Пређи на садржај

Корисник:SkibidiSigma00/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Fontana mladosti[уреди | уреди извор]

Fontana Mladosti 1546, naslikao Luka Kranah Stariji

Fontana mladosti je mistični izvor koji navodno vraća mladost onoga koji popije ili se okupa u njemu. Priče o fontani su bile pričane po svetu hiljadama godina, pojavljujući se u zapisima o Heredotu (5. vek pne.), Aleksandridi (3. vek pne.), i u pričama Prezvitera Jovana (rani Krstaši, 11./12. vek ne.). Priče o sličnim vodama su takođe bile istaknute među ljudima Kariba tokom Velikih geografskih otkrića (rani 16. vek); Priče su govorile o regenerativnim moćima u mističnoj zemlji Biminija. Na osnovu ovih legendi, istraživači i avanturisti su tragali za neuhvatljivom fontanom mladosti ili nekim lekom protiv starenja, uglavnom povezanom sa magičnim vodama. Ove vode su možda bile reka, izvor ili bilo koji drugi oblik vode koji je preokretao starenje i lečio bolest kada popijen ili okupan u njemu.

Legende su postale posebno istaknute u 16. veku kada su postale povezane sa Španskim istraživačem Huan Ponse de Leon, prvi Guverner Portorika. Ponse de Leon je navodno tragao za Fontanom Mladosti dok je putovao Floridom 1513. Legende kažu da su Indijanci rekli Posne de Leonu da se Fontana Mladosti nalazi u Biminiju.

Rano korenje[уреди | уреди извор]

Herodot spominje fontanu koja sadrži specijalnu vrstu vode u zemlji Macrobians, koji daje ljudima Makrobijama njihovu neverovatnu dugovečnost.

Ihtiofagi su upitali kralja u vezi trajanju života, i dijeti njegevog naroda, većina njih je doživelo i 120 godina, dok su neki išli dalje od te brojke - jeli su kuvano meso i nisu pili ništa oism mleka. Kada su Ihtiofagi pokazali iznenađenost na večnost ljudi kralj ih je doveo do fontane, gde kada su se okupali u njoj videli su da je njihova koža bila sva svetluciva i uglačana kao da su se okupali u ulju i mirisali kao ljubičice. Voda je bila tako slaba rekli su da ništa nebi plutalo u njoj, ni drvo ni jedna lakša supstanca nego bi sve potonulo na dno. Kada bi efekti fontane bili stvarni bilo bi konstantno korišćenje vode od koje su živeli toliko dugo.[1]

Persijska minijatura koja prikazuje Khidra i Aleksandra Velikog kako gledaju vodu života kako oživljava usoljenu ribu

Priča o "Vodi Života" pojavljuje se u istočnoj verziji Aleksandride, koja opisuje Aleksandra Velikog i njegovog slugu kako prelaze Zemlju tame da bi pronašli restorativni izvor. Sluga koji u toj priči je izvučen iz bliskog istoka iz legende Al-Khidr,mudrac koji se takođe pojavljuje u Kuranu. Arapske i Alhamiadske verzije Aleksandride su bile mnogo popularne u Španiji za vreme i posle perioda Al Andaluza, bile bi i poznate istraživačima koji su istraživali do Amerike. Ovi raniji izveštaji su inspirisali popularnu srednjovekovnu fantaziju Putovanja Gospodina Džona Mandevila, koji su spominjali Fontanu Mladosti koja je locirana u podnožju planine Kolam[2] u Indiji.[3] Zbog uticaja ovih priča legenda Fontane Mladosti je bila popularna u dvorskoj gotici, pojavljujući se na primer na kovčegu od slonovače sa scene romanse (Walters 71264) i nekoliko kućišta ogledala od slonovače, i ostala popularna kroz Evropu za vreme Velikih geografskih otkrića.[4]

Francusko kućište za ogledalo iz 14. veka sa Fontanom Mladosti

Evropska ikonografija je vrlo dosledna, kao što pokazuje Kranahova slika i kućište ogledala Fons Juventutis (Fontana Mladosti) od pre 200 godina demonstrira: stare ljude, često nošene, ulaze sleva u bazen koji je veliki koliko prostor dozvoljava. Ljudi u bazenu su goli i mladi i nakon dugo vremena ga napuste i prikazani su moderno obučeni i uživajući u dvorskoj žurci nekada sa uključenim obrokom.

Postoje bezbrojni indirektni izvori za priču takođe. Večna mladost je poklon koji se često pojavljuje u mitovima i legendama i pričama kao kamen mudrosti i eliksir života su česti kroz Evroaziju i drugim mestima.[5]

Dodatna inspiracija je možda bila uzeta iz Vitezde gde je paralitičar izlečen u Jovanovom jevanđelju. U mogućem tumačenju Džona 5:2-4 bazen je zamućen od Anđela od kog bi prva osoba koja bi kročila u vodu bila izlečena od čega god ih je mučilo.

Bimini[уреди | уреди извор]

Prema legendi, Španci su čuli za Bimini od Aravaka na Haitiju, Kubi i Portoriku. Karipski ostrvljani opisivali su mitsku zemlju Beimeni ili Benini (odakle dolazi naziv Bimini), zemlju bogatstva i prosperiteta, koja se povezivala sa legendom o Izvoru mladosti. U vreme Ponsa de Leona, smatralo se da se ta zemlja nalazi severozapadno ka Bahamima (koji su se zvali la Vieja tokom Ponsove ekspedicije). Domoroci su verovatno mislili na područje koje su zauzimali Maje.[4] Ova zemlja se takođe ponekad mešala sa Boinka ili Bojuka koju je spomenuo Huan Dijaz de Solis, iako su Solisovi navigacioni podaci pokazivali da se nalazi u zalivu Hondurasa. Upravo je ta Boinka prvobitno bila mesto gde se nalazio legendarni izvor mladosti, a ne sam Bimini[4]. Sekene, poglavica Aravaka sa Kube, navodno nije mogao da odoli privlačnosti Biminija i njegovog čudesnog izvora. Okupio je grupu avanturista i otplovio na sever, ali se nikada nije vratio.

U slanoj vodi mangrovskih močvara koje pokrivaju 6 kilometara (3,7 milja) obale Severnog Biminija nalazi se Isceljujuća rupa, bazen koji leži na kraju mreže vijugavih tunela. Tokom opadajuće plime, ovi kanali pumpaju hladnu, mineralima bogatu slatku vodu u bazen. Pošto je ovaj izvor izdubljen u krečnjačkoj steni podzemnim vodama pre hiljade godina, posebno je bogat kalcijumom i magnezijumom. Magnenzijum, za koji je pokazano da poboljšava dugovečnost i reproduktivno zdravlje,[6][7] prisutan je u velikim količinama u morskoj vodi.[8] Iako nije poznato da li je neka legenda o lekovitim vodama bila raširena među domorodačkim narodima Kariba, hroničar italijanskog porekla Petar Martir pripojio je takvu priču, preuzetu iz antičkih i srednjovekovnih evropskih izvora, svom izveštaju o putovanju Huana Dijaza de Solisa iz 1514. godine u pismu Papi 1516. godine, iako nije verovao u te priče i bio je razočaran što su mnogi drugi verovali u njih.[9][10]

Ponse de Leon[уреди | уреди извор]

Utisak nemačkog umetnika iz 19. veka o Huanu Ponse de Leonu i njegovim istraživačima koji piju sa izvora na Floridi dok navodno traže Fontanu Mladosti.

U 16. veku, priča o Izvoru mladosti postala je povezana sa biografijom konkistadora Huana Ponsa de Leona. Kao što je potvrđeno njegovom kraljevskom poveljom, Pons de Leon je imao zadatak da otkrije zemlju Benini[4]. Iako su domorodački narodi verovatno opisivali zemlju Maja na Jukatanu, ime i legende o Boinkinim izvorima mladosti postale su povezane sa Bahamima. Međutim, Pons de Leon nije spomenuo izvor u nijednom od svojih spisa tokom svoje ekspedicije[4].

Veza je uspostavljena u delu Gonzala Fernandeza de Ovijeda y Valdeza "Historia general y natural de las Indias" iz 1535.[11] godine, gde je napisao da je Pons de Leon tražio vode Biminija kako bi povratio mladost.[12] Neki istraživači su sugerisali da je Ovijedov izveštaj možda bio politički inspirisan kako bi stekao naklonost na dvorovima[4]. Sličan izveštaj se pojavljuje u delu Franciska Lópeza de Gomare "Historia general de las Indias" iz 1551.[13] godine. U "Memoarima Ernanda d'Escalante Fontanede" iz 1575. godine, autor smešta lekovite vode na Floridu i spominje da ih je de Leon tamo tražio; njegov izveštaj je uticao na nepouzdanu istoriju Antonija de Herrera y Tordesijasa o Špancima u Novom svetu.[14] Fontaneda je proveo sedamnaest godina kao zarobljenik Indijanaca nakon što je kao dečak preživeo brodolom na Floridi. U svojim memoarima govori o lekovitim vodama izgubljene reke koju naziva "Jordan" i spominje da je de Leon tražio tu reku. Međutim, Fontaneda jasno izražava sumnju u ove priče koje uključuje, i kaže da sumnja da je de Leon zapravo tražio taj legendarni potok kada je došao na Floridu.[14]

Herrera je učinio tu vezu definitnom u romantičnoj verziji Fontanedine priče uključene u njegovu "Historia general de los hechos de los Castellanos en las islas y tierra firme del Mar Oceano". Herrera navodi da je lokalni kacik redovno posećivali izvor. Slab stari čovek mogao je postati toliko potpuno obnovljen da bi mogao nastaviti "sve muške aktivnosti... uzeti novu ženu i dobiti još dece." Herrera dodaje da su Španci bezuspešno pretražili svaku "reku, potok, lagunu ili jezero" duž obale Floride u potrazi za legendarnim izvorom.[15]

Arheološki park Fontane mladosti[уреди | уреди извор]

Razglednica Fontane mladosti u Svetom Avgustinu

Grad Sent Ogustin na Floridi je dom Arheološkog parka Izvora mladosti, koji je posvećen mestu gde je Pons de Leon navodno sleteo prema promotivnim materijalima, iako ne postoji istorijski ili arheološki dokaz koji podržava tu tvrdnju. Nekoliko puta je to imanje korišćeno kao atrakcija još od 1860-ih; turistička atrakcija u svom sadašnjem obliku stvorena je od strane Luele Dej Mekonel 1904. godine. Nakon što je napustila svoju praksu kao lekarka u Čikagu i otišla u Jukon tokom zlatne groznice Klondajka 1890-ih, ona je 1904. godine kupila imanje parka od Henrija H. Vilijamsa, britanskog hortikulturiste, za gotovinu i dijamante, zbog čega je postala poznata u Sent Ogustinu kao "Dijamantska Lil".

Oko 1909. godine počela je da reklamira atrakciju, naplaćujući ulaz, i prodajući razglednice i vodu iz bunara koji su 1875. godine za Vilijamsa iskopali Filip Gomez i Filip Capo.[16][17] Mekonel je kasnije tvrdila da je na tom području "otkrila" veliki krst napravljen od koquina kamena, tvrdeći da ga je postavio sam Pons de Leon.[18] Nastavila je da izmišlja priče kako bi zabavljala i šokirala stanovnike grada i turiste sve do svoje smrti u saobraćajnoj nesreći 1927. godine.

Valter B. Frejzer, doseljenik iz Džordžije koji je upravljao Mekonelovom atrakcijom, potom je kupio imanje i pretvorio ga u jednu od najuspešnijih turističkih atrakcija države.[19] Prva arheološka iskopavanja na Izvoru mladosti obavio je Smitsonijan Institut 1934. godine. Ova iskopavanja otkrila su veliki broj hrišćanskih grobnica naroda Timukua. Ove grobnice su na kraju ukazale na Park kao lokaciju prve hrišćanske misije u Sjedinjenim Državama. Nazvana Misija Nombre de Dios, ova misija je započeta od strane franjevaca 1587. godine. U narednim decenijama, otkriveni su predmeti koji su pozitivno identifikovali Park kao mesto gdje je Pedro Menendez de Aviles osnovao naselje Sent Ogustin 1565. godine, najstarije kontinuirano naseljeno evropsko naselje u Severnoj Americi. Park trenutno izlaže domorodačke i kolonijalne artefakte kako bi proslavio Ponsa de Leona i Pedra Menendeza de Avilesa, osnivača Sent Ogustina. Takođe su izloženi eksponati o nasleđu Timukua i Španaca.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Herodot, 3. knjiga:23
  2. ^ Kohanski,Tamarah & Benson, C. David(izdavači)Knjiga Džona Mandevila. Srednjovekovni Institut za izdavanja (Kalamazu),2007."Indexed Glossary of Proper Names. Pristupljeno 17. juna 2024."
  3. ^ Mandevil, Džon The Travels of Sir John Mandeville. Pristupljeno 17. juna 2024.
  4. ^ а б в г д ђ Pek Daglas T. "Misconceptions and Myths Related to the Fountain of Youth and Juan Ponce de Leon's 1513 Exploration Voyage"(PDF) New World Explorers, Inc. Arhivirano od originala 9.4.2008.
  5. ^ Zorea, Aharon (2017). Finding the Fountain of Youth: The Science and Controversy Behind Extending Life and Cheating Death. Westport, CT: Greenwood Press. pp. 35–39. ISBN 978-1-4408-3798-2.
  6. ^ Epidemiology OF Water Magnesium; Evidence of Contributions to Health Mildred S. Seeling, M.D, M.P.H.,Master na Američkom koledžu za nutritivnost; Dodatak Profesor za nutritivnost, Škola javnog zdravlja, Univerzitet Severne Karoline, Chapel Hill (U štampi, zbornik radova Mg simpozijuma, Vichy, Francuska, 2000)
  7. ^ Motta R, Louis JP, Frank G, Henrotte JG (1998)."Neočekivana veza između reproduktivne večnosti i količini magnezijuma u krvi u novim modelima mišijih sojeva". Growth, Development, and Aging 62 (1–2): 37–45. PMID 9666355.
  8. ^ "Dissolved mineral sources and significance". Arhivirano od originala 25. jula 2016.
  9. ^ Pedro Mártir de Angleria. Decadas de Nuevo Mundo, Decada 2, 10. poglavlje.
  10. ^ Daglas T. Pek, "Anatomy of a Historical Fantasy," Revista de Historia de América ): p. 69y
  11. ^ Gonzalo Fernandez de Ovijedo (1851) [1535]. José Amador de los Ríos (ed.). Historia general y natural de las Indias. Madrid: La Real Academia de la Historia. Povraceno 15. jula 2020.
  12. ^ Gonzalo Fernandez de Ovijedo (1851) [1535]. "XVI". In José Amador de los Ríos (ed.). Historia general y natural de las Indias. Madrid: La Real Academia de la Historia. pp. 482–485. Povraćeno 15. jula 2020.
  13. ^ Francisco López de Gómara. Historia general de las Indias, drugi deo.
  14. ^ а б "Fontaneda's Memoir". Preveo Buckingham Smith, 1854. sa keyshistory.org. Povraćeno 14. jula 2006.
  15. ^ Samuel Eliot Morison, The European Discovery of America: The Southern Voyages 1492–1616 (New York: Oxford University Press, 1974), p. 504.
  16. ^ Sujin Kim; Robert 0. Jones (April 29, 2016). "National Register of Historic Places Continuation Sheet Summary" (PDF). nps.gov. National Park Service. p. 3. Povraćeno 12 juna 2018.
  17. ^ Harold Ballou; Roger W. Toll. "Proposed Fountain of Youth Monument to the 72nd Congress" (PDF). pp. 6–7. "Verovatno, Ponse de Leon je prvo sleteo severno od Sent Ogastina i južno of Džeksonvila. Precizno mesto iskrcavanje verovatno nikad nece biti poznato. Tvdrnja da se stvarno mesto iskrcavanja definitivno uspostavlila kod parka Fontane mladosti čini se nepodržanom od strane podržavajućih dokaza. Fontana mladosti se čini da je bunar, ne izvor, i bez autentičnog istorijskog značaja. Misli se da je pokušaj napravljen da se turistima isplati njihovo putovanje i obogati istorija sa takvim tvrdnjama kao i da najbolje služi kapiji priznanice i u tom istom pokušaju istorijska tačnost je prebolela."
  18. ^ Reynolds, Charles Bingham (1934). The Landing of Ponce de Leon: A Historical Review (PDF). pp. 6–7. "1909 kada je drvo u blizini bunara iskorenjeno zbog oluje. Mrs. McConnell je ispričala fantastičnu priču da je ona u rupi koja je ostala od iskorenjenog drveta otkrila šta se činilo da je bio krst formiran od komada coquine(vrsta kamenja) 15 komada u visinu i 13 po horizontali, koji je postavio Ponse de Leon da oda počast godini 1513, godini svog otkrića... Ona je takođe pronašla mesto misijske kapele izgrađenu od Ponse de Leona i neka coquina kamenja idalje preostala da označe lokaciju. Važno je napomenuti da, gde god da je Ponse izvršio svoje prvo iskrcavanje, na tom mestu je ostao samo pet dana. Priča koju je ispričala gospođa Mekonel o Ponse de Leonovom krstu od kokine i njegovom otkriću od strane nje bila je izvor mita da se Ponse de Leon iskrcao u Hospital Kriku. Njena domišljata izmišljotina odmah je pronašla prihvatanje i podršku u četvrtima gde bi se to najmanje očekivalo.
  19. ^ James C. Clark(23. septembar 2014.) A Concise History of Florida. Arcadia publishing incorporated. p. 22. ISBN 978-1-62585-153-6.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:SkibidiSigma00/песак&oldid=27865668”