Пређи на садржај

Корисник:StefanAVT5121/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Mitsubishi 3000GT

[уреди | уреди извор]
Mitsubishi GTO (Z15A/Z16A)
Mitsubishi 3000GT
Преглед
ПроизвођачMitsubishi Motors
Познат каоMitsubishi 3000GT
Dodge Stealth
Производња1990–2000 (Mitsubishi GTO)
1990–1996 (Dodge Stealth)
МонтажаЈапан: Оказаки
ДизајнерМасару Сузуки (1987)
Каросерија и шасија
КласаСпортски аутомобил
Гранд Туринг
КаросеријаЛифтбек купе са двоје врата
Кабриолет са двоје врата
РаспоредПопречни предњи положај мотора, погон на предње точкове/на сва четири точка
ПлатформаZ11A
Z15AM
Z15A
Z16A
СличниMitsubishi Diamante
Mitsubishi Sigma
Погонски агрегат
Мотор3.0 L 6G72 SOHC V6
3.0 L 6G72 DOHC 24v V6
3.0 L 6G72 DOHC 24v са двоструким турбо пуњачем V6
Степен преноса4 степени аутоматик (INVECS представљен 1992.)
5 степени мануелни
6 степени мануелни (од 1993. па надаље)
Величине
Међуосовинско
растојање		247 cm (97.2 in)
Дужина460 cm (181.1 in)
Ширина184 cm (72.4 in)
Висина128,5 cm (50.6 in)
Маса1,420 kg (3,131 lb) Base
1,480 kg (3,263 lb) SL, 1,655 kg (3,649 lb) SL Spyder
1,695 kg (3,737 lb) VR-4
1,870 kg (4,123 lb) VR-4 Spyder
Хронологија
ПретходникMitsubishi Starion

Mitsubishi GTO је Гранд туринг/спортски аутомобил са предњим положајем мотора и погоном на све точкове/предње точкове који је производио и пласирао Mitsubishi од 1990. до 2000. године у три различите генерације. Произведен као хечбек купе са троја врата у Нагоји, Јапану, 2+2 четвороседи су на јапанском домаћем тржишту (Japanese domestic market - JDM) пласирани као GTO, а глобално као Mitsubishi 3000GT. У Северној Америци се продавао и као Mitsubishi 3000GT (1991–1999) и као Dodge Stealth (1991–1996), поновоно лансирани под новим именом као заједнички напор између Chrysler-a и Mitsubishi Motors-a. Chrysler је био одговоран за спољашњи изглед Stealth-а.[1][2]

Аутомобил је био базиран на Mitsubishi-јевом Sigma/Diamante моделу, задржао је попречно постављен 3-литарски V6 мотор са 24 вентила и погоном на предње точкове.[3] GTO-ови мотори су били атмосферски или са два турбо пуњача, били су доступни и са активном аеродинамиком (аутоматско подешавање предњег и задњег спојлера), управљањем на сва четири точка, сталним погоном на сва четири точка и адаптивним вешањем.[2]

Mitsubishi је пласирао на тржиште варијанту са кабрио кровом, коју је конструисао и конвертовао из купе модела ASC у Калифорнији[4] и продавао као GT Spyder или VR4 Spyder за моделе година 1993–1995.[5] Ово су били први потпуно аутоматизовани кабрио кровови на тржишту још од Ford Skyliner-а из 1959. године.[6]

JDM модел је добио име по Galant GTO моделу, купеу са двоја врата који је компанија пласирала на тржиште раних 1970-их, а који је добио име по Ferrari 250 GTO моделу, скраћено од Gran Turismo Omologata што значи да испуњава услове хомологације у мотоспорту.

Преглед

[уреди | уреди извор]
1991 Mitsubishi GTO
Поглед од позади (надограђен спојлер)

Након успешног приказивања концептног аутомобила Mitsubishi HSR и Mitsubishi HSX на Салону аутомобила у Токију 1989. године.[7] Mitsubishi је представио нови GTO као гранд туринг аутомобил са 2+2 седишта, који би се такмичио са Mazda Cosmo, Nissan 300ZX, Honda NSX, Subaru SVX и Toyota Supra моделима. Ускрснули су име GTO, а аутомобил је наставио да служи као Mitsubishi-јев водећи модел до краја деценије.

Сваки је направљен на истој производној линији у Mitsubishi-јевој фабрици у Нагоји, Јапану.[8] Његово увођење поклопило се са омекшавањем јапанске економије, касније познатом као „економија мехурића“.

JDM GTO су пласирани на тржиште у Mitsubishi-јевом малопродајном ланцу Car Plaza, при чему су купци JDM-а плаћали додатну годишњу таксу на путеве, као и повећане порезе због тога што су класификовани као велики аутомобил према јапанским прописима о спољашњим димензијама.

Dodge Stealth је био 1991. године планиран као Indianapolis 500 сејфти аутомобил, све док га United Auto Workers (UAW) није одбио због јапанске, а не америчке производње. Замењен је прототипом Dodge Viper-a.[9] Још увек коришћен као резервни сејфти аутомобил, победник трке Рик Мирс добио је Dodge Stealth као награду за победу у трци, а реплике сејфти аутомобила су продате, пошто је Viper почео да се производи тек касније те године.[10]

1990–1993 (Прва генерација)

[уреди | уреди извор]

Рани модели су били означени као Z16A и укључивали су стални погон на сва четири точка и управљање на сва четири точка које је било названо Mitsubishi AWC. Активна аеродинамика је побољшала стил каросерије, постижући коефицијент отпора од Cd=0.33, са аутоматским активирањем предњег и задњег спојлера, спортским/туринг режимом издувних гасова и електронски контролисаним вешањем (ECS).[11] GTO, 3000GT и Stealth су имали искачућа предња светла и зглобне блистер капе на хауби како би се сместили ECS контролери на врху подупирача. Dodge Stealth је имао препознатљиву маску предњег браника у облику крста и задњи спојлер у облику полумесеца - који није имао активну аеродинамику. Године 1993. мотор је прешао на главну ковану радилицу са 4 вијка, а неки од раних модела су још увек имали ливену радилицу.[12]

Северноамеричко тржиште

[уреди | уреди извор]

У Северној Америци су били доступни и Mitsubishi 3000GT и Dodge Stealth. Два различита погона су била понуђена на 3000GT док је Stealth имао три различите опције. Основни хечбек Stealth са троје врата је био опремљен 3,0-литарским 12-вентилским SOHC V6 мотором који производи 164 КС (SOHC V6) при 5.500 обртаја у минуту. Основни 3000GT и SL модел и Dodge Stealth ES и R/T модели су опремљени 3,0-литарским DOHC V6 мотором који производи 222 КС (166 kW). VR-4 (Viscous Realtime 4WD) и R/T Турбо опремљени су 3,0-литарским DOHC V6 мотором са два турбо пуњача који производи 300 КС (224 kW) при 5.500 обртаја у минуту. Getrag 5-степени ручни мењач је био стандард, а 4-степени аутоматски INVECS је био опција на свим моделима осим варијанти са турбо пуњачем. 3000GT, SL и Stealth R/T су укључивали електронски контролисано вешање као и друге карактеристике, док су модели са турбо пуњачем имали опције као што су стални погон на 4 точка, управљање на 4 точка, ограничено проклизавање диференцијала, активна аеродинамика.

DOHC 6G72 мотор са двоструким турбо пуњачем

Европско тржиште

[уреди | уреди извор]

У Европи, уместо турбо пуњача TD04-09B који се користи на јапанским и америчким моделима, Европски модел добио је турбо пуњаче већег капацитета TD04-13G. Иако излазна снага није већа од савремених тржишних модела, ови имају ниже температуре пражњења како би боље поднели продужене велике брзине које су могуће на немачком аутопуту, заједно са унапређеним мењачем.[13] Мотор је имао 286 КС (210 kW); за модификације је требало времена и европски модели су се појавили у продаји тек у јесен 1992. године.[14]

Рецензије и перформансе

[уреди | уреди извор]

Аутомобилски часописи су цитирали да је убрзање од 0-60 mph (97 km/h) у распону од 4,9 секунди[15] до 6,0 секунди, а време четврт миље од 13,6-13,9 секунди при 95-98 mph (153-158 km/h).[16][17] Dodge тврди да је убрзање 0-60 mph за 4,89 секунди, за R/T турбо моделе из 1991. године.[18]

Часописи из тог доба похвалили су његово снажно убрзање и пријањање, као и његов стални AWD систем.[19] У упоредном тесту који је урадио AutoWeek, Mitsubishi 3000GT VR-4 цене $34,423 ($68,484 долара у 2021.) из 1991. године. убрзао 0-60 mph за 5,1 секунду победивши лакшу $61,000 ($121,359 долара у 2021) Acura NSX која је прешла 60 mph за 5.3 секунди.[20]

Име модела Мотор Максимална снага Максимални обртни моменат
Dodge Stealth (Сједињене Америчке Државе, Канада) SOHC 12v V6 164 КС (122 kW; 166 PS; 164 КС) на 5,500 rpm 251 N⋅m (185 lb⋅ft) на 4,000 rpm
Mitsubishi GTO SR (Јапан) DOHC 24v V6 225 КС (168 kW; 228 PS; 225 КС) на 6,000 rpm 275 N⋅m (203 lb⋅ft) на 4,500 rpm
Mitsubishi 3000GT, 3000GT SL (Сједињене Америчке Државе)

Dodge Stealth ES, Stealth R/T (Сједињене Америчке Државе, Канада)

DOHC 24v V6 222 КС (166 kW; 225 PS; 222 КС) на 6,000 rpm 272 N⋅m (201 lb⋅ft) на 4,500 rpm
Mitsubishi GTO Twin Turbo (Јапан) DOHC 24v V6 двоструки турбо пуњач 280 PS (206 kW; 280 PS; 276 КС) на 6,000 rpm 417 N⋅m (308 lb⋅ft) на 2,500 rpm
Mitsubishi 3000GT VR-4 (Сједињене Америчке Државе)

Dodge Stealth R/T Twin-Turbo (Сједињене Америчке Државе, Канада)

DOHC 24v V6 са двоструким турбо пуњачем 300 КС (224 kW; 304 PS; 300 КС) на 6,000 rpm 417 N⋅m (308 lb⋅ft) на 2,500 rpm
Mitsubishi 3000GT (Европа) DOHC 24v V6 са двоструким турбо пуњачем 210 kW (286 PS; 282 КС) на 6,000 rpm 407 N⋅m (300 lb⋅ft) на 3,000 rpm

1994–1997 (Друга генерација)

[уреди | уреди извор]
1995-1996. 3000GT VR-4 Spyder са подигнутим кровом

Фејслифт модели су означени као Z15A (2WS) и Z16A (4WS) и имали су коригован предњи браник како би се прилагодила пројекција фарова и магленки. Представљени су у августу 1993. у Јапану и постепено су стигли на друга тржишта како  се ранија генерација аутомобили распродавала. Нека тржишта, као што је Велика Британија, није добила ове моделе све до 1996. године.[21] Поклопци на хауби су замењени интегрисаним лименим блистерима, кориговани су бочни вентилациони отвори и задњи браници. Унутрашњост је редизајнирана са двоструким ваздушним јастуцима, новим аудио системом и коригованим расхладним средством за климатизацију. Мотори у моделима са двоструком турбином добили су повећање на 320 КС (239 kW) и повећање обртног момента са 307 на 315 lb⋅ft (416 на 427 N⋅m) када је MIVEC вентилациона технологија уведена 1995. године, јапански модели су добили повећање обртног момента, али је снага остала непромењена на 280 КС (206kW).

VR-4 модел сада је укључивао шестостепени Getrag ручни мењач са коригованим преносним односима. Већи точкови/гуме су биле доступне почевши од 1995. Основни и SL модел су добили 16-инчне фелне у сребрној или хромираној боји са гумама 225/55, док је VR-4 сада имао 18-инчне хромиране фелне са гумама 245/40 (Spyder је имао стандардне 17-инчне гуме са вишим профилом од 1994. да би издржао додатних 180 kg (400 lb) тежине).

Уз каснија повећања цена, неке карактеристике су укинуте: подесива издувна грана је повучена након 1994. године, ECS је повучен након 1995. године, а активна аеродинамика након 1996. године. То је такође било када је Chrysler прекинуо продају Dodge Stealth-а, и до краја његовог животног века биле су доступне само верзије са ознаком Mitsubishi

Spyder

[уреди | уреди извор]

Chrysler и Mitsubishi су сарађивали са ASC-ом на пројектовању и претварању 3000GT-а у кабриолета, који су се продавали као Spyder SL и Spyder VR-4 у 1995. и 1996. години.

Године 1995. Mitsubishi-јев 3000GT Spyder је био доступан у четири комбинације боја: црвеној са сивом кожном унутрашњости, црној са кожном унутрашњости боје слоноваче, белој са сивом бојом унутрашњости и жутој са кожном унутрашњости боје слоноваче. Године 1996. 3000GT Spyder је био доступан у црвеној са тамносмеђом унутрашњости, црном са смеђом кожом, белом са смеђом кожом и зеленом са смеђом кожом. SL Spyder-и су били доступни само са аутоматским мењачем, док је VR-4 Spyder био доступан само са 6-степеним мануелним мењачем.

GTO MR

[уреди | уреди извор]

GTO MR модел се појавио на јапанском тржишту у августу 1994. године Mitsubishi Racing или МR надимак, коришћен је на неколико других Mitsubishi-јевих модела као што је Lancer Evolution, и обично је значио лакши модел. GTO MR је у суштини био лагани GTO са два турбопуњача који је избрисао 4WS, ABS, ECS и Active Aero, али је био механички идентичан нормалном GTO моделу осим коначног распона погона од 4,154.[22] Бројеви шасије за MR почињу са З15А. Ово је смањило тежину MR издања на 1.650 kg (3.638 lb). AWD систем представљен у MR-у добио је исти однос поделе од 45% напред и 55% позади као и остали турбо модели.[23]

Best Motoring, јапански телевизијски програм о аутомобилима, приказао је GTO MR из 1994. у једносатном програму где је победио лакши R32 Skyline GT-R преко једне миље у убрзању.[24]

Beckenbauer издање

[уреди | уреди извор]

Године 1994. Mitsubishi је издао ограничено издање онога што је сада претходна генерација 3000GT, означено као Beckenbauer издање. Одавањем почасти Францу Бекенбауеру. Сви су били офарбани Lamborghini жутом бојом и били су опремљени Remus спортским ауспухом, OZ Futura rims фелмама, таблицом коју је потписао Бекенбауер и C-Netz телефонским системом. Направљено је само 30 примерака који су продати током 1995. године.[25][26]

Одзив

[уреди | уреди извор]

Редизајн друге генерације је освежио 3000GT, посебно због губитка искачућих предњих светала и капица предњих носача, резултирајући глаткију хаубу.[27] Подесиви издувни систем је повучен 1995. године, а Active Aero је повучен 1996. године. Значајна промена је био редизајн кочница, фејслифт модели су добили задње кочионе чељусти са 2 клипа и веће предње кочнице које нису показивале знаке слабљења при интензивној употреби за разлику од ранијих модела. Кочиони пут се незнатно побољшао. Нови 6-степени мењач је био добро подешен и упарен са додатним коњским снагама и обртним моментом, што је омогућиоло аутомобилу да надмаши своје ривале од самог старта. Ове промене су учиниле све моделе лакшим, VR-4 је сада тежио 1,695 kg, а SL 1,480 kg.[28]

Тестови на путевима у то време показали су да је друга генерација 3000GT VR-4 способна да убрза 60 миља на сат (97 km/h) за 4,8 - 5,4 секунде[29] и четврт миље за 13,5 секунди при 101 до 105 миља на сат (163 до 169 km/h), што га чини бржим од Nissan 300ZX са дуплим турбопуњачем и Mazda RX-7 са дуплим турбопуњачем.[30][2][31] Иако тежак, био је удобан и лак за брзу вожњу.[32]

Име модела Мотор Максимална снага Максимални обртни моменат
Dodge Stealth (Сједињене Америчке Државе, Канада) SOHC 12v V6 119 kW (162 PS; 160 КС) на 5,500 rpm 250 N⋅m (184 lb⋅ft) на 4,000 rpm
Mitsubishi 3000GT, 3000GT SL, 3000GT SL Spyder (Сједињене Америчке Државе); Mitsubishi GTO SR (Јапан)

Dodge Stealth R/T (Сједињене Америчке Државе, Канада)

DOHC 24v V6 166 kW (226 PS; 223 КС) на 6,000 rpm 277 N⋅m (204 lb⋅ft) на 4,500 rpm
Mitsubishi GTO twin turbo, GTO MR (Јапан) DOHC 24v V6 са двоструким турбо пуњачем 280 PS (206 kW; 280 PS; 276 КС) на 6,000 rpm 427 N⋅m (315 lb⋅ft) на 2,500 rpm
Mitsubishi 3000GT VR-4, Spyder (Сједињене Америчке Државе)

Dodge Stealth R/T twin-turbo (Сједињене Америчке Државе, Канада)

320 КС (239 kW; 324 PS; 320 КС) на 6,000 rpm

1997–2000 (Трећа генерација)

[уреди | уреди извор]
1999. VR-4 је имао посебан спојлер са обрнутим профилом

SOHC мотор је додат Mitsubishi 3000GT-у након престанка производње Stealth-а. Модели 3000GT имали су тежину од 1420 kg.

1997-2000 3000GT су раздвојени на пре или после фејслифта. Спорија продаја на америчком тржишту спортских аутомобила довела је до одустајања од главних планова за фејслифт у 1997. години. Уместо тога, примењене су мање козметичке промене укључујући нови предњи браник и лучно крило.

Године 1999. аутомобил је добио последње преуређење екстеријера; нови агресивни предњи браник, фарови, показивачи правца. Прави спојлер са обрнутим аеропрофилом који је направио Combat Wing само за VR-4 из 1999. године, коришћен је да се разликује од претходних модела. Модели без турба нису добили Combat Wing и задржали су лучни спојлер од пре-фејслифта. Година 1999. је била последња година када је 3000GT био доступан на америчком тржишту. Са успоравањем продаје и новим прописима, производња за јапанско домаће тржиште је престала 2000. године.[33] Последња два аутомобила су продата следеће године.[34] У тесту Popular Mechanics-а, 3000GT VR-4 из 1999. године пршао је четврт миље за 13,44 секунде при 101,7 mph (163,7 km/h).[35]

1999. фејслифт са новим браником и крилом
Име модела Мотор Максимална снага Максимални обртни моменат
Mitsubishi 3000GT (Сједињене Америчке Државе) SOHC 12v V6 162 КС (121 kW; 164 PS; 162 КС) на 5,500 rpm 250 N⋅m (184 lb⋅ft) на 4,000 rpm
Mitsubishi 3000GT SL (Сједињене Америчке Државе); Mitsubishi GTO SR (Јапан) DOHC 24v V6 225 КС (168 kW; 228 PS; 225 КС) на 6,000 rpm 277 N⋅m (204 lb⋅ft) на 4,500 rpm
Mitsubishi GTO twin turbo, Mitsubishi GTO MR (Јапан) DOHC 24v V6 са двоструким турбо пуњачем 280 PS (206 kW; 280 PS; 276 КС) на 6,000 rpm 427 N⋅m (315 lb⋅ft) на 2,500 rpm
Mitsubishi 3000GT VR-4 (Сједињене Америчке Државе) DOHC 24v V6 са двоструким турбо пуњачем 320 КС (239 kW; 324 PS; 320 КС) на 6,000 rpm 427 N⋅m (315 lb⋅ft) на 2,500 rpm

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Active Aero спојлер на 1992. 3000GT VR-4
    Active Aero спојлер на 1992. 3000GT VR-4
  • 1991. Dodge Stealth Indy 500 официјални ауто
    1991. Dodge Stealth Indy 500 официјални ауто
  • 1991. Dodge Stealth RT
    1991. Dodge Stealth RT
  • 1995. 3000GT
    1995. 3000GT

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Dodge Stealth”. Allpar. 
  2. ^ а б в Perkins, Chris (12. 1. 2016). „The 1994 Mitsubishi 3000GT VR4 Was Too Far Ahead of its Time”. Road & Track. 
  3. ^ „Near-luxury Mitsubishi Diamante has an Aussie accent”. Boca Raton News. AutoWeek. 1997-09-28. Приступљено 21. 6. 2019. 
  4. ^ „3000GT Spyder - ASC Production, The Making of a Retractable Hardtop.”. 3000GT Spyder Registry. 
  5. ^ „History, Revival”. Retractable Hardtop Online. Приступљено 3. 2. 2014. 
  6. ^ „Disappearing Top On Auto Worked By Push Button”. Popular Mechanics. 63 (2): 253. фебруар 1935. Приступљено 14. 8. 2013. 
  7. ^ Motor Trend, January 1990
  8. ^ "3000GT/Stealth Production Numbers", Michael Reid & Jeff Lucius, stealth316.com, 2000–2004
  9. ^ Levin, Doron P (1991-02-26). „A Pace Car Made (Quickly) in U.S.”. The New York Times. 
  10. ^ Strohl, Daniel (2019-01-03). „Were it not for the UAW, the Dodge Stealth R/T would have been the true Indy 500 pace car in 1991”. Hemmings Motor News. 
  11. ^ GTO at Mitsubishi Web Museum Архивирано 2006-10-22 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „Stealth 316 - 2-bolt to 4-bolt short block conversion”. 
  13. ^ „BPT-MHI-3000GT 13G Turbochargers (Pair)”. Blouch Performance Turbo. Архивирано из оригинала 2016-08-04. г. 
  14. ^ Aichele, Tobias, ур. (1992). Auto Katalog 1993 (на језику: немачки). Stuttgart: Vereinigte Motor-Verlage GmbH & Co. KG. стр. 136. 
  15. ^ Strohl, Daniel (2019-01-03). „Were it not for the UAW, the Dodge Stealth R/T would have been the true Indy 500 pace car in 1991”. Hemmings Daily. Приступљено 2019-08-27. 
  16. ^ St. Antoine, Arthur (1991-08-01). „Nissan 300ZX Turbo vs. Dodge Stealth R/T Turbo”. Car and Driver (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-25. 
  17. ^ „1991 Dodge”. www.lov2xlr8.no. Приступљено 2019-08-27. 
  18. ^ „1991 Dodge Stealth Commercial”. YouTube. 
  19. ^ Publishing, Hearst (1990-09-01). „Road and Track Road Test: 1990 Mitsubishi 3000GT VR-4”. Road & Track. Приступљено 2022-10-01. 
  20. ^ Vaughn, Mark (1991-01-04). „the well-seasoned sports car”. AutoWeek. Приступљено 2022-10-04. 
  21. ^ „Mitsubishi 3000GT (1992 - 2000)”. Honest John. Приступљено 2019-09-17. 
  22. ^ „Gear Ratios”. 
  23. ^ „Detailed specs review of 1994 Mitsubishi GTO Twin-Turbo MR offered since August 1994 for Japan”. 
  24. ^ „Drag Race #26 | Mitsubishi GTO (3000gt) MR vs Nissan Skyline R33 GT-R”. YouTube. 
  25. ^ „Mitsubishi 3000 GT Franz Beckenbauer Edition Nr.8/30”. www.mitsubishi-kluegl.de (на језику: немачки). Heppenheim, Germany: Autohaus Bernd Klügl. Архивирано из оригинала 2018-06-29. г. 
  26. ^ „3000GT Franz Beckenbauer Edition”. 3si.org. 15. 7. 2011. Приступљено 15. 3. 2020. 
  27. ^ Kott, Douglas (фебруар 1994). „The 300 Horsepower Club”. Road & Track. св. 45 бр. 6. стр. 75. 
  28. ^ „Used 1997 Mitsubishi 3000GT Specs & Features”. 
  29. ^ „Mitsubishi 3000GT VR-4, Porsche 911 Turbo, and Toyota Supra Turbo - Performance Imports”. 1. 5. 1997. Приступљено 21. 6. 2019. 
  30. ^ „Virtual Velocity - Cover Story - MotorTrend”. MotorTrend. 1. 7. 1995. Приступљено 16. 6. 2019. 
  31. ^ „1994-1999 Mitsubishi 3000GT VR4 / GTO / 3000 GT VR-4 - Modern Racer - Auto Archive”. www.modernracer.com. Приступљено 21. 6. 2019. 
  32. ^ Kott, p. 77.
  33. ^ Ishida, Shinichi (2000-07-13). „スポーツカーは不必要、三菱『FTO』と『GTO』が揃って廃止” [Sports cars unnecessary, Mitsubishi FTO and GTO discontinued]. Response.jp (на језику: јапански). IID, Inc. Архивирано из оригинала 2016-06-24. г. 
  34. ^ Fact & Figures 2005 Архивирано 2007-03-05 на сајту Wayback Machine, Mitsubishi Motors website
  35. ^ Popular Mechanics (на језику: енглески). Hearst Magazines. јул 1999. стр. 86. Приступљено 18. 6. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:StefanAVT5121/песак&oldid=25749197”