Корисник:Pinki/Нови Портал
-
Насловна страна листа „Радничке новине“ из 1920. године
-
Споменик „Тополивцу“ у Крагујевцу, испред зграде „Заставе“
-
Споменик на гробу Димитрија Туцовића на Новом гробљу
-
Споменик рударима учесницима „Хусинске буне“ у Тузли
-
Биста Ђуре Ђаковића на Гробници народних хероја на Калемегдану, у Београду
-
Бисте седморице секретара СКОЈ-а у дворишту ОШ „Седам секретара СКОЈ-а“ у Новом Београду
-
Споменик „Радник“ у Земунском парку
Портал о Револуционарном радничком покрету Југославије настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује револуционарна борба радничке класе Југославије, предвођене Комунистичком партијом, за боље услове живота и рада и успостављање система социјалне правде.
Портал приказује чланке везане за личности и догађаје из историје револуционарног радничког покрета Југославије у периоду од 1919. до 1941. године, али се такође бави и личностима и догађајима из историје радничких покрета југословенских земаља у периоду од средине XIX века до 1919. године.
Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о револуционарном радничком покрету позивамо Вас да приступите Тиму за Револуционарни раднички покрет Југославије.
Нада Димић (Дивосело, код Госпића, 6. септембар 1923 — Стара Градишка, 23. март 1942) била је револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Школовање је започела у Госпићу, а потом је прешла у Земун, где је као ученица Трговачке академије, 1938. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Била је веома активна у борби револуционарне омладине Београда и учесница омладинских и радничких демонстрација током 1939. и 1940. године. Након једног литерарног рада, у коме је писала против управе школе, била је ухапшена и потом избачена из школе, са забраном уписа у све средње школе у Југославији.
Након напуштања школе, иако млада девојка, посветила се револуционарном раду у Земуну и била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1940. године је прешла у Сисак, где је наставила са револуционарним радом. Након окупације Југославије, јуна 1941. године, учествовала је и формирању првог партизанског одреда у Хрватској — Сисачког партизанског одреда, у коме је обављала дужност курира. Радила је и у техници Окружног комитета КПХ за Сисак. Крајем јула 1941. године, преобучена у мушко одело, отишла је у Сисак, како би успоставила прекинуту везу између Одреда и партијске организације у граду, али је том приликом била ухапшена.