Пређи на садржај

Корисник:Veljko Vujicic NRT922/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Велики учитељ Онизука
ЖанрАкиција

Комедија

Јенки
Манга
АуторТору Фуџисава
ИздавачКоданша
Енглески издавачТокијопоп и Коданша САД
Циљна групаШонен
ШтампаШонен магазин стрипова
ЧасописВикли монен магазин
Прво излажење8. јануар 1997. — 13. фебруар 2002.
Томови25 (списак томова)
Further information
Аниме
Режисер Хироши Акабане Сатору Накађима
Сценариста Казухико Јакава
Студио Фуџи ТВ и Авек Компани
Аниме
Режисер Норијуки Абе
Сценариста Масаши Сого
Композитор Јусуке Хонма
Студио Пирот
Аниме
Режисер Масајуки Сузуки
Аниме
Режисер Имаји Казухиса
Продуцент Касаји Хидејуки и Јамамото Јошихико
Сценариста Масаки Фукузава
Композитор Ханеока кеи
Студио Кансаи Телекастинг и Медиа Микс Јапан
Аниме
ГТО на Тајвану
Режисер Имаји Казухиса
Сценариста Јунпеј Јамаока
Композитор Ханеока Кеи
Студио Канзаји Телекастинг Корпорација
Аниме
Режисер кен Лизука
Студио Канзаји Телекастинг Корпорација
Срордно
Портал Стрип

Велики учитељ Онизука, званично изведено на енглеском GTO(Great Teacher Onizuka), је јапанска манга серија написана и нацртана од стране мангаке Тору Фуџисаве. Оригинално је серијализована од стране Коданаша шонен манга магазина Викли Шонен Магазина од јануара 1997. до фебруара 2002. године, садржавши укупно 25 танкобон томова. У жижи приче је двадесетдвогодишњи бивши члан мото-банде Еикичи Онизука. Онизука постаје учитељ у приватној средњој школи, „Холи Форест Академији”, у Токију, главном граду Јапана. Ова манга је наставак Фуџисавиног ранијег манга остварења „Шонан Јунај Гуми” и „Бед Компани”, оба су у жижи имали младог Онизуку и његов пут до посла наставника.[1]

Због своје популарности, манга је имала неколико адаптација, укључујући телевизијску драму од 12 епизода из 1998. године; акциони филм режиран од стране Масајуки Сузукија и објављен у децембру 1999. године; и аниме телевизијску серију од 43 епизоде од стране продукције Пирот, која је објављена у Јапану на Фуџи ТВ-у од јуна 1999. до септембра 2000. Друга акциона серија је објављена 2012. и још две 2014.

Наставак манга серије, назван „Велики учитељ Онизука: 14 дана у Шонану”, објављен је у „Викли шонен магазину” у априлу 2014. И аниме и манга серијал су били лиценцирани од стане Токијопоп-а. Аниме серија је релиценцирана од „Дискотек медија” 2012. Манга је лиценцирана од Коданаша САД.

Манга има преко 50 милиона продатих примерака и то је чини једном од најпродаванијих манги у историји. Године 1998, „Велики учитељ Онизука” је освојио двадесет другу „Коданаши Манга” награду у категорији шонен стрипа.

Радња

[уреди | уреди извор]

Еикичи Онизука је 22-годишњи бивши члан банде и девица. Док покушава да вирне испод сукњи девојака у локалном тржном центру, Онизука упознаје ученицу која пристаје да изађе са њим на састанак. Онизукин покушај да спава са њом пропада када се њен тадашњи „дечко“, њен учитељ, појави у хотелу за љубавнике у коме се налазе и замоли је да му се врати. Њен стари учитељ је и ружан, али има довољно утицаја на њу да скочи са прозора који је на другом спрату и слети у његово наручје.

Онизука, када је видео овај приказ моћи учитеља над девојчицама, одлучује да и сам постане учитељ. Своју диплому учитеља, једва стиче на другоразредном колеџу. У својој потрази открива две важне ствари: има савест и осећај за морал. То значи да искоришћавање невероватних ученица не долази у обзир, али њихове необично привлачне мајке су друга ствар. Ужива у подучавању и већину времена предаје животне лекције, а не уобичајене школске задатке. Он мрзи систем традиционалног образовања, посебно када су други наставници и администратори постали незналице и снисходљиви према ученицима и њиховим потребама. Са овим сазнањима, он намерава да постане највећи учитељ икада, користећи свој јединствени бренд филозофије и способност да уради скоро све када је под довољним притиском. Приватна средња школа у Кичиџоџију запошљава га као преданог учитеља да укроти разред који је једног учитеља довео до тајновите смрти, другог до нервног слома, а трећег до придруживања једној секти. Он креће у мисију самоспознаје тако што се обраћа сваком ученику понаособ и помаже сваком ученику да превазиђе своје проблеме и научи да ужива у животу. Користи методе које су неуобичајене, незаконите и опасне по живот, али успева да образује и отвори своје ученике.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Док је писао мангу, Фуџисава је био под утицајем цртачког стила Кохеи Цуке. Серија је изворно требала да садржи 10 томова; додуше, продужена је на захтев аутора дела. Фуџисави је почело да понестаје ликова као резултат тог продужавања. Када се суочио са креативном блокадом, писао је приче без главног лика Онизуке. Онизукино име, Еикичи, је наденуто по узору на јапанског музичара Еикичија Јазаву. Када је развијао Онизукин лик за серију, Фуџисава је морао да се удуби у тематику мото-банди често названих „Јенкији”. Онизукин изглед је инспирисан члановима банде, а не наводном „Америчком стилу”. Онизука глуми јаког и самоувереног момка, док је заправо стидљив и има мањак самопоуздања да досегне своје жеље. Он је једноставан лик који стоји до својих начела и уверења, што резултира током приче. Фуџисава даје идеју о самосагледавању и преузимања одговорности за сопствене радње, што му је јако битно.

Онизукина улога у школи је да створи мост између ученика и учитеља. Лик Фујуцуки одражава се на просечну наставницу. Фуџисавин врхунац школовања из његовог искуства је био само представљање ствари професора, што му је било много занимљивије од самих предмета. Упркос томе, био је у могућности да прати и да се интересује за математику због приступа његовог професора. Користио је то искуство и преточио га у серију.[2] Тацуја Егава је тврдила да је тзв. GTO манга која поручује да будеш слободан.[3]

Медији

[уреди | уреди извор]

Манга

[уреди | уреди извор]

Написана и илустрована манга од стране Торуа Фуџисаве, „Велики учитељ Онизука” је остварена у серијском формату у Коданшином шонен манга магазину „Викли шонен магазину” од 8. јануара 1997. до 13. фебруара 2002. Коданша је сакупио својих 200 појединачних поглавља у 25 танкобон томова, објављених од 16. маја 1997. до 17. априла 2002. године.[4][5][6]

Серију је на енглеском лиценцирао Токијопоп и била је једно од првих Токијопопових издања у „Аутентичном манга издању”, линији наслова који користе јапански стил читања здесна налево. При томе је уметничко дело остало непромењено у односу на оригинал у поређењу са претходним методама објављивања. 25 томова је објављено између 23. априла 2002.  и 9. августа 2005. године. Коданша САД је поново објавила серију дигитално 2. фебруара 2022. године.[7][8][9][10]

Наставци и Спинофови

[уреди | уреди извор]

Серија споредних прича под називом „ГТО: 14 дана у Шонану,” је серијализована у „Викли шонен магазину” од 10. јуна 2009. до 14. септембра 2011.  Спин-оф од три поглавља, под називом „Црни дијамант”, касније је објављен у „Викли шонен магазину” у новембру 2011. године. Спин-оф манга под називом „ГТ-Р”, фокусирана на Онизукиног пријатеља Рјуџија Данму, објављена је у „Викли шонен магазину” од 27. јуна до 3. октобра 2012. године.  Коданша је сакупио своја поглавља у једној танкобон свесци објављеној 16. новембра 2012.[11][12]

Наставак назван „ГТО: Изгубљени рај” започет је у Коданшином сеинен манга магазину „Викли шонен магазину” 14. априла 2014.[12]

Аниме

[уреди | уреди извор]

Адаптацију анимиране телевизијске серије коју чине 43 епизоде ​​продуцирао је „Студио Пирот” и режирао Норијуки Абе, а емитована је на „Фуџи ТВ”-у од 30. јуна 1999. до 24. септембра 2000. године. Јошијуки Суга је написао сценарије, а такође је написао сценарије за адаптацију акционог филма.[13]

Токијопоп је лиценцирао серију за издавање у Северној Америци и објавио је на 10 ДВД-ова у периоду од 22. марта 2002. до 16. септембра 2003. и за америчку телевизију емитована је на каналу Шоутајма „ШОНекст” 2004. и Камкест-овој мрежи „Аниме селект” на Деманд медија 2006. године. Серија је поново објављена у кутији од седам дискова од стране Дискотек Медиа 24. септембра 2013. године. Кранчирол је почео да преноси серију у јануару 2015. године. Нетфликс је почео да преноси серију у априлу 2024. године.[14][15]

Акција

[уреди | уреди извор]

Током периода од 7. јула до 22. септембра 1998. године, на телевизијској станици Фуџи TV емитована је телевизијска драма дужине 12 епизода. Главну улогу Онизуке тумачио је Такаши Соримачи, а серија је имала просечну гледаност од 28,5%, док је последња епизода забележила рејтинг од 35,7%. Последња епизода била је осма најгледанија емисија у региону Канто током 1998. године. У овој адаптацији направљено је неколико измена у односу на оригинални стрип. На пример, Фујуцуки (коју глуми Нанако Мацушима) у стрипу подржава Онизуку као жељна наставница, док у ТВ адаптацији у почетку не воли Онизуку и жели да напусти наставничку професију како би постала стјуардеса. Посебна телевизијска епизода емитована је 29. јуна 1999. године, а затим је у јануару 2000. године уследио и биоскопски филм. Филм је био успешан на благајнама, зарадивши 1,32 милијарде јена и постао десети најуспешнији филм те године. У Северној Америци, филм је издат од стране „Медиа бластерс”, у оквиру њихове „Токијо шок” дивизије, 26. јула 2005. године.[16]

Током 2012. године објављено је да ће у Јапану бити емитована нова играна серија. У продукцији „КТВ”и „Медија микс Јапан” серија је трајала од 3. јула до 11. септембра 2012. године. Првобитно је било планирано да Џин Аканиши игра улогу Онизуке, али је морао да се повуче по налогу своје менаџерске агенције. Уместо њега, за улогу Онизуке одабран је Акира из јапанског бенда „Ексил”. Јесењи специјал емитован је 2. октобра 2012. године, након чега је уследио новогодишњи специјал 2. јануара 2013. године, а затим и пролећни специјал 2. априла 2013. године. Дана 22. марта 2014. године четвороделна мини серија је емитована на тајванској телевизији „ГТВ Варајети шоу” пре него што је касније приказана у Јапану. Мини серија прати Онизуку у тајванској школи као део програма обуке, и представља заједничку продукцију Јапана и Тајвана са дијалозима на јапанском и мандаринском кинеском језику. Серија је најављена за издавање са енглеским преводима преко стриминг сервиса „Кранчирол”. Нова серија смештена у Јапану емитована је од јула до септембра 2014. године.[17]

Нова верзија првобитне драме, у којој ће главну улогу поново тумачити Соримачи, најављена је за емитовање 2024. године као део обележавања 65. годишњице Фуџи ТВ, под насловом „GTO Revival”. Глумачку екипу трећеразредних ученика и наставничког тима школе „Стотоку Гакуин”, где се ова верзија одвија, чине Сае Оказаки (у улози Мију Ајахаре, разредне старешине трећег разреда и наставнице јапанске историје), Шиња Коте (у улози Такешија Фујиде, заменика директора), Рикако Јаги (као Сузука Ичикгава, одлична ученица која има затегнут однос са оцем), Меи Хата (као Рин Ендо, ученица чији је отац умешан у финансијску превару), Ватару Хјуга (као Харуто Уно, ученик стипендиста за бејзбол који због повреде не може да игра, а због чега га отац презире) и Косуке Сузуки (као Коичи Ичикава, Сузукин отац и кандидат за Представнички дом). Премијера је била 1. априла 2024. године. Седморо глумаца из оригиналне серије поново ће играти своје улоге у овој новој верзији: Хиројуки Икеучи као Кунио Мурај, Јута Јамазаки као Масару Ватанабе, Јоске Кубозука као Јошито Кикучи, Хиденори Токујама као Кенџи Јоуда, Шун Огури као Нобору Јошикава, Наохито Фуџики као Руђи Саеџима и Нанако Мацуишима као Азуса Фујуцки.[18]

Тематска песма је из оригиналне серије „Отров: Не могу ни да кажем оно што желим да кажем у оваквом свету.” Јапански (POISON ～言いたい事も言えないこんな世の中は～), изведена од стране Соримачија. На отварању је нову верзију названу „Отров” извео Соримачи са „Блу енкаунт”.[19]

Пријем

[уреди | уреди извор]

До новембра 2007. године, манга је имала преко 50 милиона продатих примерака. Велики учитељ Онизука освојио је 22. Коданша манга награду за шонен манга категорију из 1998.[20][21]

У „Манга: Потпуни водич” Џејсон Томсон указује на то да је серија „бесрамна, сексистичка и потпуно урнебесна”. Он уздиже серију због тога што је остала свежа и кроз све године, цртеж је и даље добар и сликовит, поп култура добро одрађена и дијалози су сажети. Каже да манга добро прожима теме „праве друштвене сатире”. Дао је серији четири од пет звездица. У „Дорама Енциклопедији” Џонатан Клеменц и Матоко Тамамуро записали су да је главна тема телевизијске адаптације хумор и приступ тинејџерском добу као и самим тинејџерима.[22][23]

У „Дорама Енциклопедији”: Водич проз јапанску анимацију од 1917 Џонатан Клеменц и Хелен Меккарти записали су пример компјутерског клауда и водених ефеката. Иако предност ивакве анимације дозвољава аниме адаптације више насиља, они прву верзију шоуа зову „Најневероватнији ГТО”[24]. 2008. године Раша нетворк два пута је водио истрагу од стране руске обавештајне службе, владиних надзорника, за наводну промоцију дечје порнографије у серији.[25][26][27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „GTO први том”. Токијопоп. 1. мај 2007. 
  2. ^ Интервју са Фуџисавом са Токијопоп ДВД-а
  3. ^ Шерман, Џенифер (2. јун 2015). "Golden Boy's Тацуја Егава тврди GTO Plagiarizes His Debut Manga". Anime News Network. Архивирано 4.јун 2017. 5. јун 2017.
  4. ^ 週刊少年マカシン 1997年 表示号数2. База података о медијској уметности (на јапанском). Агенција за послове културе. Архивирано из оригинала 8. јануара 2021. Приступљено 22. јануара 2020.
  5. ^ ＧＴＯ（１） (на јапанском). Коданша. Архивирано из оригинала 22. августа 2013. Приступљено 25. 2. 2022.
  6. ^ ＧＴＯ（２５） (на јапанском). Коданша. Архивирано из оригинала 22. августа 2013. Приступљено 25. 2. 2022.
  7. ^ „Токијопоп објављује мангу у јапанском формату“. ИЦв2. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. Приступљено 20. 1. 2014.
  8. ^ Мекдоналнд, Кристофер(29. јануар 2002). „Токијопоп се обавезује на Неодбачену Мангу“. „Аниме Новости Нетворк”. Архивирано из оригинала 17. децембра 2007. Приступљено 22. јануара 2020.
  9. ^ "ГТО том 25". Токијопоп. Архивирано из оригинала 1. маја 2007. Приступљено 10. 3. 2019.
  10. ^ Матео, Алекс (24. јануар 2022). „Ексклузивно: Коданша стрип објављује великог учитеља Онизуку, ГТО: 14 дана у Схонан манги дигитално“. Аниме Њус Нетворк. Архивирано из оригинала 31. јануара 2022. Приступљено 24. јануара 2022.
  11. ^ ＧＴ－Ｒ（１） (на јапанском). Коданша. Архивирано из оригинала 5. августа 2020. Приступљено 5. септембра 2020.
  12. ^ а б 「ГТО」新シリース開幕！「空手小公子」は14年の連載に幕. Стрип Натали (на јапанском). Наташа, Инц. 14. априла 2014. Архивирано из оригинала 7. октобра 2021. Приступљено 4. септембра 2020.
  13. ^ Клеменц, Џонатан; Тамамура, Мотоко (новембар 2003). Енциклопедија Дорама. Стоун бриџ прес. стр. 105–106. ИСБН 9781880656815.
  14. ^ Хамилтон, Тијара (16. јануар 2015). „Кранчирол нуди мангу са премиум чланством, додаје ГТО и Зек Бел аниме, ТомоТоонс“. „Аниме њус нетворк”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. Приступљено 20. 1. 2015.
  15. ^ Хазра, Адријана (2. април 2024). „Нетфликс додаје ГТО: Велики учитељ Онизука аниме“. „Аниме њус нетворк”. Архивирано из оригинала 2. априла 2024. Приступљено 2. 4. 2024.
  16. ^ „ГТО: Филм“. Маниа.цом. Архивирано из оригинала 18. августа 2005. Приступљено 17. 9. 2023 .
  17. ^ Лу, Еган (22. јануар 2014). „Кранчирол преноси Џо 2, Лајв-Акцију ГТО Таиван“. „Аниме њевс нетворк”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2014. Приступљено 23. 01. 2014.
  18. ^ Пинеда, Рафаел (22. фебруар 2024). „Live-Action GTO Revival Special Confirms 6 Returning 1998 Cast Members”. „Аниме њус нетворк”. Архивирано из оригинала 24. фебруара 2024. Приступљено 26. фебруара 2024.
  19. ^ BLUE ENCOUNT×反町隆史「POISON」でコラボ、ドラマ「GTOリバイバル」主題歌に. Музика Натали (на јапанском). Наташа. 5. фебруар 2024. Архивирано из оригинала 2. марта 2024. Приступљено 2. марта 2024.
  20. ^ 「金田一少年」、「神の雫」の原作者が株と家族の小説. Асаши Симбун Дигитал (на јапанском). 16. новембар 2007. Архивирано од оригинала до21.фебруар 2014. од 29. нобембра, 2013.
  21. ^ Џоел Хан. „Коданша манга награде“. Алманак за награде за стрипове. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. Приступљено 06. 01. 2013 .
  22. ^ Томпсон, Џејсон (9. октобар 2007). Манга: Потпуни водич. Њујорк, Њујорк: Дел Реј. стр. 132.ISBN 978-0-345-48590-8. OCLC 85833345.
  23. ^ Клеменц, Џонатан; Тамамура, Мотоко (новембар 2003). Енциклопедија Дорама. Стоун Бриџ Прес. 105–106. ISBN 9781880656815.
  24. ^ Келемнц, Џонатан; Меккарти, Хелен (2006). Енциклопедија анимеа: Водич за јапанску анимацију од 1917. (ревидирано и проширено издање). Stone Bridge Press. pp. 253–254. ISBN 1-933330-10-4.
  25. ^ Россвазькомнадзор рассмотрит результати експертизи мультфильма "2х2". РИА Новости. 27. новембар 2008. Архивирано из оригинала 8. фебруара 2022. Приступљено 8. фебруара 2022.
  26. ^ Холдсворт, Ник (5. децембар 2008). „Учитељ грди руску мрежу“. Разноликост. Архивирано из оригинала 8. фебруара 2022. Приступљено 8. фебруара 2022.
  27. ^ Козенко, Андреј (27. новембар 2008). „"2Х2" провераут не по-детски"”. Коммерсант. Архивирано из оригинала 8. фебруара 2022. Приступљено 8. фебруара 2022.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Veljko_Vujicic_NRT922/песак&oldid=28376358”