Красни Луч (Псковска област)
Красни Луч Красный Луч | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Псковска област |
Рејон | Бежанички рејон |
Основан | 1905. |
Варошица од | 1958. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016 | 866 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 04′ 06″ С; 30° 05′ 43″ И / 57.068333° С; 30.095278° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 182847 |
Позивни број | +7 81141 |
Регистарска ознака | 60 |
ОКАТО код | 58 204 558 |
ОКТМО код | 58 604 472 051 |
Красни Луч (рус. Красный Луч) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Бежаничком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело свега 866 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Красни Луч смештена је у централном делу Бежаничког рејона на око 15 километара од железничке станице Сушчјово, односно на око 204 километра југоисточно од административног центра области Пскова. Недалеко од вароши налази се језеро Цевло.
Историја
[уреди | уреди извор]Варошица се развила као радничко насеље уз фабрику стакла основану 1905. године. Садашње име Красни Луч (у преводу са руског Црвена зрака) насеље добија након Октобарске револуције, а у границама Бежаничког рејона налази се од његовог оснивања 1927. године.
Званичан статус полуурбаног насеља у рангу варошице Красни Луч носи од 28. августа 1958. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 1.020 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 866 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | 3.776 | 3.073 | 2.627 | 2.105[2] | 1.494[3] | 1.231[4] | 866 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Најважнији привредни објекат у вароши је фабрика стакла, једна од најстаријих у целој земљи, у којој је запослена већина радно активног становништва.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званичан сајт рејонске администрације Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2012)
- Манаков А. Г., Евдокимов С. И., Григорьева Н. В. Западное порубежье России: географические аспекты становления и развития Псковского региона. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) — Псков: Изд-во АНО «Логос», 2010. — 216 с. —. ISBN 978-5-93066-058-4 неважећи ISBN.