizaciji prema njihovoj geografskoj lokaciji.

Ciljevi organizacije su očuvanje, promocija i širenje tradicionalne umetnosti i folklora.

Svake godine se širom sveta održava više od 350 folklornih festivala koje organizuje CIOFF. Svake četiri godine, CIOFF svetska organizacija organizuje Folklorijadu. To je glavni festival na kojem su pozvani svi članovi CIOFF-a da pošalju folklorne grupe iz svojih zemalja kako bi prikazali raznovrsnost folklora. CIOFF je organizovao 5 Folklorijada. Folklorijada 2020. planirana je za period od 18. jula do 1. avgusta u Republici Baškortostan, Rusija[1]

Godina Lokacija Beleške
1996 Brunssum, Holandija
2000 Tokio i druge gradove u Japanu
2004 Pečuj i Budimpeštu, Mađarska
2008 Kina otkazano zbog prirodne katastrofe u Kini
2012 Anseong, Koreja
2016 Zakatekas, Meksiko
2020 Republika Baškortostan, Rusija odloženo za 2021. zbog pandemije

Dva veoma važna cilja CIOFF-a su širenje ideja Konvencije o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza[2] i saradnja na sprovođenju Konvencije o očuvanju nematerijalne kulturne baštine[3] UNESCO-a.

Organizacija je osnovana 8. avgusta 1970. godine u Konfolanu u Francuskoj od strane Henrija Kursažea i još 9 osoba. 11. jula 1984. godine, CIOFF je dobio kategoriju međusobnih neformalnih odnosa sa UNESCO-om (Status C). Od tada je CIOFF postao član Međunarodnih nevladinih organizacija UNESCO-a. U septembru 1990. godine, CIOFF je unapređen u kategoriju Formalnih konsultativnih odnosa sa UNESCO-om (Status B).

  • Henri Kursažea, Francuska (1970–1989)
  • Gaj Landri, Kanada (1989–1997)
  • Kari Bergolm, Finska (1997–2005)
  • Dr. Udomsak Sakmunvong, Tajland (2005–2013)
  • Filip Boasan, Francuska (2013–03/2022)
  • Norbert Miler, Nemačka (03/2022-09/2022)
  • Dr. Alejandro Kamacho Gonzales, Meksiko (09/2022-)

Organizaciona struktura

[уреди | уреди извор]

Opšta skupština

[уреди | уреди извор]

Opšta skupština (GA) je najviši organ CIOFF-a. Održava se svake godine u jednoj od zemalja članica. To je organ donošenja odluka, jer određuje ciljeve i formalne smernice rada organizacije i donosi odluke o predlozima koje predstavlja savet. GA takođe bira članove Saveta na period od 4 godine. Savet se sastaje dva puta godišnje.

Generalni sektretijat

[уреди | уреди извор]

Generalni sekretarijat ima svoje sedište u Stoktonu na Tizu u Ujedinjenom Kraljevstvu i nadgleda ga generalni sekretar.

Za razvoj osnovnih tema u sveobuhvatnom polju aktivnosti CIOFF-a i za savetovanje saveta i Opšte skupštine, uspostavljene su stalne komisije. To su Komisija za festivale, Pravna komisija i Kulturna komisija.

Odbori se osnivaju radi bavljenja određenim pitanjima.

Za rešavanje privremenih problema ili obavljanje poslova na određenim projektima mogu se osnovati radne grupe.

Upravni organi CIOFF-a su Izvršni odbor (EXCO), sastavljen od predsednika, dva potpredsednika, blagajnika i generalnog sekretara, i Savet koji se sastoji od EXCO-a, predsedavajućih komisija, predstavnika sektora, predstavnika UNESCO-a i predsedavajućeg Odbora za koordinaciju mladih.

Afrički sektor: Alžir, Benin, Bocvana, Kamerun, Kongo RDC, Centralna Afrika, Komori, Egipat, Gabon, Gambija, Gvineja Bisau, Gvineja Konakri, Obala Slonovače, Kenija, Malavi, Mali, Mauritanija, Maroko, Senegal, Sijera Leone, Južnoafrička Republika, Uganda, Togo, Tunis, Zambija, Zimbabve

Azijatski i pacifički sektor: Bangladeš, Kina, Tajvan, Indija, Indonezija, Iran, Japan, Kraljevina Jordan, Republika Koreja, Kuvajt, Kirgistan, Malezija, Nepal, Novi Zeland, Pakistan, Palestina, Filipini, Katar, Saudijska Arabija, Sirija, Tahiti, Tajland, Timor Leste, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Uzbekistan.

Centralni i severnoevropski sektor: Jermenija, Austrija, Belorusija, Belgija, Češka Republika, Estonija, Finska, Gruzija, Nemačka, Mađarska, Irska, Izrael, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovenija, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo (Trenutno su Belorusija i Rusija suspendovane)

Latinoamerički i karipski sektor: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Ekvador, Salvador, Gvatemala, Meksiko, Panama, Paragvaj, Peru, Porto Riko, Venecuela

Severnoamerički sektor: Kanada, Sjedinjene Američke Države, Sveti Vinsent i Grenadini

Jugoistočni sektor: Albanija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Kipar Severni Deo, Francuska, Grčka, Italija, Crna Gora, Severna Makedonija, Portugal, Srbija, Španija, Švajcarska

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]