Пређи на садржај

Корух

С Википедије, слободне енциклопедије
Корух
Çoruh
Опште информације
Дужина438 km
Басен22,100 km2
Водоток
УшћеЦрно море
Географске карактеристике
Држава/еТурска и Грузија
Река на Викимедијиној остави

Корух (груз. ჭოროხი, тур. Çoruh, јерм. Ճորոխ, азер. Çorox, грч. Άκαμψις) је река која извире у планинама Месцит у североисточној Турској, протиче кроз градове Бајбурт, Испир, Јусуфели и Артвин, дуж раседа Келкит-Чору, пре него што се улива у Грузију, где стиже до Црног мора јужно од Батумија и неколико километара северно од турско-грузијске границе.

У Аријановом Periplus Ponti Euxini, назива се Акампис (грч. Άκαμψις); Плиније Старији је реку можда побркао са другом реком под називом Батис.[1] Прокопије из Цезарије пише да је назван Акампсис јер је било немогуће проћи кроз њега након што је ушао у море, будући да свој ток избацује таквом снагом и брзином, изазивајући велику пометњу воде пред собом, да излази веома велика удаљеност у мору и онемогућава пловидбу на тој тачки.[2]

Биодиверзитет

[уреди | уреди извор]

Долина Чороки лежи у еколошкој зони Кавказа, коју Светска фондација за природу и Conservation International сматра жариштем биодиверзитета.[3][4] Турске организације за заштиту долине Корух препознају као важно подручје биљака,[5] важно подручје за птице,[6] кључно подручје биодиверзитета[7] и номиновано је као подручје високог приоритета за заштиту. Ова долина је богата биљкама и садржи 104 национално угрожене биљне врсте од којих је 67 ендемских за Турску.[5]

Рекреација

[уреди | уреди извор]

Корух је назван „драгуљ еко-туризма“ и „последња преостала дивља река у Турској“, а пројекат развоја туризма источне Анадолије промовише га за вожњу кајаком.[8] Привлачи кајакаше и рафтере из целог света и био је место одржавања 4. светског првенства у рафтингу 1993.[9] и такмичења у кајаку Корух Екстрим 2005.[10]

Укупно 17 великих хидроелектрана планирано је као део развојног плана реке Корух[11] али је укупно 27 предложено за слив реке Корух. Према Развојном плану Корух, завршено је 8 брана (Аркун, Артвин, Борчка, Деринер, Гулубаг, Муртли, Тортум и Јусуфели), још 2 су у изградњи.[12]

Бране Фаза
Тортум Оперативно – река Тортум (притока Корух)
Муратли Оперативни
Борцка Оперативни
Деринер Оперативни
Олур Планирано
Баглик Планирано – река Берта (притока Коруха)
Бајрам Планирано – река Берта (притока Коруха)
Артвин Оперативни
Јусуфели Оперативни
Алтипармак Планирано – река Бархал (притока Коруха)
Ајвали Планирано – река Олту (притока Коруха)
Олур Планирано – река Олту (притока Коруха)
Аркун Оперативни
Аксу Идејна изградња
Гулубаг Оперативни
Испир Планирано
Лалели У изградњи

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ William Smith, Dictionary of Greek and Roman geography, 1:216 (1854).
  2. ^ Procopius, History of the Wars, §8.2
  3. ^ WWF Global 200 Regions
  4. ^ Conservation International Biodiversity Hotspots
  5. ^ а б Ozhatay N, Byfield A & Atay S 2005, 122 Important Plant Areas of Turkey, for WWF Turkey, Istanbul, Turkey.
  6. ^ Magnin G & Yarar M 1989, Important Bird Area in Turkey, Dogal Hayati Koruma Dernegi, Turkey.
  7. ^ Eken G, Bozdogan M, I˙sfendiyaroglu S, Kılıç DT & Lise Y, (editörler) 2006, Key biodiversity areas in Turkey, Doga Dernegi, Ankara, Turkey.
  8. ^ United Nations Development Programme: Europe & CIS, "Eastern Turkey Becomes Tourist Destination"
  9. ^ Akkus, Cetin; Akkus, Gulizar (2019-01-17). Selected Studies on Rural Tourism and Development (на језику: енглески). Cambridge Scholars Publishing. стр. 22. ISBN 9781527526013. 
  10. ^ „Coruh Extreme Race”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2006. г. Приступљено 04. 09. 2024. 
  11. ^ ENCON 2006, ‘Yusufeli Dam and Hydroelectric Power Project Environmental Impact Assessment’, Ankara, Turkey.
  12. ^ „Hydroelectric Power energy Resources” (PDF) (на језику: турски). State Hydraulic Works. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2013. г. Приступљено 10. 5. 2013.