Корисник:Stevan306/песак

Сферометар

Sferometar je instrument za precizno merenje radijusa zakrivljenosti sfere ili zakrivljene površine. Sferometrom se mogu meriti i debljine tankih pločica.

Istorija sferometra

Prvi poznati sferometar izumeo je francuski optičar Robert-Aglae Cauchoik 1810. Proizvodnja je počela u devetnaestom veku, prvenstveno za upotrebu optičara i astronoma. Inženjeri su takođe koristili sferometre za merenje zakrivljenosti, kao i debljine predmeta poput metalnih ploča. Mašinari ih koriste za merenje dubine udubljenja ili uzdignutih površina. Ovo omogućava otkrivanje slabih tačaka na predmetima.

Većina sferometara su bili mali uređaji, obično u rasponu od četiri ili pet centimetara do manje od dvadeset centimetara u širini, a proizvođači sočiva su ih uglavnom koristili za precizno merenje zakrivljenosti sočiva.

Primena

Sferometri imaju tri kraka koji čine jednakostranični trougao, kroz sferometar prolazi mikrometarski zavrtanj koji na gornjem delu ima okruglu pločicusa podelama i dugme za okretanje. Položaj pločice se čita na malom vertikalnom lenjiru sa skalom. Zavrtanj se na donjem delu završava sa šiljkom, koji pada u tačno u centar trougla, koji čine vrhovi tronošca. Hod zavrtnja je obično 0,5 mm, a broj podela na kružnoj skali 50, 100 ili 500.

Jedan potpun zavrtanj centralnog šrafa sferometra podiže ili spušta središnju tačku na određeno rastojanje koje je određeno veličinom navoja šrafa i poluprečnikom diska. Svakim okretanjem zavrtnja disk se podiže za jednu jedinicu na vertikalnoj skali. Da bi se izvršila merenja na dve decimale, horizontalni disk sferometra često je obeležen da daje očitavanja do stotih delova rotacije.

Udaljenost centralne tačke iznad ili ispod ravni koju čine tri kraka pomnoži se sa dužinom povezanom sa jednim okretom mikrometra. Na ovaj način sferometar može meriti i pozitivno ili negativno zakrivljenu površinu sa velikom tačnošću.

Izvori

sferometar, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.