Пређи на садржај

Краљевина Тондо

Координате: 14° 37′ 38″ N 120° 58′ 17″ E / 14.62722° С; 120.97139° И / 14.62722; 120.97139
С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Тондо
ᜃᜑᜍᜒᜀᜈ᜔ ᜅ᜔ ᜆᜓᜈᜇᜓ
Kaharian ng Tondo
Kerajaan Tundun
Положај Краљевства Тондо на мапи Филипина
Територија Краљевства Тондо 10—16. века[1][2]
Географија
Континент Азија
Регија Југоисточна Азија
Земља Филипини
Главни град Тондо
(данас дистрикт Маниле)
16° 00′ N 121° 00′ E / 16.000° С; 121.000° И / 16.000; 121.000
Друштво
Службени језик
Религија / обреди
Религија
Прим. религија
Секунд. религије
Политика
Облик државе лаканат (монархија)
 Лакан
  г. д. — пре 900.
{{{Име владара}}}
 — 1558—1571. Банав Лакан Дула
 — 1571—1575. Сулејман III
 — 1575—1587. Магат Саламат (последњи)
Историја
Историјско доба гвоздено доба
класична антика
високи средњи век
 — Оснивање око900-е
 — Укидање 1589.
Догађаји  
 — Дипломатија са Матарамом
око900.
 — Утврђење мандале
око1150. 
 — Алонова експанзија
1200
 — Рат Маџапахит—Лузон
1365
 — Дипломатија са Империјом Минг
1378
 — Анексија Брунејске империје

1500
Географске и друге карактеристике
Валута
Земље претходнице и наследнице
Краљевине Тондо
Претходнице: Наследнице:
Филипини Краљевина Мајнила
Древни барангај Нова Шпанија
Шпанске Источне Индије
Провинција Манила
Остало
Данас део државе  Филипини

Краљевина Тондо (фил./таг. Kaharian ng Tondo; бај. ᜎᜓᜐᜓ [Lusu] /предкудлит/  · ᜃᜑᜍᜒᜀᜈ᜔ ᜅ᜔ ᜆᜓᜈᜇᜓ /посткудлит/; упрош: ; трад: ; пин: Dōngdū; малајс. [Kerajaan Tundun] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); енгл. Kingdom of Tondo, шп. Reino de Tondó, рус. Королевство Тондо), такође познато и као Краљевина Лузон (нем. Luzon-Reich; упрош: ; трад: ; пин: Lǚsòngguó), Тундо или Тандо, Тундун или Тандан, Тундок или Тандок, Тунг-лио или Дунг-лио, Лусун(г) и Древни Тондо, била је мандала смештена у области залива Манила, тачније северно од реке Пасиг на филипинском острву Лузон.[3][4] Представља једну од насеобина које се помињу као најраније у целокупној историји Филипина, и то у филипинском најранијем познатом писаном документу Лагунском натпису на бакарној плочи (фил./таг. Inskripsyon sa Binatbat na Tanso ng Laguna, малајс. [Prasasti keping tembaga Laguna] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); енгл. Laguna Copperplate Inscription, LCI), која потиче из око900. године нове ере.

Иако је првобитно постојало као индијанизовано хинду краљевина Маџапахит у 10. веку, Тондо је успео да се издвоји и ојача те постане довољно моћан да буде примарна компонента дуговечних древних регионалних трговинских рута преко архипелага, при чему је — између осталог — Тондо имао дипломатске односе и комерцијалне везе с Кином током владавине династије Минг. Тако се Тондо успоставио као један од кључних елемената у трговини која се одвијала преко југоисточне и источне Азије. Пример су трговци и ратници Лузонци (порт. Luções [luˈsõjʃ]; шп. Luzones, енгл. Lucoes), једна од етничких група које су насељавале Лузон (порт. Lução) током 16. века.[5][6][7] Регионални утицај Тонда се додатно повећао током периода када је био у савезништву и заједно трговао са брунејским султаном Болкијахом (1485—1524), и то око 1500. Када су Шпанци први пут дошли у Тондо — године 1570, те покорили локалне владаре у области залива Манила — године 1591, а Тондо постао део администрације Маниле (шпанска тврђава изграђена на остацима Коте Селудонг), раздобљу независне политике мандале Тондо дошао је крај. Овако покорени Тондо је под истим именом наставио да постоји све до данас, али као дистрикт филипинске престонице Маниле.

Напис на лагунској бакарној плочи (око 900)
Пут свиле, мрежа караванских путева за повезивање средоземља с југоисточном Азијом, пролазио је и кроз древни Тондо
Пилонситос, златно грумење са бајбајин­ским словима Ma, коришћено је као једна од првих ’валута’ поред златног прстења


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tondo Sultanate (Tongdo, Ytondo, Tundun, Tung-lio)”. globalsecurity.org. Архивирано из оригинала 24. октобар 2016. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  2. ^ „Republic of the Philippines, Province of Quezon, Municipality of Mauban: History”. elgu2.ncc.gov.ph. Архивирано из оригинала 29. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  3. ^ Schliesinger, Joachim (2016). „Dari Origin of Man in Southeast Asia”. Origin of Man in Southeast Asia 4: Early Dominant Peoples of the Maritime Region. IV. Booksmango. стр. 71. ISBN 978-1-63323-728-5. Приступљено 19. новембар 2016. 
  4. ^ Abinales, Patricio N.; Amoroso, Donna J. (2005). State and Society in the Philippines. Maryland: Rowman and Littlefield. Архивирано из оригинала 24. јул 2015. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  5. ^ Pires, Tomé (1944). A suma oriental de Tomé Pires e o livro de Francisco Rodriguez: Leitura e notas de Armando Cortesão [1512–1515]. Превод: Cortesao, Armando. Cambridge: Hakluyt Society. 
  6. ^ Lach, Donald Frederick (1994). „Chapter 8: The Philippine Islands”. Asia in the Making of Europe. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46732-0. 
  7. ^ Reid, Anthony (1995). „Continuity and Change in the Austronesian Transition to Islam and Christianity”. Ур.: Bellwood, Peter; Fox, James J.; Tryon, Darrell. The Austronesians: Historical and comparative perspectives. Canberra: The Australian National University, Department of Anthropology. Архивирано из оригинала 2. септембар 2007. г. Приступљено 19. новембар 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Joaquin, Nick (1988). Culture and History. Pasig City: Anvil Publishing, Inc. стр. 411. ISBN 971-27-1300-8. 
  • Jocano, F. Landa (2001). Filipino Prehistory: Rediscovering Precolonial Heritage. Quezon City: Punlad Research House, Inc. ISBN 971-622-006-5. 
  • Scott, William Henry (1992). Looking for the Prehispanic Filipino. Quezon City: New Day Publishers. ISBN 971-10-0524-7. 
  • Ongpin Valdes, Cynthia. „Pila in Ancient Times”. Treasures of Pila. Pila Historical Society Foundation Inc. 
  • Santiago, Luciano. „Pila: The Noble Town”. Treasures of Pila. Pila Historical Society Foundation Inc. 
Болкијахова ера
Шпанска ера

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

14° 37′ 38″ N 120° 58′ 17″ E / 14.62722° С; 120.97139° И / 14.62722; 120.97139