Корисник:UrosNrt622/песак
Вагабонд | |
---|---|
Аутор | Такехико Иноуе |
Земља | Јапан |
Језик | Јапански |
Жанр / врста дела | Акција
Историјски Борилачке вештине |
Издавање | |
Издавање | 3. септембар 1998. - 21. мај 2015. Коданша |
Вагабонд (на јапанском: バガボンド) је јапанска манга борилачких вештина коју је написао Такехико Иноуе. Она приказује портрет живота Јапанског самураја Мусаши Мијамото, заснована на Eiji Јошикавином роману „Musahi”. Издат је у Коданшином шонен манга магазину „Morning” од Септембра 1998. године, са поглављима спакованим у 37 танкобон томова све до јула 2014. године. „Viz Media” лиценцирао је мангу за издавање на енглеском језику у Северној Америци и објавио је актуелних 37 томова од априла 2015. године.
Од Децембра 2012. године, манга је продата у преко 82 милиона копија, спада у једну од најпродаванијих манги икада. У 2000. години, „Вагабонд” је освојио „24. Коданша Манга Награду” за општу категорију, као и Велику шесту Тезука Осаму културну награду у 2002. години.
Резиме
[уреди | уреди извор]Радња се одвија у 1600. години, након завршене „Битке код Секигахаре”. Двојица седамнаестогодишњака, тинејџери, који су се придружили губитничкој страни, Такезо Шинмен и Матахачи Хониден, лежећи повређени на бојишту опкољени ловцима који проверавају да ли има живих непријатеља. Одлучују да побегну са бојишта и постану „Невидљиви испод раја” (天下無双, Tenka Musō), односно да постану најбољи на свету. Њихови путеви се раздвајају: Такезо одлучује да ће постати вагабонд и да ће победити најјачег противника, а Матахачи одлучује да ће остати са женом. Такезо се враћа у своје родно село, Мијамото село (Miyamoto village), да би рекао Матахачијевој мајци, Осуги Хониден, да је њен син још увек жив. Какогод, Осуги реагује веома бурно и непријатељски зато што село мрзи Такеза због његовог екстремно насилничког и асоцијалног понашања, и зато што је будућност племства Хониден породице компромитовано и угрожено јер је њихов драги Матахачи нестао. Осуги повлачи везе и осуђује Такеза да је криминалац. Такезо се бори против гоничара, али је недуго затим ухваћен од стране монаха Такуан Сохо, који га тера да размисли и промисли шта му је циљ у животу. Такуан ослобађа Такеза и, да би започео његов нов живот, преименује Такеза у Мусаши Мијамота.
Након 4. године Мусаши иде у Kјото где се бори против Јошиока мачева. Мусаши побеђује неколико студената, али ватра захвата цео дођо, због чега се борба прекида. Мусаши је спашен од стране Матахачиа и збринут од стране Такуана. Одлучује да настави свој тренинг са младим дечаком, Јотаром, желећи да га Мусаши тренира. Када су Мусаши и Јотаро стигли у Хозоин копља, Мусаши се бори против Хозоин дођа, бива преплашен мислећи да ће умрети од стране Хозоин Иншуна, стога одлучује да побегне. Након тога, Мусаши кратко али напорно тренира како би доказао своју супериорност над Иншуном. Отсуова ситуација (Матахачијева несуђена жена) са Јагју, Матахачи је постао познат укравши име од познатог самураја који је убијен, постаје познат под именом Кођиро Сасаки. Мусаши и Јотаро стижу у Јагју мачеве где се одвијају разни догађаји док је Мусаши размишљао како да уђе у штаб Јагјуа, где упознаје старијег Секишусаија Јагјуа. Мусаши тренира, Матахачи и његови породични проблеми, догађаји који директно воде до Мусашијеве борбе против Баикен Шишидо.
Прича почиње када се вратимо 17. година уназад пре наше приче, приказује Кођиро Сасакијево тештко васпитавање, а Јисаи Канемаки га је усвојио, истичући се као борац уркос томе што је био непокретан. Током његовог пунолетства, Итосаи се враћа увлачећи Кођира у ноћну борбу. Он путује са Итосаием и Гоносукеом са кратким сусретом са Такезоом на бојном пољу Секихагаре, њиховим раздвајањем, стањем Садакореовог одреда, борбама против група сељака, Кођировом борбом против Садакореовог одреда. Након Кођировe саге (arc), Мусаши се сусреће са Кођуром поново док се играо са снешком симулирајући кратку борбу мачевима. Мусаши среће Матахачија који изјављује да је љубоморан на Мусашијева достигнућа и тренутну везу са Отсу. Ово изреволтира Мусашија и напушта свог старог пријатеља. Мусаши се затим бори против 70 Јошиока потпуно сам. Он убија све осим једног који је задобио озбиљне повреде да преживи. Након Мусашијеве самоборилачке борбе, враћа се лутању упркос томе што му је понуђено место ментора. У међувремену, Матахачијева мајка умире, остављајући свог сина да исприча мангу. Мусапијево ново литање га доводи до сусрета са сирочетом Иори, коју усваја и стара се о њој док се бави у селу са сиромоашним пољима. Мусаши, Иори и Тојозаемонова авантура доводе их до Јусаиа Хосокаве, док Отсу и Јотаро живе са Јагјуоом, а Кођиро се бави Хосокавом.
Продукција
[уреди | уреди извор]Након завршетка манге Закуцавање (Slam Dunk), Такехико Иноу жели да напише нешто реалистичније. Није пронашао разлику између кошаркашких играча и самураја пошто је тврдио да нико од њих није волео да губи. У ретроспективи, Иноуово искуство са променом демографије чини се обавезним јер верује да аутори манги треба да изазову сами себе.[1] Изјавио је да је Вагабонд експеримент о комплексном писању.[2] Иноуе започиње писање Вагабонда питајући се како је изгледао лик када је читао Мусаши. Завршивши цртање спортских манги, желео је да направи серију о више једноставних ствари, као што је „Живот и смрт” (Life and death). Уместо да прикаже Мусашијев каснији живот у његовом „просветљеном стању”, о коме се често писало, аутор хе идабрао да прикаже мање познатог „младића који достиже тачку просветљења када долази из места где се понашао као животиња”. У 2009. години, Иноуе је изјавио да је направио свој недељни рок захваљујући томе што је имао да црта само ликове, док су његових пет помагача цртали позадине.[3] Док је цртао, Иноуе је избегавао брзе реченице и уместо тога настављао да приказује тела заснивајући их на његовом разумевању како људска тела функционишу.[4]
Пошто се о правом Мусашију не зна много, Иноуе је желео да да свој оригинални приказ за који је сматрао да је модернији од осталих радова. Он сматра да је изглед Вагабонда изазов у односу на Закуцавање (Slam Dunk) и Стварсност (Real).[5] Иноуе је појаснио да осим борбе постоје и друге активности које су важне за протагонисту. Да је Иноуе направио да Мијамото стално тражи борбе, главни јунак би умро. Уместо да исприча причу, Иноуе је покуша да направи визуелни приказ својим читаоцима.[6] За разлику од популарног мишљења, Иноуов Мусаши не прати бушидо, али много оригиналнији пут са узласном путањом који је много реалистичнији.[4] Он не сматра да је Мусаши самурај, али сматра да је ронин.[1] Друге промене које Иноуе убацио када је писао мангу је та да је направио помоћне ликове који имају различите личности из романа. Иноуе је такође изјавио да је имао потешкоће приликом цртања сцена у којим су ликови рањени, посебно када се Мусаши бори против 70 Јошиока, за које је требало поприлично много енергије да се правилно нацрта. Ове сцене су такође нова идеја коју је Иноуе убацио када је писао мангу, након што је осетио да Мусаши заслужује велики изазов у роману.[7]
априла 2009. године, Иноуе је рекао Нишинипон Шимбуну да је сумњао да би Вагабонд могао да се заврши „за годину или две”. Тврдећи да није знао како ће се завршити, али да је у завршним фазама.[8] У јануару 2010. године, потврдио је да ће крај бити до краја следеће године.[9] Међутим, у септембру током паузе због здравствених проблема, Иноуе је објавио да ће крај бити одложен до 2011. године.[10] Иноуе је у децембру 2010. године, на свом сајту објавио да се Вагабонд неће наставити док он не буде имао довољно „ентузиазма” да настави серијал.
Након осамнаест месеци, Вагабонд се вратио у „Морнинг” као месечна издања у марту 2012. године.[11] Међутим, серијал се није наставио до јануара 2015. године.[12] Серијал је тренутно на продуженој паузи од 21. маја 2015, а њено 327. поглавље „Човек по имену Тадаоки”, је најновије.[13]
Објављено
[уреди | уреди извор]Писано и илустровано од стране Такехико Иноуеа, Вагабонд је базирана на Еижи Јошикавином роману „Мусаши”. Почео је серијализацијом у Коданшиновом сеинен манга магазину Мorning 3. септембра 1998. године. Коданша је сакупио поглавља у један индивидуални танкобон томова. Први том је изашао 23.марта 1999. године.[14] У јулу 23. 2014. године, 37 томова је изашло.[15]
У Северној Америци, компанија Viz Media је почела да објављује манге у Америчком стрип формату у децембру 2001. године.[16][17][18] До марта 2003. године изашло је 16 бројева.[19] Viz Media је почела да избацује мангу у регуларном графичком роману у марту 2002. године.[20][21] Њихово издање задржава странице у боји који су остали из стрипова. 37. и уједно и последњи број је изашао 21. априла 2015. године.[22] Viz Medi-ино издање је дистрибуирао Madman Entertainment[23] из Аустралије. У 2008. години, Viz почиње да поново објављује серијале у „VizBig” издању, који обухватају 3 броја у једном издању; прво такво издање је изашло 16. септембра.[24] Дванаести и најновији број је изасао 21. априла 2015. године.[25]
Две књиге са сликама су изашле 23. октобра 2006. године; „Вода” која садржи обојен дизајн манге и нове делове манге и „Суми” садржи црно беле слике са раним грубим сценама.[26][27] Обе књиге су изашле у јавност у Северној Америци од стране Viz Medie 16. септембра 2008. године.[28][29]
Дочек
[уреди | уреди извор]У децембру 2012. године, Вагабонд је имао 82 милиона копија широм света.[30]
Вагабонд је освојио Велику награду за најбољу мангу на четвртој Јапанској Медиа уметничком фестивалу у 2000. години. Следи одломак из Ткахико Иноуовог говора: „Од Тојотомија за Токугаву. Мусаши Мијамото је одрастао за време две велике епохе. Господин Иноуе је преузео моћног Мусашија који је понек био зван именом „чудовиште” и нацртао га да буде вагабонд. Уметник се хвали храбрим изазивањем националног књижевног дела Еижи Јошикаве, чак и тако, осећај брзине који он ствара је импресиван. Шаљем своје поздраве уметнику за стварање нове слике Мусашија”.[31][32] Исте године, серијал је освојио 24. Коданша Манга Награду у генералној категорији.[33] Вагабонд је такође освојио Велику шесту Тезука Осама Културну награду у 2002. години, и у Северно Америчкој верзији Иноуе је номинован за 2003 Ајзнерову Награду за најбољег писца/уметника категорију.[34]
Критички одговор
[уреди | уреди извор]У раним издавањима манги, MangaLife сматра да је Мусаши привлачан за читање због његове потраге за снагом и Иноуеовим уметничким детаљима упркос спорој изради.[35] Сматрају да је сам почетак Мусашијеве авантуре због истицања насиља над његовим менталиним развијањем и његовом повезаношћу са Матахачијем.[36] Изласком шестог тома добило је више признања од MangaLife због даљег развоја Мусашиојевог бушидоа, његовог прихватања слабе тачке и начина на који је Матахачи наставио да се појављује упркос томе што се њих двојица још увек нису срели.[37] The Fandom Post је био привучен Иноувим писањем када је читао први том манге, хвалећи његову велику количину садржаја и да ли је или није Мусаши способан да буде прави ратник када је комуницирао са монахом Такуаном.[38] Сличан коментар је изнет од стране ComicBookBin када су рецензијом тврдили да је њихов утисак о Ваганонду толико импресиван да их је подсетио на стрип „Бетмен: повратак мрачног витеза”, хвалећи Иноуа на начин како је приказао насиље на реалистичан начин.[39] Још један разлог за хваљење од стране истог веб сајта је начин како је требало мноштво дијалога да опишу ликове.[40]
Петар Фобиан из Crunchyroll коментарисе да су лик из Закуцавања (Slam Dunk) Ханамичи Сакураги и Мусаши слични протагонисти у њиховој младости, егоистични генијалци, али "Мусаши је сила природе". Рекао је да је Иноуев однос према Мусашиу посебан у поређењу са осталима приказаним у фикцији.[41] Comic Book Resources хвале Мусашиев однос према Бушиду, код Самураја, што га чини часним.[42] У једном од хронолошких делова приче где Мусаши покушава да се побрине за сељаке док наставља да се води коришћењем Бушидоа, али без ослањања на било коју врсту употребе снаге, је хваљена за одржавање рање у причи.[43][44] Јapan Times сматра да је Мусашиев напредак из немилосрдног ратника до мудрог монк ратника лепо одрађено кроз нарацију.[45]
Упоређивајући мангу са оригиналним романом, Вилијам Скот Вилсон, аутор „Усамљени самурај: Живот Мијамото Мусашија”, приметио је да је манга много тамнија и много зрелија; ипак, иако је „изузетно добро нацртан”, није „замена за дело Јошикаве Еижија”.[46] Los Angeles Times прогласио је Вагабонд као „самурајско ремекдело” због разлике коју чини са романом буђењем Мусашијевог карактера и алтернативним преузимањем ривала Кођира. Још један разлог за хваљење Los Angeles Times је био како протагониста ствара филозофију о снази и свом циљу, у делу манге под називом „Јошиока” бори и убија 70 људи завршава тако што Мусаши задобија озбиљну рану на нози која му отежава кретање као и саму борбу и тера га да се запита шта значи бити непобедив.[47] Према Hobby Consolas, Вагабонд заслужује похвале које добија на наративној и на уметничкој теми.[48] Творац манге One piece Еичиро Ода признаје да је уживао у читању манге и у додиривању дубоких тема и како је то помогло Иноуеу да расте као уметник.[49]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Estrada Rangil, Oriol (4. новембар 2014.). "ZN Manga: Entrevista con Takehiko Inoue «No tengo conciencia de ser alguien famoso.»". Zona Negativa. Архивирано из оригинала 11. маја 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Entrevista a Takehiko Inoue (traducción)". Hablando de Manga. 6. мај 2013. године. Архивирано из орегинала 11. мај 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Aoki, Deb. "Интервју: Такехико Иноуе". Liveabout. Архивирано из оригинала 3. марта 2016. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ а б "Entrevista Takehiko Inoue". DeCulture. 4. новембар 2014. године. Архивирано из оригинала 11. маја 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Cha, Kai-Ming; MacDonald, Heidi (26. новембар 2007.). "Такехико Иноуе открива мурал у New Kinokuniya". Архивирано из оригинала 26. децембра 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Иноуе, Такехико (10. мај 2012). 井上雄彦「空白」: Switch Interview април. 2010–март. 2012 (на јапанском). pp. 99–113. ISBN 978-4-88418-300-4. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Entrevista Conjunta: Takehiko Inoue y Eiichiro Oda – Tercera Parte". Ramen Para Dos. 5. јануар 2011. године. Архивирано из оригинала 11. мај 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loo, Egan (24. април 2009). "Такехико Иноуе: Вагабонд Манга ће се завршити за 1-2 године.". Anime News Network. Архивирано из оригинала 1. април 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loo, Egan (4. јануар 2010). "Иноуе потврђује крај Вагабонд манге крајем године". Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. април 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loo, Egan (8. септембар 2010). "Такехико Иноуе одлаже повратак и завршетак Вагабонд манге". Anime News Network. Архивирано из оригинала 1. април 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Ransom, Ko (9. фебруар 2012). "Вагабонд манга се враћа 15. Марта". Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. фебруара 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loo, Egan (6. јануар 2015). "Вагабонд манга се наставља 29. јануара". Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. април 2020. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Иноуе Такехико [@inouetake] (21. мај 2015). 【お知らせ】本日発売のモーニングにバガボンド327話「忠興という名の川」掲載です。 (Tweet) (на јапанском). Преузето 13. мај 2024. године. – са твитера.
- ^ バガボンド(1) [Vagabond Vol. 1] (на јапанском). Kodansha. Архивирано из оригинала 30. августа 2009. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ バガボンド (37) [Вагабонд том 37] (на јапанском). Kodansha. Архивирано из оригинала 20. децембар 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "New Viz Manga Series". Anime News Network. 20. септембар 2001. Архивирано из оригинала 4. новембра 2022. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Green, Scott (19. децембар 2001). "This Week's Releases". Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. фебруара 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "This Month's Viz-In : December 2001". Viz Media. Архивирано из оригинала 22. децембра 2001. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Ново издање: Март 2003". Viz Media. Архивирано 18. август 2003. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Press Releases : Март 2002 : Vagabond, Volume 1". Viz Media. 25. фебруар 2002.Архивирано из оригинала 7. јуна 2002. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Pine, Jarred (4. март 2005). "Vagabond Vol. #01". AnimeOnDVD. Архивирано из оригинала 18. април 2008. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Vagabond, Volume 37". Viz Media. Архивирано из оригинала 12. јун 2015. Преузето 13. мај 2024. године
- ^ Hayward, Jon (8. децембар 2006). "Madman announces December acquisitions". Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. фебруар 2014.године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Vagabond (VIZBIG Edition), Vol. 1". Viz Media. Архивирано из оригинала 28. јануар 2022. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Vagabond (VIZBIG Edition), Vol. 12". Viz Media. Архивирано из оригинала 9. август 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ バガボンド画集 WATER (на јапанском). Kоданшa. Архивирано из оригинала 7. март 2009. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ バガボンド画集 墨 (на јапанском). Коданша. Архивирано из оригинала 7. март 2009. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Viz Media Announces the Debut of New Works from Famed Manga Artist Takehiko Inoue Including Slam Dunk and Real Manga Series and Sumi and Water, The Vagabond Art Books". Viz Media via Active Anime. 19. август 2008. Архивирано из оригинала 19. март 2016. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loo, Egan (24. јануар 2008). "Viz to Print Cat Eyed Boy, Black Lagoon, Tanemura Works". Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. мај 2019. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ コンテンツビジネス概論-12 (PDF) (на јапанском). Ritsumeikan University. 13. децембар 2012. p. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 22. фебруар 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Велика награда - Вагабонд | Award | Manga Division | 2000 [4th] Japan Media Arts Festival Archive". Japan Media Arts Festival. Архивирано из оригинала 21. октобар 2022. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Japan Media Arts Plaza. "2000 Japan Media Arts Festival Manga Division Grand Prize Vagabond". Архивирано из оригинала 11. октобар 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Joel Hahn. "Kodansha Manga Awards". Comic Book Awards Almanac. Архивирано из оригинала 16. август 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Loveridge, Lynzee (16. фебруар 2014). "Vagabond Manga to Go on 4-Month Hiatus". Anime News Network. Архивирано из оригинала 16. фебруар 2014. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Aronson, Michael. "Vagabond 1". Manga Life. Архивирано из оригинала 14. октобар 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Aronson, Michael. "Vagabond 3 review". Manga Life. Архивирано из оригинала 14. октобар 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Aronson, Michael. "Vagabond 6 review". Manga Life. Архивирано из оригинала 11. октобар 2007. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Alexander, Matthew (19. април, 2018). "Vagabond Volume 1 Manga review". The Fandom Post. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Douresseaux, Leroy (12. новембар 2010). "Vagabond VIZBIG Edition: Volume 9". Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 24. април 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године
- ^ Douresseaux, Leroy (27. октобар 2010). "Vagabond: Volume 33". Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 24. април 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Fobian, Peter (15. март 2016). "FEATURE: Monthly Mangaka Spotlight 9: Takehiko Inoue". Crunchyroll. Архивирано из оригинала 29. август 2023. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Kogod, Theo (13. децембар 2019). "Vagabond: 10 Reasons It's A Must-Read Manga". Comic Book Resources. Архивирано из оригинала 24. април 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Begley, Joshua (18. март 2015). "Vagabond Vol. #36 Manga Review". The Fandom Post. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Begley, Joshua (18. април 2016). "Vagabond Vol. #37 Manga Review". The Fandom Post. Архивирано из оригинала 29. јануар 2021. године. Преузето 13. мај 2024. године
- ^ Kosaka, Kris (7. јануар 2017). "'Vagabond': An epic manga based on the life of a 17th-century samurai". Japan Times. Архивирано из оригинала 2. новембар 2022. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Wilson, William Scott (2013). The Lone Samurai. Shambhala Publications. ISBN 978-1590309872. Архивирано из оригинала 9. август 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ Solomon, Charles (2. октобар 2011). "'Vagabond': Takehiko Inoue creates a samurai masterpiece". Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. август 2015. Преузето 13. мај 2024. године
- ^ Valdivia, Thais (12. септембар 2014). "Trabajos Takehiko Inoue". Hobby Consolas (на шпанском). Архивирано из оригинала 25. април 2023.године. Преузето 13. мај 2024. године.
- ^ "Entrevista conjunta: Takehiko Inoue y Eiichiro Oda – Primera Parte". Ramen Para Dos (на шпанском). 22. децембар 2010. Архитектура из оригинала 11. мај 2023. године. Преузето 13. мај 2024. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вагабонд на званичном сајту Morning магазина (на јапанском)
- Вагабонд (манга) на Anime News Network енциклопедији