Корисник:Teodora14919/песак

Дијана Вриланд (енгл. Diana Vreeland; 29. септембар 1903 - 22. август 1989) била је француско-америчка колумнистикиња и уредница у области моде. Радила је за модне часописе Харпер Базар и Вог, била је главна и одговорна уредница, била је и специјална саветница у Институту за костиме Музеја уметности Метрополитан. Именована на Међународној листи најбоље одевених кућа славних 1964. године.

Дијана Вриланд
Дијана Вриланд (1979.године)
Датум рођења	29. септембар 1903.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	22. август 1989. (85.год.)
Место смрти	Њујорк
Занимање	Уредник часописа Модни новинар
Активни период	1936-89
Послодавац	Публикације Хеарст Корпоратион и Конде Наст
Агент	Ирвинг Паул Лазар
Претходник	Џесика Давес
Наследник	Грејс Мирабела
Супружник	Томас Рид Вриланд (о. 1924; умро 1966.године)
Деца	2, укључујући Фредерика Вриланд
Рођаци	Николас Вриланд (унук) Паулина де Ротчајд
Награде	Шевалије Легије Части (1976) Шевалије реда уметности и писма (1970)

Живот

Дијана Далзиел је рођена у Паризу у Француској на авенији 5 Булоњске шуме (од Првог светског рата на авенији Фош). Вриландова је била најстарија ћерка њене америчке друштвене мајке Емили Кеј Хофман (1876-1928) и британског посредника оца Фредерика Млађег Далзиела (1868-1960). Хофман је био потомак брата Џорџа Вашингтона као и рођак Францис Скот Кеја. Такође је била и далека рођакиња књижевнице и друштвенке Паулине де Ротчајд (рођена Потер; 1908-1976). Вриландова је имала једну сестру, Александру (1907-1999), која се касније удала за сер Александра Давенпорт Кинлока, 12 баронета (1902-1982). Њихова ћерка Емили Луси Кинлок удала се ѕа потпуковника Хон.Хју Волдорф Астора (1920-1999), други син Џон Џејкоб Астор, 1.Барон Астор из Хевера и Виолет Астор, баруница Астор из Хевера.

Вриландова породица емигрирала је у Сједињене Државе на почетку Првог светског рата и преселила се у 15-ту источну 77-у улицу у Њујорку, где су постали истакнуте личности у друштву. Вриландова је послата у плесну школу као ученица Михаила Фокина, јединог мајстора Царског балета који је икада напустио Русију, а касније је била ученица Луис Харви Халифа. Вриландова је наступила у Ани Павловој Гавоте у Карнеги Холу. У јануару 1922. године, Вриландова је представљена свом будућем послодавцу, Вог-у, у прегледу социјалиста и њихових аутомобила. Прича је гласила: „Овакви мотори убрзавају друштвени вртлог. Госпођица Дијана Далзиел, једна од најатрактивнијих дебиткиња зиме, приказана је како улази у свој Кадилак“.

Првог марта, 1924. године, Дијана Далзиел удала се за Томаса Рида Вриланда (1899-1966), банкара и међународног финансера, у Цркви Светог Тома у Њујорку, са којим је имала два сина: Тима (Томас Ред Вриланд, Млађи) рођен 1925.године, који је постао архитекта као и професор архитектуре на Универзитету у Новом Мексику, а затим и на Универзитету Калифорније (УЦЛА), и Френкија (Фредерик Далзиел Вриланд) рођен 1927.године (касније амерички амбасадор у Мароку). Недељу дана пре венчања, Њујорк Тајмс је изјавио да је њена мајка именована за саговорника у поступку развода Сир Чарлс Роса и његове друге супруге Патриције. Следећи скандал у друштву отуђио је Вриландову и њену мајку, која је умрла у септембру 1928.године у Натакету, Масачусетс.

После меденог месеца, Вриландови су се преселили у Брустер, у Њујорку, и одгајали своја два сина, остајући тамо до 1929. године. Затим су се преселили у 17-ту Хановер Терасу, Регент парк, у Лондону, претходно дом Вилки Колинса и Едмуд Госа. Током њеног боравка у Лондону, плесала је са Тилер Девојкама и упознала је Сесил Битон, са којом је остала дуго пријатељица. Попут Сири Мам и Елси де Вулф, жене из другог друштва које су водиле сопствене бутике, Дијана је водила посао са доњим вешом близу Беркели Сквера. Међу њеним клијентима биле су и Волис Симпсон и Мона Вилијамс. Често је посећивала Париз, где је куповала гардеробу, најчешће у Шанелу, са којом се упознала 1926. године. Била је једна од петнаест Американки представљених краљу Џорџу V и краљици Мери у Бакинкамској палати 18. маја, 1933. године. Мужевљев посао их је 1935. године вратио у Њујорк, где су живели до краја живота.

Вриландова је изјавила, „Пре него што сам почела да радим за Харпер Базар 1936. године, водила сам диван живот у Европи. То подразумева путовања, обиласке прелепих места, проведена дивна летовања, много учења и времена за читање".

Биографски документарац о Вриландовој, Око мора да путује, дебитовао се у септембру 2012. године у Филмском центру Ангелика у Њујорку.

Каријера

Харпер Базар 1936–1962

Њену издавачку каријеру започела је 1936. године као колумнисткиња за Харпер Базар. Карамел Снов, уредница Харпер Базара, била је импресионирана стилом облачења Вриландове и питала ју је да ради за часопис. Од 1936. године до њене оставке, Дијана Вриланд је водила колумну за Харпер Базар под називом „Зашто не би и ти?". Један пример је сугестија коју је направила у колумни, „Зашто не би сте ...претворили своје дете у Инфанту за модну забаву?". Према Вриландовој, „Једини који је добио највећу пажњу је био [...][Зашто не бисте] опрали плаву косу свом детету у мртвом шампањцу, као што раде у Француској". Вриландова каже да је С.Ј. Перелмн написала пародију тога за Њујорк магазин, што је огорчило њену тадашњу уредницу Карамел Снов.

Дијана Вриланд „открила" је глумицу Лорен Бакол током Другог светског рата. Насловница Харпер Базара, марта 1934. године приказује Лорен Бакол близу канцеларије Црвеног крста, на основу Вриландове одлуке: „Постоји извандредна фотографија на којој се Бакол наслања на спољна врата собе даваоца крви Црвеног крста. Она носи шик одело, рукавице, клош шешир са кога падају дуги таласи косе". Вриландова је запажена по томе што је моду схватала озбиљно. 1936.године је прокоментарисала: „Бикини је најважнија ствар после атомске бомбе". Вриландовој се није свидео приступ облачења који је видела у Сједињеним државама 1940-их. Презирала је "каишасте ципеле са високом потпетицом" и "креп-де хаљине" које су жене носиле чак и лети по највећој врућини.

До њене оставке код Харпер Базара, блиско је радила са Луис Дахл-Волф, Ричард Аведон, Ненси Вајт и Алексејом Бродовичем. Дијана Вриланд је постала модна уредница за магазин. Ричард Аведон кад је први пут упознао Дијану Вриланд док је радио за Харпер Базар, рекао је: „Вратила се за свој сто, погледала у мене по први пут и рекла 'Абердоне, Абердоне, зар те то не тера да заплачеш?' Па и јесте. Отишао сам код Карамел Снов и рекао: 'Не могу да радим са том женом. Зове ме Абердон' и Карамел Снов ми је рекла 'Радићеш са њом'. И јесам, у моју огромну корист, скоро 40. година". Аведон је за време њене смрти рекао да је „била и остала једини генијални модни уредник".

1955. године, Вирландови су се преселили у нови стан који је био уређен искључиво у црвеној боји. Дијана Вриланд је ангажовала Билија Балдвин (1903-1983) да уреди њен стан. Рекла је, „Желим да ово место изгледа као башта, али као башта у паклу". Редовни посетиоци забава које су приредили Вриландови били су друштвени Ц.З. Гест, композитор Коул Портер и британски фотограф Сесил Битон. Пармаунтов филмски мјузикл Смешно лице из 1957. године представио је лик-Меги Прескот како је то приказала Кеј Томпсон-засновано на Вриландовој.

1960. године Џон Ф. Кенеди постаје председник и Дијана Вриланд је саветовала прву даму Џеклин Кенеди по питању стила. „Вриландова је саветовала Џеки током кампање и помогла јој је да се повеже са модним дизајнером Олег Касинијем, који је постао главни дизајнер  првој дами". „Могу да се сетим Џеки Кенеди, одмах након што се преселила у Белу кућу...то није било попут сеоског клуба, ако разумете на шта мислим-обичан". Вриландова је обично давала госпођи Кенеди савете за облачење за време управе њеног мужа, и мале савете око тога шта да обуче на Дан инаугурације 1961. године.

Упркос томе што је була изузетно успешна, Дијани Вриланд била је исплаћена релативно мала зарада од Херст Комуникације, која је поседовала Харпер Базар. Вирландова је рекла да је од 1936. године била плаћена $18,000 годишње са $1,000 повишице, коначно 1959. године. Она је претпостављала да тај новински магнат Вилијам Рандолф Херст дворац у Сан Симеон у Калифорнији, "мора бити место где је Херстов новац ишао".

Вог 1963–1971 и Метрополитенски музеј уметности

У складу са неким изворима, повредило ју је то што је била прескочена за унапређење за Харпер Базар 1957. године, придружила се Вогу 1962. године. Била је главна уредница од 1936. до 1971. године. Вриландова је много уживала 1960-их, зато што је осетила да се слави јединственост. „Уколико сте имали грбу на носу, то није правило разлику докле год сте имали чудесно тело и добре кочије".  

Вриландова је слала дописе свом особљу позивајући их да буду креативни. Један је рекао: „Данас помислимо свињско бело! Зар не би било дивно имати чарапе које су свињско беле боје! Боја бебе свиње, не скроз бела, нити скроз розе". Током њеног мандата у часпису, открила је шездесете „младотрес" звезду Еди Сеџвик. Године 1984. Вриландова је објаснила како она види модне часпоисе. „Оно што су модни часописи дали била је тачка гледишта. Већина људи нема тачку гледишта, то им треба дати-и шта више, очекују је од тебе. Мора да је била 1966. или 1967. година. Објавила сам велики модни слоган: „Ово је година уради сам. Свака радња ме је звала да каже: 'Види, мораш рећи људима. Нико не жели да ради сам-они желе правац и да следе вођу!' ".

Након што је отпуштна из Вога, постала је саветник Института за костиме Метополитенског музеја уметности у Њујорку 1971. године. До 1984. године према изввештају Вриландове, организовала је дванаест изложби. Уметник Грир Ленктон створио је портретну лутку Вриландове у природној величини која је изложена у библиотеци Института за костиме.

Изложба у Метрополитанском музеју уметности у Њујорку

Касније године

1984. године, Вриландова је написала своју аутобиографију, Д.В.

1989. године, умрла је од срчаног удара у 85-ој години у Ленокс болници на Горњој источној страни Менхетна у Њујорку.

Имање Дијане Вриланд

Имањем Дијане Вриланд управља њен унук, Александар Вриланд, Фредериков син. Одговорност су му дали њени синови, Фредерик и Тим. Званични веб сајт Дијане Вриланд покренут је септембра 2011. године. Створено и надгледано по њеном имању, DianaVreeland.com посвећен је њеном раду и каријери, представљајући њена достигнућа и утицај, и откривајући како и зашто је постигла своју озлоглашеност и дистинкцију.

Филмски прикази

Вриландова је била приказана у филму Озлоглашен(2006) Џулијет Ственсон. Такође, била је приказана и у филму Девојка из фабрике(2006) Илијане Даглас. Њен живот је документован у Дијана Вриланд: Око мора да путује (2012).

Парфеми Дијане Вриланд су представљени у уводној сцени Океана 8.

Референце у филму, телевизији, позоришту и књижевности

1995. године, филм Вонг-фу, хвала на свему! Џули Њумар, Вида Бохеме (Патрик Свејзи) даје копију Вриландове аутобиографије штедљивом службенику и каже му да „уреже одељке у меморију". Касније, службеник цитира одломак који гласи „Те сезоне ми смо били оптерећени пицом. Минђушама од фуксије и брескве. Пазите, брескве. И шеширима. Шешири, шешири, шешири, за девојке са каријерама. Како сам обожавао Париз".

1982. године, на вечери се упознала са аутором Брус Четвином, који је написао дирљив мемоар о њиховој конверзацији за вечером на пола странице кришка живота, под називом „На вечери са Дијаном Вриланд".

1980. године, била је похваљена у чланку за друштвено пењање у Њујоркеру.

1966. године, у филму Ко си ти, Поли Маго? , госпођица Максвел (Грејсон Хол) приказује екстравагантног америчког уредника емигрантског модног часописа. Режисер филма, Вилијам Клајн, кратко је радио за Вриланодву и потврдио је нечувени карактер у Поли Маго који је био заснован на Вриландовој.

Меги Прескот, уредница модног часописа у Смешно лице је лабаво заснована на Вриландовој.

1941. године у мјузиклу Дама у мраку, Мос Харт, Курт Вејл и Ајра Гершвин, лик Алисон Ду Боис заснован је на Вриландовој.

Октобра 1996. године, Мери Луис Вилсон приказала је Вриландову у представи једна жена под називом Пун Галоп, коју је написала заједно са Марк Хемптоном. Представа се одвија дан након повратка Вриландове у Њујорк од њеног четворомесечног бекства у Париз после добијеног отказа у Вогу. Приказан је у позоришту Запдна страна у Њујорку, а режирао је Николас Мартин.

2011. године, књига „Проклета" од Чак Поланика, главни лик (Медисон Спенсер) прима пар ципела са високом потпетицом од лика Бабет. „У једној руци, Бабет држи каишасти пар ципела са високом потпетицом. Она каже, „Добила сам их Дијане Вриланд. Надам се да ће одговарати...".

2016. године, Роби Турнер приказала је Вриландову у годишњној игри Отмица у осмој сезони Ру Полова трка трансвестита.

Види још

• Монах са камером, филм о Николас Вриланду, унук Дијане Вриланд.

Спољашње везе

Лорен Бакол, Харпер Базар

Д.В. брошура

DianaVreeland.com

Драматурзи играју услугу

Радови Дијане Вриланд 1899-2000 (гомила 1930-1989)

Чланство у савету америчких амбасадора Фредерик Вриланд

Дијана Вриланд- Царица моде

Посебне страсти: Дијана Вриланд.

Лин Гилберт

„Гледајте Дијана Вриланд: Око мора да путује () онлајн - Амазон Видео"

Божанска госпођа Вриланд

Харпер Базар, март 1943. година

Портрет Кенедијевих, Смитсонијан магазин

Рецензија / мода; Прослављајући њух који је био Вриланд

Д.В.