Пређи на садржај

Корисник:Ratluk97/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Рудници каменог угља[уреди | уреди извор]

Руднике каменог угља, из почетка 20. века, чине: Вршка Чука, Добра Срећа, Подвис, Ртањ, Српска баба и Тресибаба

Вршка чука[уреди | уреди извор]

Вршка чука је рудник који се налази у близини Зајечара, срез зајечарски, округ тимочки; својина Српског индустријског друштва из Белгије.

У години 1922. производња се кретала тако да је на укупну производњу од 856 тона било запослено 49 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 17.47.

Од целокупне производње у Србији овај рудник је у 1922. год. дао 0.20%, а од целокупне производње у целој држави 0.03%. Вредност производње код овог рудника у 1922. години била је 250.000 динара. У земљи је продато 1.194 тона.

Месец: 1921. год. тона: 1922. год. тона:
јануар 580 260
фебруар 736 260
март 755 160
април 489 100
мај 370 9
јун 320 -
јул 460 12
август 90 13
септембар 190 4
октобар 360 10
новембар 340 15
децембар 350 13
укупно 5040 856

Добра срећа[уреди | уреди извор]

Добра срећа је рудник који се налази у општини Винска, срез заглавски, својина Драгутина Сибиновића. Концесија дата 1885. године оцу данашњег сопственика пок. Стевану Сибиновицу.

У години 1922. производња се кретала тако да је на укупну производљу од 19.618 тона било запослено 534 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 36.73 .

Од целокупне производње у Србији овај рудник је у 1922. години дао 3.50%, а од целокупне производње у целој држави 0.55%. Вредност производње на овоме руднику у 1922. години била је 4.000.000 динара. У земљи је продато 22.150 тона, а запослених радника је било 534.

Подвис[уреди | уреди извор]

Подвис је рудник који се налази у општини Васиљска, срез заглавски, својина госпође Ђ. Вајферта и француског друштва борских рудника.

У години 1922. производња се кретала да је на укупну производњу од 8.784 тона било запослено 119 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 73.8

Од целокупне производње у Србији овај рудник је у 1922. години дао 0.70%, а од целокупне производње у целој држави 0.21%. У земљи је продато 8.163 тона, а број запослених радника у руднику био је 119.

Моторна снага 130HP.

Ртањ[уреди | уреди извор]

Ртаљ је рудник који се налази на планини Ртањ у источној Србији, Срез бољевачки, својина Браће Мунх. Концесија је дата 1902.

У години 1922. производња се кретала тако да је на укупну производњу од 28.310 тона било запослено 423 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 66.92.

Од целокупне производње у Србији овај руник је у 1922. години дао 5.10%, а од целокупне производње у целој држави 0.80%.

Вредност производње рудника у 1922. години била је 10,300.000 динара. У земљи је продато 27.792. На руднику је радило 423 радника. Моторна снага 50НР.

Српски Балкан[уреди | уреди извор]

Српски Балкан је рудник који се налази у општини Прлитска, срез зајечарски, својина г. Ђ. Генчић. Концесија је дата 1912. године.

У години 1922. производња се кретала тако да је на укупну произвоњу од 14.120 тона било запослено 195 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 72.46.

Од целокупне производње у Србији овај рудник је у 1922. години дао 2.55%, а од целокупне производње у целој држави 0.40%.

Вредност производа 1922. године била је 3,500.000. Продато је у земљи 10.858 тона. На руднику је било запослено 196 радника. Моторна снага 98HP.

Тресибаба[уреди | уреди извор]

Тресибаба је рудник који се налази у општини Будимска, округ нишки, својина Друштва за експлоатацију горива у Србији. Концесија је дата 1915. године.

У 1922. години производња се кретала тако да је на укупну производњу од 22.524 тона било запослено 374 радника. Годишња производња једног радника у тонама била је 455 kg.

Од целокупне произодње у Србији овај рудник је у 1922. години дао 3.80%, а од целокупне производње у целој држави 0.59%.

У години 1922. вредност производњебија је 5,500.000 динара. Продато је у земљи 22.158, а запослених радника у руднику било је 374.

Референце[уреди | уреди извор]

[1]

Литература[уреди | уреди извор]

Јаша Гргашевић- "Рударство у Србији", Београд, 1923. год.

  1. ^ „Друштва за експлоатацију горива у Србији” (PDF).