Краљевина Арелат
| Друго краљевство Бургундије Royaume d’Arles Краљевина Арелат | |||
|---|---|---|---|
 територија краљевине | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Главни град | Арл | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Окситански, франкопровансијалски, латински | ||
| Религија | Католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | краљевина | ||
| — краљ | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | средњи век | ||
| — Оснивање | 933 | ||
| — Укидање | 1378 | ||
| Земље претходнице и наследнице краљевине Арелат | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
| |||
| |||
Краљевина Арелат је била држава која је од 933. до 1378. године постојала на територијама данашње Француске и Швајцарске.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Арелат настала је 933. године уједињењем Горње и Доње Бургундије. Након смрти италијанског цара Беренгара, за власт у Италији борили су се његов наследник Рудолф II и претендент, регент Доње Бургундије, Иго Арлски. Године 924. постигнут је договор по коме Иго преузима власт у Италији, а Рудолф 928. године постаје владар оба краљевства. Рудолфа је 937. године наследио син Конрад I Мирољубиви који је бранио државу од напада Сарацена и Мађара. Наследио га је син Рудолф III. За време његове владавине слаби централна власт. Рудолфа је светоримски цар Хенрик II приморао да му завешта краљевину након смрти. Хенрик је умро 1024. године, а Рудолф 1032. Арелат је прикључен Светом римском царству током владавине Хенриковог наследника, Конрада II, који постаје бургундијски краљ. Од 1032. до 1378. године Арелат је у саставу Светог римског царства. Године 1378. цар Карло IV Луксембуршки ће за владара Арелата поставити француског дофена Карла VI (касније краља). Титула краља Арелата остаће у саставу титуле цара Светог римског царства све до 1806. године.
Извори
[уреди | уреди извор]- Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година