Крајпуташ Драгићу Лазићу у Горњем Милановцу
| Крајпуташ Драгићу Лазићу у Горњем Милановцу | |
|---|---|
.jpg) Први из групе од три крајпуташа на уласку у Горњи Милановац. | |
| Опште информације | |
| Место | Горњи Милановац |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | крајпуташ |
| Време настанка | 19. век |
Крајпуташ Драгићу Лазићу у Горњем Милановцу први је из групе од три крајпуташа на уласку у Горњи Милановац из правца Београда. Налази се у непосредној близини спомен-обележја „тенк”[1] и фабрике посуђа Металац.
Историјат
[уреди | уреди извор]Место где је крајпуташ подигнут некада је припадало атару села Неваде. Сада је у градској зони Горњег Милановца. Због проширивања Ибарске магистрале 60-их година 20. века, споменик је, заједно са преостала два крајпуташа, измештен на имање Милана Радовића из Грабовице.[2]
Опис споменика
[уреди | уреди извор]Крајпуташ припада типу "капаша". Сада је огољен, а његова покривка прислоњена уз оближњи споменик. Стуб од грабовичког камена облика је паралелопипеда. Висина стуба износи 130 cm, а ширина страница 34 и 21 cm. Нагнут је напред и оштећен у горњем делу.
Са предње стране споменика приказан је стилизован лик војника у ставу мирно, опуштених руку, без оружја. Горњи део полеђине споменика украшен је декоративним крстовима. На левој бочној страни приказана је пушка, док је супротна неукрашена. Изразита плошна стилизација фигуре и лика и извесне еправилности у натписима, указују да је споменик рад неког локалног каменоресца.
Епитаф
[уреди | уреди извор]Око главе војника, у форми ореола, уклесано је име: ДРАГИЋ ЛАЗИЋ. Са задње стране споменика, испод крста уклесан је епитаф:
- ВИДИ МИЛИ
- РОДЕ КАКО
- ДВА БРАТА
- НЕДОЂЕ СА РА
- ТА ТЕШКО Б
- РАТУ БЕЗ Б
- РАТА И НАС
- ДВА НИКА
- Д МАЈЦИ
- НЕДОЂЕ ЖИВ
На левој бочној страни, изнад урезане пушке, стоји натпис: “ПУШКА ИМ СРЦЕ УВЕНУ. 21. ВОЈ РО”.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]- Три крајпуташа у Горњем Милановцу
- Крајпуташ Василију Лазићу у Горњем Милановцу
- Крајпуташ Танасију Милићу из Велеречи у Горњем Милановцу
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Милановачки тенк”. www.gminfo.rs. Архивирано из оригинала 29. 12. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2017.
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—123. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—122. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—122. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
- Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
- Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998
- Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
- Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, ISBN 978-86-519-0181-5. 2009. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ. . Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0668-1.
- Крстановић Божидар, Радоњић Живков Естела, Кесић-Ристић Сања, Народно градитељство општине Горњи Милановац, Атлас народног градитељства Србије – Свеска II, Републички завод за заштиту споменика културе Београд. 2012. ISBN 978-86-6299-006-8.