Пређи на садржај

Корисник:VasoniVasoni/Хенри Стил Олкот

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Стил Олкот
Пуковник Хенри Стил Олкот
Датум рођења(1832-08-02)2. август 1832.
Место рођењаОринџ (Њу Џерси)
Датум смрти17. фебруар 1907.(1907-02-17) (74 год.)}
Место смртиАдиар, Мадрас
ДржављанствоАмериканац
ОбразовањеГрадски колеџ Њујорка <бр> Универзитет Колумбија
ЗанимањеВојни официр <бр> Новинар <бр> Правник
ДеловањеОживљавање будизма <бр>Теозофско друштво <бр>Амерички грађански рат
СупружникMary Epplee Morgan
Потпис
Део серијала о
Теозофији
alt = Амблем Теозофског друштва са симболом анкха у Соломоновом печату окруженом уроборосом, на врху са кукастим крстом и ом лигатуром и окружен мотом
Оснивачи
Теозофи
Концепти
Организације
Текстови
Публикације
Мајстори
Упоредни
Повезан

Пуковник Хенри Стил Олкот (2. август 1832 — 17. фебруар 1907) је био амерички војни официр, новинар, адвокат, масон (члан Хугенотске ложе #448, сада #46) и суоснивач и први председник Теозофског друштва.

Олкот је био први познати Американац европског порекла који је формално прешао на будизам. Његове наредне акције као председника Теозофског друштва помогле су стварању ренесансе у проучавању будизма. Олкот се сматра будистичким модернистом због својих напора у тумачењу будизма кроз европеизирано сочиво.

Олкот је био главни ревивалиста будизма у Шри Ланки и још увек је почаствован у Шри Ланки због ових напора. Потпредседник Асоцијације старих дечака колеџа Ананда Самита Сеневиратне је рекао да је „допринос пуковника Олкота побољшању наше земље, нације, вере, правде и доброг понашања био толико велики да је заувек остао у нашим срцима“. [1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Реплика Сертификационог писма које је написао Хенри Стил Олкот у коме се помиње да је узео Панча Сила по први пут у Виџајананда Галле.

Олкот је рођен 2. августа 1832. у Оранџу, Њу Џерси, као најстарије од шесторо деце, од презбитеријанског бизнисмена Хенрија Вајкофа Олкота и Емили Стил Олкот. Као дете, Олкот је живео на фарми свог оца у Њу Џерсију. [2]

Током тинејџерских година похађао је прво колеџ града Њујорка, а касније Универзитет Колумбија,[3] где се придружио братству Светог Антонија Хола,[4] миљеу познатих људи. Године 1851. посао његовог оца је пропао и морао је да напусти универзитет.

Док је живео у Амхерсту, Охајо, Олкота су са спиритуализмом упознали рођаци који су формирали спиритуалистички круг након што су видели сестре Фокс на турнеји у Кливленду.[5] Током овог периода, Олкот се заинтересовао за студије „психологије, хипнотизма, психометрије и месмеризма“ [6] Године 1853, након повратка у Њујорк, Олкот је постао један од оснивача Њујоршке конференције духовника. [7] Такође је објављивао писма и чланке о спиритуалистичким темама у Спиритуал Телеграфу под псеудонимом „Амхерст“. [8]

Од 1858. до 1860. Олкот је био пољопривредни дописник за Њујорк Трибјун и Марк Лане Екпрес, али је повремено слао чланке о другим темама. Био је присутан погубљењу Џона Брауна.[9]

Такође је објавио генеалогију своје породице која сеже до Томаса Олкота, једног од оснивача Хартфорда, Конектикат, 1636.

Године 1860. Олкот се оженио Мери Епли Морган, ћерком ректора жупе Тринити, Њу Рошел, Њујорк. Имали су четворо деце, од којих је двоје умрло у детињству.

Служио је у војсци САД током Америчког грађанског рата, а након тога је примљен као специјални комесар Ратног одељења у Њујорку. Касније је унапређен у чин пуковника и пребачен у Одељење морнарице у Вашингтону. Био је веома поштован, а 1865. године, након убиства Абрахама Линколна, помагао је у истрази атентата.

Године 1868. постао је адвокат специјализован за осигурање, приходе и преваре.

Дух материјализација Сафара Али Бека, цртеж из Олкотове књиге Људи са оног света.

Године 1874. постао је свестан сеанси браћа Еди из Читендена, Вермонт. Његово интересовање је изазвало, Олкот је написао чланак за York Daily Graphic, у којем је истраживао Еди фарме. Његов чланак је био довољно популаран да су га други листови, као што је York Daily Graphic, поново објавили. Његова публикација Људи са оног света из 1874. започела је његовим раним чланцима о Спиритуалистичком покрету.

Такође 1874. Олкот је упознао Хелену Блаватски док су обоје били у посети Еди фарми. Његово темељно интересовање за Спиритуалистички покрет и његов све већи однос са Блаватском помогли су да подстакне његов развој духовне филозофије.

Олкот је наставио да делује као адвокат током првих неколико година оснивања Теозофског друштва, поред тога што је финансијски подржавао нови верски покрет. Почетком 1875. године од Олкота су истакнути спиритуалисти затражили да истражи оптужбу за превару против медијума Џени и Нелсона Холмса, који су тврдили да материјализују чувену „контролу духа“ Кејти Кинг (Доиле 1926: том 1, 269–277).

Године 1880. Хелена Блаватски и Олцотт су постали први западњаци који су примили Три уточишта и пет правила, церемонију којом се традиционално постаје будиста; тако је Блаватска била прва жена са Запада која је то учинила. [10] Олкот је својевремено описао своју одраслу веру као „чисти, примитивни будизам“, али је његова била јединствена врста будизма.[11]

Теозофско друштво

[уреди | уреди извор]

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]
Спољашње слике
Откривање статуе Олкоту у Коломбу.
Олкотова статуа у Њу Џерсију.
Олкотова статуа која се налази у близини аудиторијума Дхармараџа колеџа у Кандију

Олкот је био председник Теозофског друштва до своје смрти 17. фебруара 1907.

Две главне улице у Коломбу и Галеу назване су Олкот Мавата, у знак сећања на њега. Његове статуе су постављене у Галеу и Коломбу. Многе друге будистичке школе којима је помогао да се оснују или су основане у његово сећање поседују комеморативне статуе у част његовог доприноса будистичком образовању. 10. септембра 2011. откривена је статуа пуковника Олкота у будистичком храму близу Принстона у Њу Џерсију. [12] Многи Шриланчани га се и данас радо сећају.

Датума његове смрти често памте будистички центри и недељне школе у данашњој Шри Ланки, као и у теозофским заједницама широм света. Олкот је веровао да је спаситељ Азије, херој аутсајдера који ће ући на крају драме да спасе разочарани потконтинент од духовне смрти. [13]


Како је Стивен Протеро написао,

Олкот је био тај који је најречитије артикулисао и најочигледније отелотворио различите верске и културне традиције које су обликовале протестантски будизам, који је покрету препорода дао и његов организациони облик и његов нагласак на образовању-као-изградњи карактера. Најпротестантскији од свих раних протестантских будиста, Олкот је био лиминоидна фигура, гриот који је због свог незгодног стајања између и између америчких протестантских граматика из младости и азијског будистичког лексикона његовог одраслог доба био у стању да дочара традиционални сингалски будизам, протестантски модернизам, метрополитанско благородство и академски Оријентализам у сасвим нову креолску традицију. Ову креолску традицију Олкот је затим пренео на целу генерацију сингалских ученика школованих у његовим школама.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jayawardana, Ruwini. „Pioneering legend of Buddhist education in Sri Lanka”. Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-23. 
  2. ^ Janet Kerschner, The Olcott Family Архивирано 2008-12-18 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Remembering H. S. Olcott
  4. ^ Baird's Manual of American College Fraternities ...: Information and Much More from Answers.com at www.answers.com
  5. ^ Prothero, Stephen R. (1996). The White Buddhist: The Asian Odyssey of Henry Steel Olcott. Indiana University Press. стр. 22. ISBN 9780585109503. OCLC 946214562. 
  6. ^ Prothero, Stephen. The White Buddhist. стр. 23. 
  7. ^ Prothero, Stephen. The White Buddhist. стр. 23. 
  8. ^ Olcott's Old Diary Leaves, pg. 322; Amherst, "A Word to Mediums," Spiritual Telegraph, October 27, 1855.
  9. ^ Olcott, Henry S. (1875), „How We Hung John Brown”, Ур.: Brougham, John; Elderkin, John, Lotos Leaves, Boston: William F. Gill, стр. 233—249 
  10. ^ Current Perspectives in Buddhism: Buddhism today : issues & global dimensions, Madhusudan Sakya, Cyber Tech Publications, 2011, page 244
  11. ^ Prothero, Stephen. "Henry Steele Olcott and 'Protestant Buddhism'" pg.285.
  12. ^ Ed Abdill Olcott statue unveiled in New Jersey. Архивирано 2015-04-02 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Prothero, Stephen. "Henry Steel Olcott and 'Protestant Buddhism'" pg.295
  14. ^ Prothero, Stephen. "Henry Steel Olcott and 'Protestant Buddhism'" pg.296/297

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Caldwell, Daniel H. (ed) The Esoteric World of Madame Blavatsky: Insights Into the Life of a Modern Sphinx, Quest Books, 2000. ISBN 0-8356-0794-1, ISBN 978-0-8356-0794-0.
  • Doyle, Arthur Conan. The History of Spiritualism. New York: G.H. Doran, Co. Volume 1: 1926 Volume 2: 1926
  • Guruge, Ananda W. P. Free at Last in Paradis, Authuhouse, Bloomington, Ind, 1998
  • Guruge, A. (2007, January). "Henry Steel Olcott in Sri Lanka: death centennial tribute". Theosophical History, 13(1), 10–13. Retrieved April 27, 2009, from ATLA Religion Database with ATLASerials database.
  • From the Living Fountains of Buddhism, Colombo, Ministry of Cultural Affairs, 1984
  • Return to Righteousness, Colombo, Ministry of Cultural Affairs, 1965/1991
  • Killingley, D. (1998, April). "The White Buddhist: the Asian odyssey of Henry Steel Olcott". International Journal of Hindu Studies, 2(1), 153–154. Retrieved April 27, 2009, from ATLA Religion Database with ATLASerials database.
  • Kuhn, Alvin Boyd. 1930. Theosophy: A Modern Revival of Ancient Wisdom. New York: Henry Holt & Company.
  • Motwani, Kewal: Colonel H. S. Olcott, a forgotten page in American history; Ganesh, Madras 1955 (English)
  • Murphet, Howard: Hammer on the mountain, life of Henry Steel Olcott (1832–1907); Theosophical Publishing House, Wheaton 1972; ISBN 0-8356-0210-9
  • Prothero, Stephen R.: The White Buddhist: The Asian Odyssey of Henry Steel Olcott; Indiana University Press, Bloomington 1996; ISBN 0-253-33014-9
  • Prothero, Stephen R.. "Henry Steel Olcott and 'Protestant Buddhism.'" Journal of the American Academy of Religion 63: 281–302.
  • Williams, Gertrude Marvin. Priestess of the Occult, Madame Blavatsky. New York : A. A. Knopf, 1946

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:VasoniVasoni/Хенри_Стил_Олкот&oldid=28479136”