Прерасти-камени,природни мостови

Прерасти су површински крашки облици.У завршној фази морфолошке еволуције пећина процесом обурвавања долази до поступног уништавања пећина урушавањем пећинских таваница.Од њих остају само лучни кречњачки сводови некадашњих пећинских таваница у виду каменитих природних мостова-прерасти.Они имају различиту висину и дужину,чак и више десетина метара,а висину до 40 метара.^[1]

Прерасти у Србији

Прерасти Вратне

Река Вратна,притока Дунава,налази се у североистоној Србији.Захваљујући специфичним геолошким односима у њеном сливу,створена је композитна долина са клисурама и кањонским деловима у карбонатним стенама.

Сува прераст је настала на месту понирања Вратне пред кречњачким гербеном у уклештеном меандру.То је камени мост висок 20 метара,широк 15 метара ,са сводом ширине 34 метра.

Велика прераст се налази три километра низводно од Суве прерасти.Има у облику тунела дугачког 45 метара, високог 26 метара и широког од 23 до 33 метра.На зидовима и таваници прерасти налази се више отвора пећинских канала.

Мала прераст се налази на 100 метара низводно од Велике прерасти,на завршетку кањонског дела долине.Даље почиње долина Вратне са манастирским комплексом.На 200 метара узводно од манастира Вратна,уздиже се лук природног каменог моста висок 34 метра,широк 33 метра и дебео 15 метара.

Настале комбинацијом понирања речног тока и обурвавања таванице пећинског тунела којим је протицала Вратна,читава долина реке са прерастима је прмер деловања речног и крашког процеса у изолованим партијама кречњака.^[2]

Прераст Замне

Тунелска пећина позната као Прераст налази се у долини реке Замне,притоке Дунава,у североисточној Србији.Цела пећина је тунел кроз који тече река Замна.Пећина је настала корозијом и механичком ерозијом речног тока и локалним понирањем реке у кречњацима,тако да се изнад пећине налази стара речна долина ове реке.Дуж исте дијаклазе која је предодредила правац речног тока,пећина је нарастала у висину и поткопавала дно суве долине на површини.Таваница се постепено тањила и најзад обрурвала,па су тако настале и две вингледи у њој захваљујући којима је пећина целом джином осветљена дневном светлошћу.

Данас представља висок пећински канал дужине 155 метара,са речним коритом Замне у њеном поду.У данашњем стадијуму морфолошке еволуције пећина на реци Замни још не представља праву прераст.^[2]

Прераст Самар

Налази се у источној Србији,у североисточном делу Кучајских планина.То је камени мост саграђен од јурских кречњака у долини Тиснице,притоке Млаве.

Прераст има обим лука дужине 10 метара ,ширине 14 метара и висине 15 метара,са дебљином стеновитог свода од 15 метара.Сматра се да је овај природни мост настао на активном раседу,на месту локалног понирања реке Прераста.На активост раседа указују тектонска бреча и нагла промена пада речног корита у пределу свода прерасти. Цела клисураста долина Прераста настала је саламањем некадашње разгранате пећине од које су заостале две краће пећине.Једна од ових пећина,дужине 68 метара,у своду је прерасти,док је друга узводније и има дужину од 215 метара.

Прераст Самар је типичан пример кречњачког лука у речној долини који генетски одговара флувио-крашком облику рељефа.^[2]

Прераст Шупља стена

Прераст Шупља стена је пример контактних прерасти,насталих услед селективне ерозије и локалног понирања реке. Налази се на речици Прераст, 15 километара од Мајданпека.

Прераст је усечена у виду грандиозног природног каменог моста у масивним кречњацима. Витки камени лук представља документ о еволуцији рељефа у сливу реке Прераст. Димензије прерасти у отицању реке кроз њу износи 22,5 метара.Ширина канала при дну,на излазу,износи 7 метара,а у унутрашњости до 9,5 метара.Најмања висина отвора испод свода лука је 29,5 метара,а максимална 34 метра.Дебљина кречњачког свода је око 8 метара,тако да се горња ивица налази 42 метра изнад речице.^[2]