Марија Карађорђевић
Марија Карађорђевић | |
---|---|
![]() Краљица Марија Карађорђевић | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. јануар 1900. |
Место рођења | Гота, Немачко царство |
Датум смрти | 22. јун 1961.61 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Гроб | Опленац (након 2013) |
Породица | |
Супружник | Александар I Карађорђевић |
Потомство | Петар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић и Андреј Карађорђевић |
Родитељи | Фердинанд Хоенцолерн Марија од Единбурга |
Династија | Хоенцолерн (по рођењу) Карађорђевић (по удаји) |
Краљица СХС, краљица Југославије | |
Период | 8. јун 1922 — 9. октобар 1934. |
Претходник | Драга Машин (као краљица Србије) |
Наследник | Александра Карађорђевић |
Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.
Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.
Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.[2]
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Веридба са југословенским краљем Александром I Карађорђевићем је објављена на њен рођендан, 9. јануара 1922. у Синаји.[3] Венчање је одржано 8. јуна 1922. године у Београду, у Саборној цркви Светог архангела Михаила.[4] Са њим је родила три сина:
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
Имала је винарију у Демир Капији.[5]
Српски народ ју је веома волео. Била је узор предане и брижне супруге и мајке. Била је веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.[6]
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан.
Убиство мужа је краљицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско домаћинство у близини Лондона, у Бедфордширу где је живела са својим синовима Томиславом и Андрејом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где је купила кућу са имањем. Тамо је наставила да упражњава своје хобије, сликарство и вајарство, а чак је у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.
Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулације југословенске војске она је постала краљица-мајка. Питање Петровог брака са грчком принцезом Александром , који је склопљен у пролеће 1944. године, трајно ју је отуђио од најстаријег сина.[7] Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију, као и у логоре широм европе где је било интернирано преко 200 хиљада срба, али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић.[8]
Југословенска краљица се никада није бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила је српске народне обичаје. До краја живота је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног.
После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[9]
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[10][11], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[12][13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[14]
Била је активна у добротворним организацијама.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Queen_mignon01.jpg/250px-Queen_mignon01.jpg)
Титуле и признања[уреди | уреди извор]
- 9. јануар 1900 — 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
- 8. јун 1922 — 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
- 6. јануар 1929 — 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
- 9. октобар 1934 — 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка
Одликовања[уреди | уреди извор]
Домаћа
Орден Карађорђеве звезде са брилијантима, Велики крст (Краљевина Југославија)
Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Југославија)
Страна
Орден Карола I, Краљевина Румунија
Орден румунске круне, Краљевина Румунија
Национални орден Легије части, Француска Република
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Краљ Александар I | ![]() |
16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. |
Деца[уреди | уреди извор]
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Краљ Петар II | ![]() |
6. септембар 1923. | 3. новембар 1970. | Краљица Александра |
Принц Томислав | ![]() |
19. јануар 1928. | 12. јул 2000. | Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони |
Принц Андреј | ![]() |
28. јун 1929. | 7. мај 1990. | Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Краљица Марија (Паја Јовановић)
-
краљ Александар и краљица Марија
-
Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
-
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
-
Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
-
Краљица Марија у српској народној ношњи
-
Петар II као дете, обучен у шумадијску народну ношњу
-
Краљица Марија са сином Петром
-
Краљица Марија
-
Краљица Марија, 1923. (рад Милене Павловић-Барили)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Хронограф”.
- ^ „Краљица Марија”.
- ^ „Политика“, 10. јан. 1922
- ^ 90 година од последње краљевске свадбе у Београду („Политикин забавник“, 13. јун 2014)
- ^ Шајн, Жељко (4. 6. 2021). „Краљица Марија у Северној Македонији”. Политика. Приступљено 9. 6. 2021.
- ^ „Пројекатт Растко”.
- ^ Карађорђевићи: од вожда до круне. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6.
- ^ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. април 2014)
- ^ Краљица Марија туговала сама („Вечерње новости“, 20. јун 2011)
- ^ Земни остаци краљице Марије стигли у Београд („Блиц“, 29. април 2013)
- ^ Краљица Марија се вратила кући („Вечерње новости“, 29. април 2013)
- ^ Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ^ Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
- ^ Рехабилитована краљица Марија Карађорђевић („Политика“, 14. април 2014)
Литература[уреди | уреди извор]
- Чоловић, Даница Каћа; Чоловић, Срђан (2001). Марија Карађорђевић: краљица - мајка. Београд: Архив Србије. стр. 243. ISBN 978-86-8151-116-9.
- Биографија краљице Марије Карађорђевић (уз дозволу)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Краљевска породица Србије
- Венчање краља Александра и принцезе Марије (1922), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Краљ Александар и краљица Марија на Теразијама (1934), Југословенска кинотека - Званични канал
- Сахрана краља Александра од Југославије (1934), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Краљица Марија од Југославији у Енглеској (1941), Британски кино архив на јутјубу - Званични канал
- Званична презентација престолонаследника Александра
- „Женидба краља Александра“[мртва веза], Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон, јун 2007.
- „Марија, племенита краљица“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2019), Војислава Латковић, Вечерње новости, фељтон, август 2010.
- Необичан живот обичне краљице, српске („Вечерње новости“, 3. мај 2014)
- Краљица Марија - била је „мајка“ свих Срба („Вечерње новости“, 26. август 2015)
- НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Марија је освојила срца људи своје нове домовине („Вечерње новости“, 11. јун 2021)
- "Илустровани лист", бр. 42, 1923, стр. 1-2 (рођен престолонаследник)