Кошава
Кошава (у неким крајевима и устока)[1] је југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени и зиме. Удари ветра достижу брзину и до 100 km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 km/h. Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша, а на западу до Шида.[2]
Настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру[3].
Зими може изазвати пад температуре на −30 °C. У лето је хладна и прашњава. Она варира дневно, и најјача је између 5.00 и 10.00 сати ујутру. Кошава је обично узрокована зонама ниског притиска преко Јадранског мора и одговарајуће зоне високог притиска у јужној Русији.[2]
Једна јака кошава је била 14. априла 1937. године, са брзином од 28 m/s у Београду, што је изазвало материјалну штету.[4][5] Брзина и појава кошаве опала је од 1949. до 2010. године. Иста студија показала је да кошава обично траје два-три дана, а једнодневни догађаји су веома ретки.[6]
Име се такође традиционално употребљава у северозападној Бугарској, а значи југоисточни или источни ветар. Постоји изрека: Када кошава удари, Нишава се мрзне.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Додић, Петар (20. 11. 2019). „Шест ствари које би требало да знате о кошави”. РТС. Архивирано из оригинала 13. 6. 2024. г.
- ^ а б „Kossava”. Glossary of Meteorology, Second Edition. American Meteorological Society. јун 2000. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Дукић 2006, стр. 116.
- ^ "Политика", 15. април 1937, стр. 7-9 (поменути утопљени лађари су сутрадан пронађени живи)
- ^ "Време", 15. април 1937, стр. 1 и 7
- ^ Romanić; et al. (2015). „Long-term trends of the 'Koshava' wind during 1949-2010”. International Journal of Climatology. 35 (3): 288—302. Bibcode:2015IJCli..35..288R. doi:10.1002/joc.3981.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дукић, Душан (2006). Климатологија. Београд: Географски факултет.
